Borba Info Vesti
Vašington veruje da mu njegov odgovor na sukob Rusije i Ukrajine, daje “jaču ruku” protiv Kine.
Podaci američkog Stejt departmenta o odnosima Amerike sa Tajvanom su se nedavno promenili.
Reference na američku posvećenost politici jedne Kine, priznanje da je Tajvan „deo Kine“, su uklonjene i zamenjene nizom paragrafa, koji umesto toga detaljno navode važnost odnosa Amerike sa Tajvanom, kao „indo-pacifičkim partnerom“. Doduše nezvanično.
Peking je brzo javno osudio taj potez, optužujući SAD da potkopavaju prethodne sporazume.
U skladu sa ovim, telefonski razgovor između američkog ministra odbrane Ljoda Ostina i njegovog kineskog kolege, takođe nikada nije pominjao „politiku jedne Kine“, u američkom čitanju.
Tajvanski ministar spoljnih poslova Džozef Vu retvitovao je razgovor i proglasio, da je „čarolija“ Jedne Kine polomljena.
Iako to nije novi razvoj događaja, Sjedinjene Države, omogućene kontekstom sukoba u Ukrajini, vide priliku da pojačaju tenzije oko Tajvana i ojačaju svoju kontrolu nad tim pitanjem.
U procesu, koji je Kina opisala kao „rezanje salame“, američka tajvanska pozicija je bila da na glasu kaže svoju posvećenost Politici jedne Kine unapred ali u suprotnom suptilno pomera stubove povećavajući svoju političku, diplomatsku i vojnu podršku ostrvu kako bi oslabio stvarnu ruku Pekinga, u postizanju ciljeva ponovnog ujedinjenja pod njegovim uslovima.
Takva politika, naravno, nije eksplicitna podrška „nezavisnosti Tajvana“, koju Kina opisuje kao „crvenu liniju“ ali ipak služi da de fakto, blokira Peking da ostvari svoje ambicije.
Iako ovo traje još od Trampove administracije, iz više razloga, sukob u Ukrajini sada omogućava SAD, da to urade otvorenije nego ranije.
Kako je situacija u Ukrajini dovela do takve promene?
Pre svega, Sjedinjene Države su izračunale da sukob između Moskve i Kijeva jača poziciju Vašingtona pokazujući, da se na Kinu može primeniti efikasno ekonomsko, vojno i političko odvraćanje, zbog potencijalne invazije na ostrvo.
Vašington tvrdi, možda preterano samouvereno, da je „napravio primer Rusije“ u smislu sankcija i jedinstva u kojem su saveznici nastojali da podrže Ukrajinu, čime su rizici za Peking bili jasni.
Ovaj narativ, naravno, nastoji da namerno previdi stvarnost da je kineska ekonomija daleko veća od ruske i da ima mnogo veći uticaj na svet.
Na primer, nikada se ne smatra da bi pokušaj zamrzavanja kineskih deviznih rezervi od 3 triliona dolara izazvao globalni finansijski krah.
Bez obzira na to, visoki zvaničnici u SAD su izrazili svoje uverenje da događaji u istočnoj Evropi čine Kinu manjom verovatnoćom da će nastaviti vojnu akciju nakon što uoče ove rizike, dajući im strateško ohrabrenje da dalje guraju protiv crvenih linija Pekinga.
Pored toga, jednostrani zapadnjački propagandni narativ, koji se širi na Ukrajinu pokrenuo je pitanje, da li bi Kina mogla lako da pobedi Tajvan, s obzirom da je geografsko planinsko ostrvo preko dubokomorskog moreuza.
Drugo, sukob u Ukrajini je omogućio SAD veću kontrolu nad međunarodnim narativom uokvirujući stvari, kao što to uvek čini da bi legitimisale svoju spoljnu politiku, u smislu globalne borbe između demokratije i autoritarizma.
Amerika jasno računa da bi njeni saveznici sada bili spremniji da se angažuju u nepredviđenoj situaciji na Tajvanu nego što su bili ranije i veruje da takav kontekst efikasno izoluje Kinu i ograničava njene mogućnosti.
Zbog toga bi postojali koordinisani napori da se zapadno oružje gomila na Tajvan, na sličan način, kao u Ukrajini.
Ovo navodi Sjedinjene Države da shvate da jačanje tenzija u ovoj oblasti zapravo dodatno igra na njihove strateške interese i da će im omogućiti da postignu veće jedinstvo protiv Kine.
Ovo, u kombinaciji sa gore navedenim faktorom, jasno znači da Vašington manje okleva oko sukoba, nego ikada ranije.
Naravno, postoje ogromni rizici, posebno imajući u vidu da postoji izvestan stepen dvosmislenosti u pogledu toga, da li bi SAD direktno intervenisale u tom ratu ali je ipak Ukrajina na kraju izazvala ogromnu količinu oholosti u svoju korist.
Dakle, nameravaju da pomeraju stative dalje, pod pretpostavkom da neće biti posledica.
Međutim, to ne znači da će Kina još uvek biti dovoljno glupa da ugrize.
Peking za sada još uvek smatra da je vreme na njegovoj strani i nije očajan.
I dalje ima sve veće resurse i obim da poveća svoje strateške i vojne sposobnosti, što uključuje nastavak dodavanja trenutno najvećoj svetskoj mornarici u smislu broja brodova.
Druga strana sukoba u Ukrajini je ta što, iako može imati trenutni efekat odvraćanja na vojnom nivou, on ipak omogućava Kini da ponovo razmisli, preispita, proceni odgovor SAD i njenih saveznika, da bude iskrena prema sopstvenom slabosti i zauzvrat razviti nove planove za vanredne situacije u cilju izbegavanja zamki, koje su postavile SAD.
Bez obzira na svu medijsku buku, treba na kraju napomenuti da je Kina u krajnjoj liniji država, koja je veoma sklona riziku kada je u pitanju spoljna politika i iako može da pokaže više vojnih mišića i „pokazivanja zuba“ da ispruži ruku, šanse Si Đinping neće povući obarač osim, ako nije potpuno uveren da je tajming bio pravi.
Za sada, kineska ekonomija ostaje njen krajnji prioritet.
Borba.Info
