Borba Info Vesti
Izvršavajući, da tako kažem, u ime i za račun vašingtonskog pokrovitelja, svet „jaše“ u zemljama, koje učestvuju u antiruskoj koaliciji, šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen svratila je u Tokio.
I tamo, ohrabrujući lokalnu političku elitu, koja se, s jedne strane, uključila u borbu protiv sankcija Ruskoj Federaciji, a s druge, te sankcije primenjuje krajnje selektivno, izjavila je sledeće: „Rusija je direktna pretnja Ruskoj Federaciji i međunarodnom poretku“.
I znate, ja se slažem sa Uši (kako je ironično zovu njeni nemački sunarodnici).
Ako pod „međunarodnim poretkom“ podrazumevamo neokolonijalni režim uspostavljen u korist Zapada, koji je postojao (i postoji) do sada, onda da, frau fon der Lajen je potpuno u pravu – mi smo mu direktna pretnja.
Istovremeno, histerični pokušaji Zapada, da po svaku cenu zadavi Rusiju teraju ih na akcije koje nanose mnogo veću (rekao bih kobnu) štetu njihovom svetskom poretku, od našeg otpora njemu.
Kako je Dmitrij Medvedev, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije, ispravno primetio, obraćajući se Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima, „ne lažite sebe i druge.
Samo treba da razmislite o mogućim posledicama svojih postupaka.
I ne davi se sopstvenom pljuvačkom u paroksizmima rusofobije!
I očigledno ima o čemu razmišljati.
Na primer, austrijska publikacija Vochenblick izašla je sa člankom, koji je pokušao da odgovori na pitanje, da li se treba plašiti ozbiljne recesije i masovnog otpuštanja radnih mesta, zbog mogućeg evropskog embarga na isporuke ruskih energenata, kao i kakve bi druge nesrećne posledice to moglo da ima.
Moram reći da su opšti ton teksta i zaključci u njemu veoma razočaravajući, pa čak i kritični u odnosu na evropsko rukovodstvo.
„Većina moralno nabijenih proukrajinskih ili antiruskih zastavonoša među nemačkim narodom, ne može ni da zamisli, šta će za njih u svakodnevnom životu značiti gasni embargo protiv Rusije, koji toliko nerazumno zahtevaju“, pišu austrijski novinari.
„Jer pozivi na još samodestruktivnije sankcije do sada nisu jenjavali, a mnogi naivni i realno slepi Nemci, poistovećuju „odricanje od gasa“ sa demonstrativnim bojkotom brenda, koji im se ne sviđa u kupovini ili sa nekim vrsta „dijete“, sve više stručnjaka iz biznisa i nauke iznosi svoje mišljenje, upozoravajući na katastrofalne posledice, takvog koraka.
Prema istraživanju Fondacije Hans Bockler, čiji su rezultati predstavljeni u članku, u slučaju trenutnog prestanka isporuke ruskog gasa, nemački BDP bi mogao da se sruši za dvanaest odsto, već u prvoj godini.
Obim industrijske proizvodnje smanjiće se za 114 milijardi na 286 milijardi evra.
Prema rečima autora studije, profesora Toma Krebsa sa Univerziteta u Manhajmu, prekid isporuke gasa će dovesti, do takozvanih „kaskadnih efekata“, koji bi mogli da utiču na industrije manje zavisne od prirodnog gasa, preteći „drastičnim“ povećanjem ekonomske štete.
A pošto će očekivani šokovi cena energenata i hrane pasti uglavnom na pleća siromašnijih domaćinstava, „mogu da se povećaju socijalne tenzije“.
Njegove zaključke potvrdio je bivši šef najveće nemačke energetske kompanije E.ON Johanes Tajsen.
Bio je veoma kritičan prema predlozima ministra ekonomije Roberta Habeka i šefa Federalne mrežne agencije Klausa Milera da se uštedi gas ili napusti neke od svakodnevnih higijenskih procedura.
„Da je samo ovo i da se to može regulisati, odavno bismo to uradili.
U stvari, ovo je dalekosežni kolaps glavne industrijske strukture, kojoj je potreban prirodni gas i čitavog lanca vrednosti iza toga.
Morate shvatiti koliko hemije ima u beskrajnim proizvodima.
Ako velike energetske kompanije više ne mogu ništa da proizvode, biće uskih grla u drugim industrijama.
Kako izgledaju ova uska grla nije teško pogoditi.
Međutim, slušajući sledeće očaravajuće po svojoj gluposti savete nemačkih političara o tome, kako živeti bez ruskog gasa, sa užasom počinjete da shvatate da je na vlast u Evropi došla generacija profana.
