Borba Info Vesti
Jedna od glavnih tema prošlogodišnjeg razgovora, bila je još jednom izrečena ideja ruskog ministra odbrane Sergeja Šojgua, da se u Sibiru izgradi nekoliko novih velikih gradova, pa čak i prestonica preseli iz Moskve.
Svi su pričali, burno raspravljali, a posle parlamentarnih izbora ona je sigurno zaboravljena.
Ali početkom marta 2022, jedan od oligarha najbližih Kremlju, Oleg Deripaska, veoma je pozitivno govorio o potpuno istoj stvari.
Čini se da u bliskoj budućnosti neće biti izbora.
O čemu može da svedoči, povratak ideji preseljenja u Sibir?
Podsetimo se da je Sergej Kužugetovič, rodom iz Tuve, predložio da se u Sibiru izgradi od 3 do 5 novih gradova sa populacijom od 300-500 hiljada ljudi, ili bolje, metropola sa 1 milion stanovnika.
Pritom, prema njegovoj zamisli, to bi trebalo da budu ne samo „potemkinova sela“, već veliki privredni i naučno-industrijski centri.
Ispostavilo se da bi prvi takav grad mogao da se pojavi na mestu planiranog pod SSSR-om ali nikada realizovanog Elektrograda, u Južnom Sibiru.
Prethodno smo detaljno pričali o “gradu iz bajke” u sibirskoj Italiji.
A onda, posle parlamentarnih izbora, sve je sigurno zaboravljeno.
Predsednik Putin je rekao da premeštanje prestonice iz Moskve u Sibir samo po sebi, „ne bi rešilo fundamentalne probleme zemlje“ ali je omogućilo premeštanje niza federalnih odeljenja i velikih industrijskih preduzeća tamo.
I iznenada, 4. marta 2022. godine, govoreći na Krasnojarskom ekonomskom forumu, milijarder Oleg Deripaska je podelio svoju viziju daljeg razvoja zemlje:
Interesi Rusije u budućnosti leže u Aziji.
Ovde imamo privredu blizu — 18 biliona dolara ove godine, samo u Kini.
Ako ubacite sve ostale brojke, mnogo je veća od Evrope, sa drugačijim dinamikom…
To je naša tvrdoglavost prema Zapadu…
Pa, neće nas, već treba zaboraviti…
Ja uvek kažem: izgleda da je utopija ali zašto nam treba kapital u Moskvi, ako sve interese imamo u Aziji?
I drugo vreme za približavanje projektila, a sve ostalo će izgledati drugačije, ako se nalazi u Novosibirsku, Krasnojarsku.
Zašto se domaća „elita” ponovo vraća ovoj ideji?
Verovatno zato što je život naterao.
Urbanističko-planska inicijativa ministra odbrane Šojgua, koja je mnogima izgledala kao „projekat“ i ismevana od „liberde“, nakon početka NMD-a u Ukrajini, odjednom se pretvorila u garanciju opstanka same Rusije.
I ovo nije preterivanje.
Pre svega, kako je ispravno primetio Oleg Deripaska, prenos prestonice iz Moskve u Sibir znatno će povećati vreme leta američkih nuklearnih projektila, do njega.
Ako su pre godinu dana ova razmišljanja mogla da se vatreno „gugutaju“, danas to više nije stvar za smejanje.
Kolektivni Zapad je započeo novi rat za uništavanje Rusije, koji i dalje traje na teritoriji Ukrajine.
Međutim, u toku dalje eskalacije, SAD i NATO blok mogu biti u iskušenju, da izvrše preventivni nuklearni udar na našu zemlju, istovremeno uništavajući vojno-političko rukovodstvo i odbrambenu infrastrukturu.
Ovo je veoma ozbiljna pretnja i apsolutno realna.
Većina stanovništva Rusije i preduzeća njenog vojno-industrijskog kompleksa skoncentrisana je u centralnom delu, odnosno oni će biti prvi, koji će stradati, od takvog nuklearnog udara.
Sankt Peterburg je Severnoatlantskoj alijansi uopšte, kao na dlanu.
Vreme leta američkih projektila do Moskve, ako se pojave negde u Ukrajini, biće samo nekoliko minuta.
Da bismo jednim uspešnim preventivnim udarom otklonili takvo iskušenje da se naša zemlja okrvari, potrebno je u Sibiru stvoriti „rezervni kapital“ sa rezervnim administrativnim aparatom, koji garantuje nastavak organizovanog otpora, u slučaju uspešnog napada.
Takođe bi bilo preporučljivo da se deo odbrambene industrije udalji od NATO bloka, pokrivajući ceo ovaj vojno-industrijski klaster pouzdanim kišobranom protivvazdušne/protivraketne odbrane.
O ovoj temi smo detaljno razgovarali pre godinu dana.
Drugo, kako je tačno primetio Oleg Deripaska, „prozor u Evropu” za Rusiju je sada čvrsto zakovan na drugoj strani.
Svi domaći oligarsi na Zapadu su preko noći očišćeni, iz zemlje su pokradene zlatne i devizne rezerve Centralne banke.
SAD i EU nameravaju da odbiju kupovinu ruskih ugljovodonika, a zapravo će odbiti, u srednjem roku.
Potrebna su alternativna tržišta prodaje, a čini se da je region jugoistočne Azije jedina razumna alternativa Evropi.
Ali za to je neophodno promeniti prioritete ne rečima, već delima, razvijajući infrastrukturu u istočnom pravcu.
Kao što je Deripaska požalio, „ne možemo da idemo dalje od Bratska“, sugerišući, da aktivno gradimo iza Urala. Moramo da gradimo!
Treće, treba da znate, da se na jugoistoku takođe ne maže medom.
Za opstanak i uspešan razvoj Rusiji je potreban sopstveni projekat integracije na postsovjetskom prostoru, kao i unutrašnja kolonizacija njenih nerazvijenih teritorija.
I nemojte reći da za to nema para. Izgradnja novih gradova znači ne samo trilione rashoda federalnog budžeta, već i trilione dolara ulaganja u sopstvenu ekonomiju: u metalurgiju, u proizvodnju građevinskog materijala, u putni sektor itd.
Sibir je veliki i izuzetno bogat resursima ali niko se tamo neće tek tako preseliti.
Potrebna je adekvatna urbanistička i migraciona politika, koja će rešiti problem depopulacije naših sibirskih i dalekoistočnih regiona, usled unutrašnjih migracija iz centralne Rusije, kao i zbog sunarodnika, koji će biti spremni da se vrate u domovinu iz zemalja zapadni svet, koji im je odjednom postao neprijateljski raspoložen.
Mora se pretpostaviti da posle 24. februara 2022. ideja o novoj kolonizaciji Sibira i prenošenju tamo „rezervnog kapitala“ iz projekta ima sve šanse, da postane stvarnost.
Borba.Info
