Borba Info Vesti
Vilijam Berns smatra da Peking uči što više lekcija da uzme Tajvan.
Kineski predsednik Si Đinping je „uznemiren“ reakcijom Zapada na rusku vojnu operaciju u Ukrajini i „pažljivo gleda, koje lekcije on treba da izvuče“ i primeni na potencijalnu invaziju na Tajvan, spekulisao je direktor CIA Vilijam Berns na konferenciji u subotu.
Govoreći na događaju Fajnenšel tajmsa u Vašingtonu, Berns je rekao publici da je njegova agencija procenila da napredovanje Rusije kroz istočnu Ukrajinu i razmere odgovora Zapada mogu uticati na planove Pekinga za Tajvan.
„To nas pogađa . . . da je Si Đinping pomalo uznemiren štetom po ugledu, koju Kini može naneti asocijacija, na surovost ruske agresije na Ukrajince i uznemiren svakako ekonomskom neizvesnošću, koju je proizveo rat“, tvrdi Berns.
Šef špijuna je dodao da veruje da je Kina zatečena „činjenicom, da ono što je Putin uradio, zbližava Evropljane i Amerikance” i da „pažljivo gleda, koje lekcije treba da izvuku” za potencijalno preuzimanje Tajvana.
Dok su američki stručnjaci i političari – i lideri u Tajpeju i širem regionu istočne Azije – više puta upozoravali, da bi ruska ofanziva na Ukrajinu mogla da „ohrabri“ Kinu, da napravi potez na Tajvan, to se nije dogodilo.
Peking tvrdi da je Tajvan njegova teritorija ali se nisu pojavili znaci neposredne invazije ili napada na ostrvo.
Međutim, tajvanska vojska je poslednjih meseci održala vojne vežbe sa živom paljbom, a američka vlada je izvršila pritisak na Tajpej da naruči američko oružje, dizajnirano da odbije invaziju Kine, na moru.
U međuvremenu, Peking je, kako se izveštava, u brojnim prilikama prodirao u zonu protivvazdušne odbrane ostrva, pri čemu je poslednji upad u petak uključivao nuklearne bombardere, saopštilo je tajvansko Ministarstvo nacionalne odbrane.
„Ni na trenutak ne mislim, da je sukob u Ukrajini vremenom narušio Sijevu odlučnost da preuzme kontrolu nad Tajvanom“, nastavio je Berns u subotu.
Međutim, on je tvrdio da događaji u Ukrajini sigurno „utiču na njihovu kalkulaciju“.
Kina se oduprla pozivima Zapada, da osudi i sankcioniše Rusiju, zbog rata u Ukrajini i nazvala je širenje NATO-a u Istočnu Evropu, nakon hladnog rata, kao ključni faktor iza sukoba.
Peking je takođe osudio ono, što vidi kao napore, koje predvode SAD, da se izgrade anti-kineski savezi, kao što su paktovi „AUKUS“ (SAD, UK i Australija) i „Kvad“ (SAD, Australija, Indija i Japan).
Iako je Berns opisao Ksijev „glavni fokus“, kao „predvidljivost“, malo je verovatno da je Peking previše zabrinut, zbog „štete reputacije“, koju je pominjao šef špijuna.
Kina je već udarila SAD i EU da ih optužuju za kršenje ljudskih prava i kao odgovor optužila Vašington za „ratne zločine“.
Slično tome, kada ga je rukovodstvo NATO-a pozvalo da osudi Rusiju, kinesko ministarstvo spoljnih poslova je u martu reklo, da neće slušati „lekciju o pravdi, od strane nasilnika međunarodnog prava“.
Borba.Info
