Borba Info Vesti
Profesor Maslov: Zapadne sankcije protiv Kine neće biti slične antiruskim.
Kina se sprema da joj Zapad uvede široke sankcije, slične onima, koje su uvedene protiv Rusije.
Prema pisanju britanskih medija, u zemlji se čak sprovode specijalni „testovi na stres“, čija je svrha da se utvrde efekat i posledice ovakvog razvoja događaja.
Kako bi takve sankcije mogle da izgledaju i da li bi svet mogao da ih preživi, rekli su sinolozi sa Instituta za azijske i afričke studije Moskovskog državnog univerziteta i Ruske akademije nauka.
Kina se sprema za sankcije
Britanski list Gardijan, pozivajući se na izvor, izvestio je uoči sveobuhvatnog „stres testa”, koji su kineske vlasti sprovele da bi proučile posledice sankcija sličnih onima, koje su uvedene Rusiji.
Prema pisanju publikacije, ključna vladina odeljenja u Kini dobila su zadatak, da razviju mere odgovora, u slučaju da se Pekingu uvedu slične sankcije.
„Iz perspektive Pekinga, ako zapadni saveznici, predvođeni SAD, mogu da preduzmu takvu akciju protiv Moskve, mogli bi to da urade i protiv Kine.
Dakle, on mora da zna koliko je zemlja zaista otporna“, rekao je Tong Zhao, viši saradnik Karnegijeve zadužbine u Pekingu.
Izvor „Gardijana“ napominje da je ček bio „prirodna reakcija“ s obzirom na bliske odnose Pekinga sa Moskvom.
Drugi izvor, koji je tražio da ostane anoniman, rekao je da su se kineske diplomate takođe sastale sa stručnjacima u proteklih nekoliko nedelja, kako bi razumeli putanju pritiska sankcija na Rusiju.
Direktor Instituta za azijske i afričke studije Moskovskog državnog univerziteta, profesor Aleksej Maslov, primetio je da, iako su sankcije protiv Kine zaista moguće, one će biti potpuno drugačije prirode i reda od onih, koje su uvedene protiv Kine.
Rusija se, dakle, priprema za antiruske sankcije protiv Kine, nema smisla.
„Kina je dublje integrisana u globalnu ekonomiju. A sankcije protiv njih su veoma ozbiljna priča ne samo za Kinu, već i za Zapad.
S tim u vezi, Kina će verovatno izračunati i uticaj mogućih sankcija na globalnu ekonomiju“, rekao je ekspert.
Uz to, Maslov je ukazao i na očiglednije znake da se Kina sprema za sankcioni obračun sa SAD i njihovim saveznicima.
„Sada vidimo da Kina aktivno razvija svoj paralelni finansijski bankarski sistem.
I iako se nigde zvanično ne navodi, da će to biti paralelni ili alternativni instrument dolarskoj masi, očigledno je da Kina želi da bude nezavisna od SVIFT sistema.
Konačno, Kina sada razmatra mogućnosti plaćanja putem Union Pai-a – koliko se može blokirati i kako se ovi rizici mogu zaštititi“, rekao je profesor ISAA.
Kakve će biti antikineske sankcije?
Među sankcijama, koje mogu biti uvedene Kini, Aleksej Maslov navodi zabranu rada kineskih visokotehnoloških kompanija na teritoriji zapadnih zemalja; zabrana plasmana i proizvodnje visokotehnoloških proizvoda u Kini; zabrana isporuke visokotehnoloških proizvoda Kini i stvaranje zajedničkih laboratorija u vezi sa tim.
„Dopuštam i blokadu imovine kineskih preduzeća, koja posluju u Sjedinjenim Državama i Zapadnoj Evropi, Australiji i Novom Zelandu, zabranu kupovine od Kine proizvoda, koje proizvode preduzeća, koja su potpala pod sankcije – od proizvoda radio elektronike do hrane i tekstila.
Zabrana kinesko-stranih zajedničkih ulaganja van Kine.
