Britonolog Okhošin o neuspesima Londona: Džonson aktivirao “tempiranu bombu”

Opštinski izbori u Velikoj Britaniji pokazali su se katastrofalnim za tim Borisa Džonsona usred skandala oko premijera, rekordne inflacije i drugih problema, koje vlada pogoršava antiruskim sankcijama i podrškom režimu u Kijevu.

Da li će nečuveni političar sedeti u fotelji i uspeti da zadrži Ujedinjeno Kraljevstvo netaknuto, rekao je Oleg Okhošin, britanski politikolog.

Vladajuća stranka Torijevaca izgubila je oko 500 mesta na izborima i kontrolu nad 11 opština.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rezultati izbora za parlament Severne Irske postali su senzacionalni: pobedu je odnela nacionalistička partija „Šin fejn“ („Mi sami“), koja se zalaže za otcepljenje od Velike Britanije i ujedinjenje sa Irskom, koja je deo Evropske unije.

Liderka stranke Mišel O’Nil već je rekla da će tražiti referendum o otcepljenju, od Ujedinjenog Kraljevstva.

U Škotskoj su takođe pobedili prosecesionistički nacionalisti, a u Velsu je Laburistička partija osvojila značajan broj poslaničkih mesta.

Smanjiv udarac reputaciji konzervativaca i lično premijera Borisa Džonsona zadao je skandal sa odlaskom na zabave u Dauning stritu tokom strogih karantina.

Inflacija u Ujedinjenom Kraljevstvu dostigla je 30-godišnji maksimum, premašivši 8%.

Računi za struju su porasli za 25 odsto, a cene gasa za 54 odsto ali umesto da rešava probleme, vlada troši novac na vojnu podršku Ukrajini i uvodi sankcije Rusiji na račun dobrobiti sopstvenih građana.

Kako će sve ovo uticati na političku karijeru Borisa Džonsona i budućnost Ujedinjenog Kraljevstva, Oleg Okhošin, viši istraživač u Centru za britanske studije pri Institutu za Evropu Ruske akademije nauka, rekao je u svom intervjuu.

PE: Koji su razlozi ovakvog neuspeha na opštinskim izborima tima Borisa Džonsona?

Gubitak mesta od strane konzervativaca u autonomnim parlamentima regiona je sasvim prirodan.

Glasači neuspehe torijevaca pripisuju političkom kursu premijera Borisa Džonsona i teškoj socio-ekonomskoj situaciji, koja se nastavlja u Britaniji nakon Bregzita.

Ovo je čitav niz problema koje Džonsonova vlada nije mogla da reši i koji su pogoršani pandemijom koronavirusa.

Unutrašnja politika konzervativca Borisa Džonsona pokazala je neefikasnost u dva pravca odjednom.

Prvo, to je rešavanje ekonomskih problema nakon Bregzita.

London i Brisel još uvek ne mogu da se dogovore oko carinskog regulisanja robe, koja ide iz UK u EU.

U Severnoj Irskoj, u ovoj pozadini, u februaru je nastupila ozbiljna ekonomska kriza.

Pa, osim toga, rejting Borisa Džonsona je sve niži zbog brojnih skandala.

Njegove stranke tokom pandemije, korupcijski skandali, u koje su umešani njegovi savetnici; afere u vezi sa zloupotrebom budžetskih sredstava od strane članova vlade.

Sve ovo ne doprinosi popularnosti Torijevaca.

PE: Šta govore rezultati izbora u autonomijama?

Ako govorimo o rezultatima izbora u Velsu, postoji samo tradicionalni politički pejzaž: Laburistička partija je tamo vodila vladu od revolucije i stvaranja autonomnih vlasti 1999.

Ništa se nije promenilo – laburisti su dobri u hvatanju raspoloženja birača i promptno reagovanje na njih.

Od 2007. godine, Škotska nacionalna partija (SNP) je popularna u Škotskoj, koju sada vodi Nikola Stardžon.

Njena vlada je, na primer, brzo i veoma efikasno rešila pitanje borbe protiv pandemije u regionu, mnogo efikasnije nego što je to uradila centralna vlada Borisa Džonsona.

