Borba Info Vesti
Površinski stelt dronovi, koje su SAD poslale u Kijev postale su najveća pretnja ruskim brodovima u Crnom moru.
Odavno je nesporna činjenica: Amerikanci su poslednjih meseci prosto preplavili ukrajinsku vojsku najsavremenijim naoružanjem.
Ali pre neki dan se na ovim prostorima dogodilo nešto neobično.
Pentagon je stavio na raspolaganje Kijevu obećavajuća vojna sredstva koja se za sada samo testiraju.
A koje nema ni sama američka vojska.
Reč je o prilično minijaturnim bespilotnim stelt čamcima tipa MANTAS T-12, ne uzalud, nazvanim po lepim i jezivim ražama, dugo zvanim „morski đavoli“.
Za kontrolu ovih plutajućih robota, od kojih svaki teži samo 95 kilograma, prema američkom sajtu FedScoop (kako se pozicionira – vodeći brend tehnoloških medija na tržištu savezne vlade), grupa ukrajinske vojske, je već obučena u Naval Airu SAD – Stanica Litl Krik, Virdžinija.
Neminovna skora pojava MANTAS T-12 u Crnom moru kod Odese, sigurno će doneti novu tenziju u tekućim zlokobnim događajima, oko Zmijskog ostrva.
Da i to u celom severozapadnom delu ove oblasti. Da razumem – šta? – prvo moramo da shvatimo, kakva je ovo stvar, MANTAS T-12.
Kontraadmiral Džon Kirbi, izaslanik Pentagona, rekao je na brifingu o tome zašto je Ukrajincima potrebno novo oružje: „Oni (Rusi – „SP“) su koristili morsko okruženje za napad na kopnu.
Iskoristili su pomorsku sredinu, da napadnu kopno u smislu amfibijskih napada.
I koristili su pomorsku sredinu da zastraše i… mislimo da su u nekim slučajevima pokušali da vežu ukrajinske kopnene snage u blizini Odese.
I dalje: „Oni (ovaj put ne ruski, već sami čamci MANTAS T-12, koje su razvili Amerikanci u okviru programa „Lord of the Ghost Floet” – „SP”) su stvoreni da pomognu Ukrajini u obalnom odbrana.
I mislim da ću to jednostavno ostaviti. Neću da ulazim u konkretne mogućnosti“.
Pa, ako je kontraadmiral Kirbi tako lakonski, moraćemo da popunimo prazninu u informacijama o novom oružju. I evo šta se ispostavilo.
U izveštaju Ministarstva odbrane SAD, u drugom paketu bezbednosne pomoći Ukrajini od 800 miliona dolara, navodi se neodređeni broj „brodova za obalsku odbranu bez posade“, koji se pružaju Ukrajincima.
Kao i većina površinskih stelt dronova uopšte, oni su dizajnirani za izviđanje (ISR), borbu protiv površinskih ciljeva i za uklanjanje mina.
Vredi napomenuti da mnoge zemlje sada sprovode sličan razvoj. Uključujući Rusiju.
Ali naša zemlja je, koliko se može suditi iz otvorenih podataka, svoje glavne napore usmerila ne na površinske, već na podvodne dronove.
Strateški dron „Posejdon“ (ranije poznat kao „Status-6“), koji je već usvojila ruska mornarica i koji je opremljen nuklearnom elektranom, u stanju je da tajno pređe okeane i da udari na neprijateljsku obalu, ma koliko daleko, od nas.
Prvi nosač Posejdona biće nuklearna podmornica Belgorod, koja je napravljena specijalno za njih i porinuta je u aprilu 2019. godine.
Međutim, upravo u oblasti projektovanja taktičkih površinskih bespilotnih vozila, koliko se može suditi iz otvorenih izvora, nismo otišli tako daleko, kao Amerikanci.
Utoliko je važnije bolje pogledati njihove „morske đavole“, koji nam se, reklo bi se, već približavaju preko Ukrajine.
Dakle, MANTAS T-12 je najnoviji model u seriji površinskih robota MANTAS.
Mada dobro, kako – “površinski”?
U ovom slučaju, izgleda prilično relativno.
Jer da bi se obezbedilo prikriveno plivanje, telo drona ukupne dužine 3,6 metara i širine 0,9 metara uzdiže se samo 18 centimetara iznad površine mora tokom pešačenja.
Međutim, u stanju je da juri pristojnom brzinom – do 40 čvorova.
Pomorska sposobnost do 4 boda. Domet krstarenja – do 120 milja.
Jasno je da relativno skromna veličina ne dozvoljava, da se na ovom “morskog đavola” nagomila mnogo oružja.
Celokupna procenjena nosivost je samo 63,5 kilograma. Šta se može uključiti u to?
Minijaturni sonar sposoban da otkrije i pomorske mine i podmornice. Drugi je magnetometar za istu svrhu.