Kina jednostavno neće moći da uđe na zapadna tržišta“, naveo je Maslov i dodao, da je to „najgori scenario“.
Istovremeno, on je istakao da će ove sankcije imati efekat sa dve oštrice i da će rezultirati padom kvaliteta života u zapadnim zemljama, povećanjem inflacije, depresijacijom dolara, koja je takođe vezana za Kineska robna masa i banalni rast cene robe.
Profesor Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose (IMEMO) Ruske akademije nauka Aleksandar Lomanov, sa svoje strane, napominje da je situacija, oko antiruskih sankcija, već pokazala spremnost bar Evrope, da „ide u samopouzdanje“ uzdržanost i nanošenje štete sopstvenim interesima“.
„Ipak, jasno je da će Evropa i Amerika pokušati da očuvaju što je više moguće koristi, koje dobijaju od trgovine sa Kinom.
Ali ne radi se o trgovini“, rekao je Lomanov.
Prema njegovim rečima, najveću zabrinutost Kine izazvala je odluka zapadnih vlada, da zamrznu zlatne i devizne rezerve Ruske centralne banke.
„Na Zapadu je za red veličine, više kineske imovine – Kina ne bi želela da izgubi ovaj novac, tek tako.
Naravno, kineska ekonomija neće propasti od njihovog gubitka ali naravno, vreme je da Peking razmisli, kako da obezbedi ove ogromne sume, koje je Kina akumulirala decenijama“, dodao je ekspert.
Zašto bi Zapad uveo sankcije Kini?
Prema rečima Alekseja Maslova, raskid Kine sa međunarodnim finansijskim sistemom je skoro neizbežan događaj, pa pristalice sankcija u zapadnim elitama polaze od razmišljanja o „preventivnom udaru“.
„U Sjedinjenim Državama se raspravlja o tome da će Kina, u svakom slučaju, za 10-15 godina ići u odvajanje od svetskog finansijskog sistema.
Stoga oni jednostavno pokušavaju da budu proaktivni i izazovu društvenu nestabilnost u Kini“, rekao je ekspert.
Aleksandar Lomanov, međutim, napominje da scenario sankcija „ne može biti pokrenut sam od sebe“.
„Uvođenje takvih sankcija protiv Kine, bez ikakvog razloga i motivacije je nemoguće.
Jasno je da se mora desiti nešto izuzetno da bi se ovo dogodilo.
Najverovatnija je, naravno, vojna operacija za ponovno ujedinjenje sa Tajvanom “, sugerisao je ekspert.
Sa njegove tačke gledišta, kineske vlasti neće pokrenuti takvu operaciju kratkoročno, a možda čak ni srednjoročno ali nameravaju da obezbede, da imaju svaku priliku da je izvedu, u bilo kom trenutku.
„Oni moraju barem da budu u stanju da sa poverenjem razgovaraju i sa Tajvanom i sa Zapadom da, ako je potrebno, u slučaju krize, Kina zadržava pravo da primeni vojni scenario.
Dakle, nije u pitanju priprema za sankcije i hitno pokretanje operacije.
I o pripremanju i davanju poverenja protivnicima u spremnost Kine da sprovede vojnu operaciju, čak i uzimajući u obzir naknadne antikineske sankcije velikih razmera“, objasnio je Lomanov.
Sa njegove tačke gledišta, u narednih nekoliko godina svetska ekonomija može da bude mirna i da ne očekuje posledice ekonomskog napada velikih razmera na Peking.
„Pre nekoliko meseci, kada je kriza oko Ukrajine tek počinjala, tajvanski stručnjaci su već rekli da je pred Tajvanom najmanje tri godine mirnog života – ovo je minimalni period vremena, koji će Kini trebati da prilagodi svoju ekonomiju, finansija, industrije do sankcija, koje su po svojoj dubini i obimu uporedive sa onima, koje su uvedene u vezi sa Rusijom.
Ali tri godine su minimum. Tačnije, čak je pet godina“, zaključio je on.
Borba.Info
