Ove dve međunarodne brainstorming sesije, u Kini i Indiji, odvijale su se jedna za drugom i neočekivano su dovele do istih zaključaka: sve, svet ne može da nastavi ovako da živi, hajde da pričamo ozbiljno, kako da ga prepravimo u korenu.
I prvo što vam upada u oči je to da je Azija ta, koja započinje ozbiljan razgovor, iako u njemu učestvuje mnogo ljudi sa svih strana planete.
Pred nama su, naravno, dve veoma različite konferencije, pre svega po obimu.
Onaj, koji se održao u Boaou, na kineskom ostrvu Hajnan, traje godišnje od 2001. godine, a na njega dolaze predstavnici samo 29 država.
Prvo se mislilo da će se tamo razgovarati o lokalnim pitanjima, a više o biznisu nego o politici: ekonomskoj saradnji u Južnom kineskom moru i tako nešto.
Ali u poslednje vreme ovaj događaj nosi nadimak „Istočni Davos“, jednostavno, zato što su se svi pitali, šta Istok može da ponudi, kao odgovor na ideje koje Zapad predlaže u tom Davosu, koji je u Švajcarskoj.
A u Boaou su sve češće počeli da viđaju članove raznih vlada, pa čak i visoke zvaničnike.
Druga konferencija je Delhi, pod nazivom Raisina Dialogue, koja se održava od 2016.
Bilo je samo dve stotine govornika, iz 90 država. Tema je ceo svet.
Ove godine sastav onih, koji su došli je zaista sjajan, opet od članova vlade do zaista pametnih mislilaca sa Zapada, Istoka i drugih azimuta.
Opšti osećaj na kraju je, da je Indija neočekivano uspela da postane intelektualni centar u pogledu budućeg svetskog poretka, iskoristivši sjajan nedostatak inteligencije u ovoj oblasti u zapadnoj grupi država.
Uopšte, opet „istočni Davos“.
Ovde se postavlja pitanje: šta se desilo sa Davosom kao takvim, odakle su do pre nekoliko godina, svake godine u januaru, dolazili impulsi iz onoga o čemu bi svi, koji su bitni trebalo da razmišljaju i rade?
Prvi i najjednostavniji odgovor, je da je Davos upao u sopstvenu globalnu zamku. Govorim o virusu, naravno.
Svi se sećaju i niko neće zaboraviti da je šef-dirigent Davosa Klaus Švab 2020. godine izneo svoju čuvenu ideju o „kovid resetovanju“ celog sveta, sa totalnim zatvaranjima, porazom čoveka bez presedana, društva i privreda: svet se mora razbiti i ponovo izgraditi – zna se kome je potreban takav stav.
A ako je tako, onda šta ima da se priča, potrebno je razbiti, a za početak – sedeti pod ključem.
A prošlog januara Davos je zamenjen nerazgovetnom prozivkom na video snimku (šta je tamo rečeno – niko ne zna i niko nije zainteresovan), a onda će se naizgled zanemeli kovid rebooteri okupiti u Davosu već živi, 22-26.
Ali ostaje pitanje, da li će ih neko poslušati. Ali govornici u Aziji se slušaju. I za to postoje razlozi.
Pre svega – da i u Delhiju i u Boaou nema ovog davoskog izbora „pravih“ ljudi sa pravim govorima.
Predviđajući moguće pitanje – Rusija je tamo bila predstavljena i to sasvim dostojno.
Ali ovde počinju suptilnosti. Ako je u Boaou kineska tačka gledišta bila predstavljena, naravno, široko, onda u Delhiju – gotovo ništa, uključujući i zato što se organizatori (Fondacija za istraživanje Observer) smatraju blago prozapadnim.
Utoliko je iznenađujuće što su se ključni motivi dve konferencije na najupečatljiviji način poklopili.
Ovde se mora napraviti mnogo rezervi: nemoguće je izračunati aritmetički prosek stotina govora ljudi, koji se međusobno ne slažu unapred (i oni su takođe odabrani na osnovu principa ovog neslaganja).
Ali možete pogledati kamerton, koji je zvučao pre početka diskusije u obliku reči za rastanak učesnicima: na koja pitanja treba da pokušaju, da odgovore.
U Boaovom slučaju, to je bio govor Si Đinpinga.
U Delhiju su to zajedno uradili šef i zamenik šefa Ministarstva spoljnih poslova, kao i dva ključna organizatora skupa (iz Observer Research-a).
Gledajte: „Kriza u protekle dve godine naglašava potrebu da se pomirimo sa različitošću sveta.
Decenije globalizacije su trebale da nas naviknu, ako ne i tolerantnije, na različite poglede, tačke gledišta, običaje, kulture i Umesto toga, globalizacija je postala oruđe bogatih i moćnih, da sve ujedine.
Izlaz je u prihvatanju različitosti i rastuće raznolikosti težnji u svetu.
Neka dijalog i različitost mišljenja obnoviti našu jedinu planetu i stvoriti novu zemlju, novi svet u narednoj deceniji“.
Ovo je zajednički indijski oproštaj od publike.
„Moramo da usvojimo filozofiju globalnog upravljanja, koja naglašava aktivne konsultacije, zajedničke doprinose i zajedničke koristi, promoviše zajedničke vrednosti čovečanstva i razmenu mišljenja, uz uzajamno proučavanje jednih drugih među civilizacijama“ – ovo je rekao Si Đinping.
Inače, nastup potonjeg u Boaou smatra se novom kineskom inicijativom za lečenje sveta.
Suština celog govora je upravo – kao Indijanci – da je došlo vreme, da se slušamo, učimo jedni od drugih i razumemo tuđa interesovanja.
Zanimljivo je uporediti programe i dnevni red dva foruma.
U suštini, oni se ne razlikuju. Kovid, naravno, gde bismo bili bez njega i još uvek traje žestoka debata na ovu temu (mada će neko reći, da još nisu ozbiljno počeli).
Ali po svemu sudeći, svi sporni će se složiti oko fraze: nešto je pošlo naopako, nikada više nije potrebno boriti se protiv pandemije takvim metodama.
Sankcije: o njima se najviše govorilo u Boaou, sa opštom idejom, da nije potrebno uvlačiti ceo svet u evropsku krizu i pretvarati ekonomiju u političko pitanje, u oruđe, pa čak i oružje, ne razmišljajući kako će to utiču na ljude širom sveta.
U Delhiju su se čula sledeća razmišljanja: sankcije podrivaju poverenje u globalni finansijski sistem, koji je nekada bio noseća struktura cele svetske ekonomije.
Na kraju, sve – naše zdravlje, naš prosperitet – postaje nečiji poslovni model.
Značaj ova dva foruma, naravno, nije u tome što je bilo dosta glasova, koji su osuđivali Zapad (oni su osuđivali i Istok).
Ona leži u činjenici da se u Aziji formiraju moćne i poštovane platforme, na kojima se može glasno i iskreno reći ono što se ne može reći na zapadnim platformama.
Pa, ne zaboravimo na uspešan naziv teme konferencije u Delhiju – Terranova, odnosno novi svet.
Sadašnji se pokvario, a suština trenutka je nastanak pravog cunamija sporova o tome šta novi i ispravan svet treba da postane.
Borba.Info