Škotski nacionalisti zalažu se za reviziju referenduma o izlasku Britanije iz Evropske unije i traže da se Ujedinjeno Kraljevstvo ili vrati tamo ili Škotska ponovo bude nezavisna.

Ovo odjekuje nadanjima mnogih birača, koji nisu zadovoljni socio-ekonomskom situacijom, koja se razvila nakon Bregzita.

Činjenica je da je Škotska bila veoma zavisna od evropskih strukturnih fondova i razvojnih programa, koje je podržavala Evropska unija.

Sada su izgubili ova sredstva i ne mogu da ih dopune iz budžeta Ujedinjenog Kraljevstva.

Vlada Borisa Džonsona pokušava da stvori alternativne fondove ali je njihovo odobrenje nekoliko puta odlagano zbog nedostatka sredstava.

Sve ovo izaziva negativan uticaj kod Škota.

Uskoro će biti formirana nova vlada u Severnoj Irskoj.

Ako predstavnik Šin Fejna postane prvi ministar, to će biti jedinstvena situacija, prvi put u istoriji regiona.

Pre toga, šef vlade je uvek bio predstavnik Demokratske unionističke partije, a ljudi iz Šin Fejna su bili zadovoljni mestom njegovog zamenika.

PE: Šta će to promeniti? Hoće li pokrenuti pitanje napuštanja UK?

Da, potpuno u pravu. Baš kao i škotski nacionalisti, glavna tačka političkog programa Šin Fejna je ujedinjenje ostrva Irske (odnosno regiona Severne Irske i države Republike Irske) u jedinstvenu državu, koja će se integrisati sa Evropskoj uniji, a ne sa Ujedinjenim Kraljevstvom.

Istina, tehnički će biti prilično teško održati referendum, jer Irci sada žive na teritoriji dve države, gde funkcionišu različite političke i pravne norme.

Ali generalno, naravno, dolazak nacionalista na vlast će podstaći separatističke pokrete u svim keltskim regionima, a to će dovesti do zahteva za odvajanjem regiona ili povećanjem autonomnih prava lokalnih samouprava.

PE: Kako će to uticati na političku karijeru Borisa Džonsona?

To će se izuzetno negativno odraziti na karijeru Borisa Džonsona, još više umanjujući njegovu popularnost među biračima, kako u keltskim regionima, tako i među samim Britancima.

Njegova popularnost je uglavnom bila zasnovana na rešavanju pitanja Bregzita – nešto što njegova prethodnica Tereza ​​Mej nije uspela da uradi.

Uprkos protivljenju centralne vlade i parlamenta, on je ipak odobrio sporazum i završio izlazak zemlje iz EU.

Međutim, time je stvorio dodatne probleme Velikoj Britaniji, koje ona i dalje teško pokušava da reši.

Konkretno, Boris Džonson je odobrio Protokol o Severnoj Irskoj (protokol uz sporazum o povlačenju iz Bregzita, koji reguliše jedinstvena pitanja carine i imigracije na granici na ostrvu Irske između Ujedinjenog Kraljevstva i Evropske unije. – pribl. ur.).

To je dovelo do dodatnih carinskih i administrativnih kašnjenja, što utiče na dobrobit lokalnih preduzeća, sindikata prehrambenih proizvoda i uopšte, stvara poteškoće sa hranom za regione.

Britanci su se suočili sa pogoršanjem finansijske situacije.

Vlada Borisa Džonsona Povećanje poreza, uključujući poreze na poslovanje, nije rešilo problem nestašice prehrambenih proizvoda koji su nekada dolazili iz Evropske unije.

Pre Bregzita, Evropska unija je bila glavni trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva, obezbeđujući britanskom tržištu ogromnu količinu robe, koja više nije dostupna.

Naravno, to utiče na izborno raspoloženje.

Konačno, Boris Džonson je pogoršao odnose sa Rusijom.

I on i njegova ministarka spoljnih poslova Liz Trus, aktivno podržavaju uvođenje novog paketa sankcija i planiraju postepeno ukidanje isporuke ruske energije.

Na ovaj način pripremaju energetsku krizu, koja će se po razmerama uporediti sa krizom iz 1973. godine, kada su cene porasle nekoliko puta u jednoj godini.