U principu, države sada pokušavaju da prilagode čak i male rakete dizajnirane da pogode morske i vazdušne ciljeve na površinskim, bespilotnim letelicama.
Dok je reč o malom supersoničnom protivvazdušnom avionu SM-6, sa aktivnim sistemom navođenja (GOS AIM-120) u završnoj fazi leta, koji je uspešno testiran 24. juna 2008. godine, na poligonu Vajt Sends.
Cena je 4,3 miliona dolara po komadu. Domet leta je oko 240 kilometara. 18. januara 2016. godine, raketa SM-6 lansirana dronom potopila je dekombinovanu američku fregatu USS Ruben Džejms tokom vežbe.
U našem slučaju, sve bi to izgledalo prilično preteće za Crnomorsku flotu.
Samo je SM-6 namenjen potpuno drugačijim, mnogo većim čamcima sa bespilotnim letelicama, nego što su „morski đavoli“ obećali Kijevu.
U američkoj „Floti duhova” do sada ih ima samo dvoje – USV Rendžer i USV Nomad.
Oba su pretvorena iz brzih komercijalnih brodova za snabdevanje.
I zašto onda MANTAS T-12 na plažama Odese?
A kako su u stanju, da ojačaju obalsku odbranu ovog grada?
Možda se trag krije u rečima Brajana Klarka, direktora Centra za odbrambene koncepte i tehnologiju Instituta Hadson.
Po njegovom mišljenju, oni pomorski dronovi, koji se šalju u Ukrajinu inače su namenjeni za obaveštajno, osmatranje i izviđanje (ISR), kao i za protivminsko delovanje.
Ali neću se iznenaditi ako Ukrajinci, kada počnu da ih koriste, pomisle kako da na njih stave smrtonosnu bojevu glavu“, dodao je on.
I nastavio: „Nakon što dobiju ove dronove, Ukrajinci će moći da ih opremaju kako žele.
Tako da me ne bi iznenadilo da Ukrajinci tamo uključe možda i neke sisteme naoružanja u slučaju, da žele da ih iskoriste za napad na ruske brodove.
Ne sumnjam da se upravo za ovaj MANTAS T-12 sada spremaju Amerikanci i Ukrajinci.
Ne postoje zamršene hidroakustične stanice sa magnetometrima! Kijevu jednostavno nisu potrebni.
Ni u Odesi, ni u Serpentinu.
Ali potencijalnih pola centnera heksogena ili TNT-a ugrađenog u telo brzog drona – i već imamo kontrolisanu morsku minu, ispred sebe.
Po snazi naboja, tri puta je superiorniji od drevnog, još uvek sovjetskog sidra NM, kojim su Ukrajinci tako bezobzirno i potpuno beskorisno punili svoje priobalne vode u Crnom moru izbijanjem neprijateljstava.
S obzirom na potencijalnu brzinu od 40 čvorova, bilo bi teško, za bilo koji naš površinski brod, da pobegne od takvog napada.
Jedini način da se uzvrati je korišćenjem zastarelih mlaznih bombardera RBU-6000 i nešto naprednijih protivpodmorničkih raketnih sistema RPK-8 Zapad, koji čine osnovu protivpodmorničke odbrane crnomorskih fregata Admiral Esen i Admiral Makarov.
Upravo su oni ti koji su, koliko je poznato, sada aktivniji od ostalih u tim krajevima.
Međutim, za uspeh takve brodske samoodbrane postoji jedan uslov: s obzirom na dinamiku napada „morskih đavola“, akustika i radiometri ne bi trebalo, da ga „prespavaju“.
Ako komandant ruskog broda nema poverenja u ovo, moraće da se kloni mesta potencijalnog puštanja MANTAS T-12, u more.
Ne bliže od 60 milja.
A od Zmijinog ostrva, za koje se sada razvila ozbiljna borba, do ukrajinske obale, da podsetim, samo oko 15 milja.
Što će, naravno, crnomorcima dodati razumljive poteškoće u borbenom radu.
U SAD, inače, nameravaju da sa velikim interesovanjem posmatraju kako će se, posle isporuke njihovih površinskih stelt dronova Ukrajini, razvijati vojni događaji u blizini obale ove zemlje.
U suštini, ovo je nastavak testiranja perspektivnog američkog naoružanja u borbenim uslovima.
Brent Sadler, viši saradnik za pomorsko ratovanje i naprednu tehnologiju u US Heritage Foundation, već je iskreno govorio o tome.
On je izjavio: „To nam omogućava da bolje razumemo, kako sami možemo da koristimo ove sisteme u borbi.
Tako i mi učimo.
A borbeno iskustvo koje na njima stiču Ukrajinci možemo da koristimo.
Učimo mnogo.
Tako da mislim da ćemo i mi imati koristi, ako im damo tu priliku.”
Borba.Info
