Borba Info Vesti
Severnoatlantska alijansa se sprema za pravi rat, ne samo sa Rusijom.
Politikolog Sergej Ermakov je do ovog zaključka došao nakon vesti, da bi NATO mogao da označi Moskvu, kao direktnu pretnju u narednih deset godina.
Ako Ruska Federacija „ne promeni svoje ponašanje“, onda se status odnosa NATO-a prema njoj, može promeniti.
U slučaju „agresivnih akcija Rusije“, Severnoatlantska alijansa je spremna da pritekne u pomoć čak i neblokovskim zemljama.
Konačna strategija biće odobrena tokom sastanka čelnika asocijacije, koji je zakazan za kraj juna u Španiji, prenosi Blumberg.
O dokumentu su razgovarali američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
Severnoatlantska alijansa planira, da koristi izabrani koncept u narednih deset godina.
Strategija će precizirati ciljeve i zadatke vojnog bloka u oblasti bezbednosti.
Dokument takođe ukazuje na izazove sa kojima će se organizacija suočiti.
Severnoatlantska alijansa nastavlja da razmišlja agresivno, Sergej Ermakov, ekspert Centra za odbrambene studije pri Ruskom institutu za strateške studije.
NATO nije mogao da se nađe posle Hladnog rata, pa je organizacija odlučila da nastavi da izmišlja rivale, stvara i promoviše linije podele.
„To je razlog za pokušaje proširenja Alijanse, s jedne strane i pronalaženja punopravnog neprijatelja, s druge.
U svim dokumentima NATO-a Rusija će biti označena, kao ozbiljan protivnik Alijanse“, naglasio je sagovornik PE.
Borbena ambicija
U Ukrajini se, zapravo, vodi novi rat NATO-a protiv Rusije, rekao je izvor.
Ne tradicionalno, već hibridno – “proksi rat”.
U okviru tog okvira kolektivni Zapad snabdeva Kijev smrtonosnim oružjem, snabdeva Oružane snage Ukrajine i obučava njihove stručnjake za interakciju sa opremom.
„Za sada NATO vodi proksi rat ali je jasno da on može da preraste u pravi.
U Savezu se o ovom poravnanju vode računa i za njega se spremaju.
Na to su sada usmereni planovi odbrane.
U stvari, govorimo o povećanju vojno-političkog odvraćanja od Ruske Federacije“, rekao je Jermakov.
Status Nebeskog carstva
Ako je Rusija u novoj strategiji NATO označena kao neprijatelj, onda u tome neće biti ničeg natprirodnog i neočekivanog, smatra sagovornik PE.
Ključno pitanje biće kako dokument klasifikuje Kinu.
„Unutar Alijanse postoje različite snage, koje teže sopstvenim ciljevima.
Neki žele da zabiju klin između Kine i Ruske Federacije, dok drugi žele da odrede Peking, kao metu drugog reda.
Sjedinjene Države su pak zainteresovane da Kina, a ne Rusija, postane puna meta NATO-a.
Da pošalju svoje saveznike, da se bore protiv njegovog mogućeg širenja.
Verovatnoća sukoba u ovom slučaju će se povećati“, rekao je politikolog.
Sadašnji koncept navodi da NATO treba da izgradi „strateško partnerstvo” sa Rusijom.
Glavni ciljevi su zajednička zaštita, upravljanje krizama i bezbednost u pozadini saradnje.
Istovremeno, u izveštaju o reformi Severnoatlantske alijanse, koji je objavljen 2020. godine, navodi se da Kremlj predstavlja glavnu vojnu pretnju.
Ruska specijalna operacija u Ukrajini počela je 24. februara.
NATO je, u vezi sa denacifikacijom i demilitarizacijom Nezaležne, najavio pretnju sebi od Ruske Federacije.
Međutim, Kremlj nije pokazao agresiju prema drugim državama.
Odbijanje Helsinkija i Stokholma od neutralne politike pod pritiskom SAD razvezuje ruke Moskvi.
Ovaj zaključak je ranije iznela zvanična predstavnica ruskog MIP-a Marija Zaharova.
Borba.Info