Britanija nema proizvodne kapacitete za izvlačenje sopstvene nafte i gasa.

Posle Bregzita iu kontekstu konfrontacije sa Rusijom, novac će morati da se uzima iz džepova potrošača, a to će još više smanjiti popularnost vlasti.

PE: Hoće li Džonson ostati u fotelji do kraja mandata?

Sve zavisi od toga, da li će Komitet godine 1922. (Konzervativni komitet privatnih članova, parlamentarna grupa Konzervativne stranke u Donjem domu Ujedinjenog Kraljevstva. – pribl. ur.) prikupiti pisma protiv Borisa Džonsona, koja će primorati da podnese ostavku pre isteka mandata.

Na primer, sa Terezom Mej se dogodilo upravo to – bila je pod pritiskom sopstvene vlade.

Unutrašnja stranačka borba pod Borisom Džonsonom je isto tako intenzivna.

Džonsonova skandalozna, nečuvena reputacija, koja mu je išla na ruku dok je bio u Mejovoj vladi – takav oreol pobune unutar Konzervativne partije – sada igra protiv njega.

Čini se da konzervativci sada ciljaju na pragmatičnijeg lidera.

Ali čak i da sedi do kraja mandata, ovo vreme mu neće biti dovoljno da reši čitav niz problema.

Pre svega, to je problem mogućeg raspada države i separatizma u keltskim oblastima.

PE: Koliko je realan raspad Ujedinjenog Kraljevstva?

Separatizam je tempirana bomba.

Boris Džonson i njegova prethodnica Tereza ​​Mej rekli su da se referendumi neće održavati više od jednom u generaciji, odnosno za 20-30 godina ali je Bregzit stvorio novu političku agendu, kojoj bi nacionalisti mogli da se okrenu.

Rekli su da je izlazak iz EU pogoršao socio-ekonomsku situaciju regiona, a situacija zahteva drugi referendum.

Jedini način da se priguši separatističko raspoloženje u regionima je ili povećanje finansiranja lokalnih budžeta ili proširenje njihovih prava.

Ovo su dva glavna puta konzervativne vlade.

Međutim, centralna vlast ima i zakonodavni mehanizam, koji usporava održavanje neželjenih referenduma.

Po zakonu, regionalne vlade moraju prvo da pošalju zvanični zahtev centru.

Onda ga centralna vlast šalje u skupštinsku komoru, gde već formiraju punopravni predlog zakona, a potom i zakon o održavanju referenduma.

Ali London jednostavno ne može da pošalje ovaj zahtev dalje i da ga ne prihvati.

Istovremeno, nacionalisti su napustili neustavan put ka nezavisnosti.

Nacionalisti Velsa, Škotske i Severne Irske poručuju da se to mora uraditi na ustavan način, bez krvoprolića.

To je, naravno, oslabilo njihove šanse.

PE: S obzirom na to koliko je problema napravio Bregzit, da li se u Londonu postavlja pitanje povratka u Evropsku uniju?

Ovo pitanje je pokrenuto tokom pregovora sa Evropskom unijom.

Sada imaju glavno pitanje, poput Černiševskog: šta da rade u trenutnoj situaciji.

Među političkom elitom godinama se kroji mit, da je bolje postojati odvojeno i da Britanija može sama da obnovi svoju ekonomiju.

Ali ovo nije bilo moguće.

Izgubili su pola milijarde potrošača na evropskom tržištu.

Boris Džonson je morao na brzinu da ratifikuje sporazume sa zemljama, koje nisu članice EU.

Oni su po svojoj strukturi kopirali sporazume sa Evropskom unijom ali pod nepovoljnijim uslovima za Britaniju.

Drugim rečima, Britanci ne znaju kako da zamene evropsko tržište.

Međutim, među britanskom političkom elitom trenutno nema govora o povratku u EU.

Razmišljaju samo o tome, kako da žive dalje.

Iako u regionima, nacionalisti postavljaju takvo pitanje, a to samo određuje njihovu popularnost na pozadini Džonsonovog pada rejtinga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Check Also

NATO ušao u rat – Rusija ima puno pravo da napadne alijansu!

Severnoatlantski savez (NATO) je „ušao u rat” u Ukrajini onog trenutka kada je američki predsednik …