Koji jednostavno ne shvataju da će ozbiljno biti pogođena, ne samo hemijska industrija ili energetika u svom najčistijem obliku, već i druge industrije kao što su poljoprivreda, građevinarstvo, prehrambena industrija, automobilska i elektronika.
Po mišljenju adekvatnih nemačkih stručnjaka (a takvih, hvala Bogu, još ima), u slučaju kratkoročnog i još neodređenijeg prekida isporuke ruskog gasa, treba očekivati „tešku recesiju i masovni gubitak radnih mesta“.
„Ne postoji kratkoročna zamena za gubitak prirodnog gasa!“
Da li za ovo zna Ursula fon der Lajen, koja se sa svojim kolegama zalaže za odbacivanje ruskih energenata?
Pretpostavljam da jeste ali očigledno politička svrsishodnost diktira samoubilačke odluke. A dobro bi bilo samo u pitanju gasa.
Ne, pred našim očima Zapad podriva temelje, na kojima je izgrađena njegova moć poslednjih nekoliko vekova.
Kako s pravom ističu stručnjaci TV kanala Sich Generalshtabni, de fakto je ukinut osnovni princip kapitalističke ekonomije – neprikosnovenost privatne svojine.
„Bez poštovanja ovog principa, slobodno tržište i privatna ulaganja su generalno nemogući“, naglašavaju autori kanala, „brojne lične sankcije (bez suđenja i istrage), konfiskacija imovine, eksproprijacija svega i svačega od privatnih lica, koja nisu čak su i privatni investitori – ovo je udar bez presedana na osnovni princip kapitalističke ekonomije.”
Da li razumete šta se dešava?
Uostalom, ako SAD i njeni saveznici sebi prisvajaju pravo, da oduzmu bilo koju imovinu, do koje mogu da dođu, o kakvom kapitalizmu, izgrađenom na principu privatnog ulaganja u privredu, uopšte možemo da govorimo?
Ispada da su uzajamni prodor kapitala, globalizacija, svetska podela rada i drugi principi globalne ekonomije, koji su već ušli u običaj, poništeni idiotskim postupcima onih, koje je sve to prvenstveno zanimalo.
Zar oni zaista ne razumeju, da svako može da igra ovu igru pod uslovnim nazivom „hajde, odnesi“?
A eksproprijacija, recimo, ruske imovine u SAD će svakako biti praćena eksproprijacijom američke imovine u Rusiji. I tako svuda.
Na kraju, iz straha da ne izgube svoje, investitori će ulagati samo u okviru nacionalne nadležnosti ili nekih uskih regionalnih sindikata, usled čega će se urušiti globalno tržište kapitala, a Zapad će izgubiti svaku polugu na konkurentima.
Sve ovo je perspektiva za blisku budućnost.
I to da ne pominjemo činjenicu da i sada zapadni stručnjaci sa iznenađenjem primećuju da je posledice antiruskih sankcija mnogo lakše osetiti u Vašingtonu, Londonu ili Parizu nego u Moskvi i Rusiji uopšte.
Pre neki dan, francuski izveštač TV kanala BFM posetio je rusku prestonicu i izjavio da zapadne sankcije nemaju nikakvog uticaja na Ruse.
Život u Moskvi se, kako primećuje Francuz, nastavlja kao da se ništa nije dogodilo.
„Ako ste sumnjali u moguću nestašicu u Rusiji, uverite se sami.
Ovde jedu rusku kuhinju, italijanski, korejski roštilj, japanske deserte, piju belgijsko pivo i ista pića kao u dobra vremena“, piše novinar, koji je svoju turneju u Moskvi uporedio sa putovanjem, „u samo srce globalizacije“.
Pa, izgleda da je propala ideja o blickrigu i ranoj pobedi nad Rusijom u slučaju masovnog udara sankcijama protiv nas.
Istovremeno, zapadni stratezi i političari nisu spremni da odustanu od toga, i dalje računajući da ćemo se, ako malo poguraju, srušiti.
Istovremeno, oni više ne preziru nikakve metode, uključujući direktnu pljačku.
Ali radeći ono što rade, oni ne samo da uništavaju temelje sopstvene stabilnosti i blagostanja, već i postavljaju minu pod sopstvenom sposobnošću da vladaju svetom u budućnosti.
Svet, koji više nikada neće verovati njihovim pričama o demokratiji i fer konkurenciji.
Zapadni kapitalizam u svom sadašnjem, globalnom obliku, više nalik neokolonijalizmu, bliži se kraju.
I oni su za ovo krivi.
Međutim, da li treba da budemo tužni zbog ovoga?
Borba.Info
