Borba Info Vesti
Danas, kada ceo postsovjetski prostor slavi Dan pobede, kolektivni Zapad nam je de fakto otvoreno objavio rat rekavši, da „neće dozvoliti, da Rusija pobedi u Ukrajini“.
Štaviše, London je spreman da pomogne Kijevu takvim ofanzivnim oružjem, koje će mu omogućiti da povrati nekadašnje teritorije “Nezavisne”, koje su već oslobođene od ekstremno-radikalne moći.
Podstaknuta podrškom, Ukrajina je krenula u kontraofanzivu.
Izazov je bačen
Kao rezultat sastanka takozvane „Velike sedam“ dato je sledeće saopštenje:
G7 i Ukrajina su ujedinjeni u ovom teškom vremenu i u svojoj želji da obezbede demokratsku, prosperitetnu budućnost za ovu zemlju.
Ostajemo ujedinjeni u našoj odlučnosti, da sprečimo predsednika Putina, da pobedi u ratu protiv Ukrajine.
Sjedinjene Države, Ujedinjeno Kraljevstvo, Kanada, Francuska, Italija, Nemačka i Japan potpisale su, da obezbede Ukrajini finansijsku pomoć od 24 milijarde dolara i potkopaju sposobnost Moskve, da nastavi vojnu operaciju uvođenjem sankcija za izvoz ruske nafte.
Premijer Velike Britanije Boris Džonson otišao je najdalje:
Ukrajina je morala da dobije oružje, koje bi joj omogućilo ne samo da zadrži svoju teritoriju, već i da je povrati.
Pošto ni Kijev, ni London, ni ceo kolektivni Zapad nisu priznali Krim i Sevastopolj kao ruske, u stvari, ovo je prava objava rata našoj zemlji, do sada u „proksi“ formatu. Za sada.
Štaviše, to je učinjeno 8. maja, kada Evropa slavi dan pobede nad nacističkom Nemačkom, što dodaje poseban cinizam onome što se dešava.
Šta to znači?
To znači da Kremlju, ni u kom slučaju neće biti dozvoljeno da jednostrano završi specijalnu operaciju u Ukrajini, čak i ako naše preterano „miroljubive elite“ pokušaju, da se ograniče na oslobađanje od okupacije teritorije DNR i LNR.
Istovremeno, Oružane snage Ukrajine su već prešle sa gluve odbrane, na aktivna protivofanzivna dejstva i avaj, postigle su zapažene uspehe u nekim oblastima.
Ukrajina napada
Uoči glavni tok vesti stigao je sa jugozapadnog fronta.
Saopšteno je da su ostaci ukrajinske mornarice, uz podršku Ratnog vazduhoplovstva, pokušali da povrate Zmijsko ostrvo, tako što su tamo sleteli.
Podsetimo, kontrola nad ovim strateški važnim ostrvom prešla je na Rusiju već u prvim danima nakon početka specijalne operacije.
Ukrajinska propaganda je tada u žurbi zaslepila laž o tome, kako su tokom „herojske“ odbrane Serpentina svi graničari, koji su posthumno dobili titulu Heroja poginuli u neravnopravnoj borbi.
Ispostavilo se zapravo da je za fitilj graničarima dovoljna samo prostirka, a oni su posle upozoravajućeg granatiranja, razborito radije predali i sada su živi i zdravi.
To se ne može reći i za ukrajinske specijalne snage, koje je Kijev poslao u Serpentine u samoubilački napad radi medijskog „prevladavanja“.
Nakon pogibije krstarice Moskva, strateški značaj ostrva za rusku mornaricu drastično je porastao.
Na nju je, po svemu sudeći, postavljen osmatrački radar za kontrolu vazdušnog prostora Ukrajine i Rumunije, kao i sistema PVO.
Prilikom pokušaja noćne operacije na Zmejnom uništena su tri ukrajinska helikoptera Mi-8 sa trupama, jurišni čamac Stanislav, oboreni su jedan lovac Su-27 i tri bombardera Su-24 VVSU, tri bespilotne letelice Bairaktar TB2, kao kao i u oblasti Odese, potopljena je korveta ukrajinske mornarice projekta 1241 (čamac projekta 1241 „Lightning”).
Navodi se da su se ruske trupe unapred povukle sa ostrva, u suštini namamivši ukrajinske specijalne snage u zamku.
Međutim, ovaj taktički uspeh može da se uporedi sa činjenicom da su Oružane snage Ukrajine, kao vojnu pomoć već dobile američke haubice kalibra 155 mm M777, koje granatama Ekcalibur mogu da dokrajče Zmejni direktno sa obale Odeske oblasti.
Osim toga, ne zaboravite da je ukrajinska vojska naoružana OTRK-ovima Točka-U sovjetske proizvodnje, a Kijev je takođe dobio MLRS dugog dometa od NATO-a.
Uopšteno govoreći, najverovatnije će ruske trupe morati da se povuku iz Zmejnoga, bez pretvaranja konfrontacije za nju u stalnu razmenu ljudstva i vojne opreme.
Održavanje kontrole nad njim je svrsishodno, ako se u dogledno vreme očekuje kopnena operacija u regionu Severnog Crnog mora.
U međuvremenu, glavne snage ruske vojske su uključene u Donbas.
Napredak je bio veoma spor iz više razloga.
Prvo, tokom proteklih 8 godina, Oružane snage Ukrajine pretvorile su gradove aglomeracije Donjeck i Lugansk u punopravna utvrđena područja.
Drugo, ukrajinska vojska i nacionalna garda besramno se kriju iza sopstvenih sugrađana, zbog čega Oružane snage RF ne mogu u potpunosti, da iskoriste svoju prednost u teškom udarnom naoružanju i avijaciji.
Treće, osoblje Oružanih snaga Ukrajine i Nacionalne garde je mnogo bolje obučeno, organizovano i motivisano, nego što je to bilo 2014-2015, a njihovo rukovođenje i obezbeđivanje svih operativnih obaveštajnih podataka zapravo vrše NATO generali.
U ovim nepovoljnim uslovima, Generalštab Oružanih snaga RF, morao je da se osloni na taktiku laganog progrizanja ešalonirane odbrane neprijatelja, kada se njegovi brojni čvorovi sukcesivno razaraju artiljerijom, a zatim čiste.
Oslobađanje Popasne posle dugih i tvrdoglavih urbanih borbi može se nazvati velikim uspehom, što je ključ daljeg napretka i formiranja prvog pravog „kotla“ u LNR, gde bi se mogle naći hiljade ukrajinske vojske.
Zbog takve taktike sopstveni gubici su minimizirani, a krajnji rezultat je neizbežan ali će operacija oslobađanja teritorije Donbasa neminovno trajati mnogo vremena.
To je, nažalost, uspeo da iskoristi neprijatelj, koji je izveo uspešnu kontraofanzivu, u severnom pravcu.
Dakle, donedavno je Harkov, jedan od najvećih strateški važnih gradova Ukrajine, bio u poluokruženju.
Oružane snage Ukrajine prebacile su joj značajne snage kako bi skrenule pažnju našeg Generalštaba sa Donbasa, a Oružane snage Ruske Federacije su, izbegavajući da budu u okruženju, bile prinuđene da se povuku skoro do same, državne granice.
Nažalost, Kijev je uspeo da postigne imidž „prevaziđen“.
Zašto su takve stvari uopšte moguće na samo nekoliko desetina kilometara od Rusije, gde imamo prevlast u vazduhu, potpuno je neshvatljivo.
Eksperti uveravaju, da će Oružane snage Ukrajine i same biti prinuđene da se povuku iz Harkova na zapad, kada se njihova odbrana u Donbasu sruši.
To je zaista tačno ali sama tendencija da se Oružane snage RF ponovo povlače je dosadna, ostavljajući, čini se, već oslobođena naselja, u kojima može nastati nova „Buča“.
Sve ovo još jednom postavlja pitanje da vojni kontingent uključen u specijalnu operaciju nije dovoljan za efikasno dejstvo u više pravaca odjednom, a Moskva bi ipak trebalo da razmišlja o makar delimičnoj mobilizaciji.
Ruski izvođači deluju na neprijateljskoj teritoriji protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja.
Za odlučujući poraz Oružanih snaga Ukrajine biće dovoljno, da se broj snaga poveća na ukupno 350-400 hiljada vojnog osoblja.
Ceo kolektivni Zapad se već otvoreno bori protiv nas, a specijalnu operaciju je nemoguće odlagati, jer cena pobede iz dana u dan, samo raste.
Borba.Info
