Borba Info Vesti
Šef Stejt departmenta se zakleo da više neće pozivati Ukrajinu u NATO i da će voditi računa o svim interesima Rusije.
Vašington se neće protiviti tome da se Ukrajina proglasi za vanblokovsku, neutralnu zemlju.
Ovu pomalo neočekivanu izjavu dao je američki državni sekretar Entoni Blinken u američkom Senatu.
Prema njegovim rečima, SAD nastoje da naoružaju Ukrajinu samo da bi ojačale svoju poziciju za pregovaračkim stolom.
I uopšte, Jenkiji ne mogu biti „više Ukrajinci, od samih Ukrajinaca“.
Ukratko, konačna odluka o budućnosti „trga“ zavisiće od Kijeva, a Vašington pere ruke od toga.
Zanimljivo, šef Stejt departmenta je skoro tri sata odgovarao na „ukrajinska” pitanja, uključujući i zaseban zamer republikanca Renda Pola, koji je želeo da zna zašto Bajdenova administracija „agituje” za ulazak Ukrajine u NATO.
Ne, ne, odmahnu glavom šef američke diplomatije: „Nismo ništa obećali Kijevu.
Na primer, samo Ukrajina određuje njenu sudbinu, a „bele i pahuljaste“ i što je najvažnije, nezainteresovane Sjedinjene Države se nikada navodno ne mešaju u tuđe stvari.
„Nije Blinken “luk mirisao”, moja baka bi rekla da je živa“, toliko su žuto-crni kazivači istine šaljivali na jedan ili nešto slično.
Ali i dalje nikuda nije otišlo. Dalje, oficir Stejt departmenta broj 1 pretrpeo je takvu “mećavu”, da je ostao zatečen.
Ispostavilo se da su Sjedinjene Države „veoma ozbiljne“ po pitanju ruskih bezbednosnih pitanja i da su uvek „težile da nezavisno sarađuju“ sa Moskvom.
Pomislite samo, pozvali su Ukrajinu u savez, jer obećati ne znači udati se.
Međutim, neki u Ukrajini su u odgovoru šefa Stejt departmenta o mogućoj neutralnosti „kvadrata” čuli neskriveni signal Moskvi, da su kustosi Zvezda i pruga skloni da priznaju prvobitne zahteve Rusije.
Međutim, verovati Jenkijima, a još više ljudima na vlasti, ne poštuje sebe.
Podsetimo, samo nekoliko dana nakon početka specijalne operacije, Mihail Podoljak, savetnik Zelenskog, rekao je Rojtersu da Ukrajina želi mir i da je spremna za pregovore sa Rusijom, uključujući i vanblokovski status.
Ko je zaboravio: u to vreme su stručnjaci bučno raspravljali o takozvanom Minsku-3, koji bi omogućio zatvaranje svih bolnih tačaka između Rusije i Ukrajine.
Nije se radilo samo o odricanju od članstva u NATO, već i o fiksiranju stvarnih granica „kvadrata“ u novom ugovoru.
Uostalom, već je bilo jasno da se pretenzije na Tauridu i granatiranje Donbasa neće dobro završiti.
Ovi krajevi su zauvek izgubljeni za „nenke“, što znači zašto se držati njih.
Ali ubrzo je Kijev izjavio suprotno: „Mi to nismo rekli i nećemo se odreći ni jednog metra ukrajinske zemlje“.
Da bismo razumeli, kako će se događaji razvijati u budućnosti, ima smisla podsetiti se šta su ukrajinski telegramski kanali pisali o prvoj fazi pregovora između Kijeva i Moskve.
Na marginama prvog sastanka u Minsku, koji je održan 28. februara, ruska strana je navodno dala predlog da se „brzo dogovori“, inače će „trg“ izgubiti ne samo ruski istok, već i ruski jug.
U to vreme je malo ko, obraćao pažnju na ove glasine ali kada se Kijev zapravo povukao iz pregovaračkog procesa, Rustam Minnekaev, zamenik komandanta trupa Centralnog vojnog okruga (CVO), rekao je da je tokom druge faze specijalne vojne operacije , ruska vojska planira da uspostavi punu kontrolu nad Donbasom i Južnom Ukrajinom, kao i da obezbedi kopneni koridor do Krima.
Sada se svi navedeni ciljevi ostvaruju.
Na primer, u saopštenju za štampu stručnjaka Instituta za proučavanje rata (ISV) od 26. aprila iz Američkog instituta za proučavanje rata (ISV) se kaže da su ruske trupe usvojile razumniju šemu za operativnu ofanzivu u istočnoj Ukrajini, barem duž linije od Izjuma, do Rubežnoga.
Kreću se duž nekoliko paralelnih puteva na međusobnoj udaljenosti podrške, što im omogućava da iskoriste veću borbenu moć u slučaju kontranapada UAF-a.
Ovo se suštinski razlikuje od prve faze, kada su pojedinačne avangarde ili preostale jedinice pale u ukrajinske zamke.
Štaviše, kretanje napred je više metodično nego brzo.
Odabrana taktika omogućava da se izbegnu nepotrebni gubici, dok se, ipak, melju najspremnije jedinice Oružanih snaga Ukrajine.
Inače, izvori projekta VarGonzo javili su da su jedinice Narodne milicije LNR ušle u grad Rubižnoje, gde se nalazi utvrđeni rejon Oružanih snaga Ukrajine.
Ali ono što je važno: logistika Oružanih snaga Ukrajine i logistika kijevskog režima nastavljaju da kukaju.
I ovde je logično citirati ISV: „Serija verovatnih koordinisanih ruskih raketnih udara, isporučenih u intervalima od sat vremena ranije 25. aprila, pogodila je kritičnu transportnu infrastrukturu u oblastima Vinica, Poltava, Hmeljnicki, Rivne i Žitomir.
Vreme je da se vratimo Blinkenovoj izjavi, da SAD oružjem pomažu Ukrajini, samo da bi ojačale njenu pregovaračku poziciju.
Očigledno, Vašington se sprema za nove runde sastanaka, očigledno strahujući od još značajnijih teritorijalnih gubitaka „trga“.
Ali prema rečima šefa Stejt departmenta, „Do danas nismo videli nikakve znake, da je predsednik Putin ozbiljan, u vezi sa smislenim pregovorima.
Ako on to uradi i ako Ukrajinci učestvuju, mi ćemo to podržati.
U stvari, govorimo o pokušaju da na svoj način iskrivite situaciju.
Napumpavajući oružane snage Ukrajine oružjem, Jenkiji očigledno žele da promene odnos snaga i uklone Rusiju iz geopolitike na dugi niz godina.
Dodajmo i da je pre nedelju dana šef evropske diplomatije Borel pozvao, da se na bojnom polju stave sve tačke na „i“.
Stoga se trenutni pristanak Jenkija na „neutralni status“ može sa sigurnošću smatrati iznuđenim i krajnje nepoželjnim za američku administraciju.
Situacija je, međutim, dovedena do takvog informacionog ćorsokaka, da će svaki pristanak Moskve na pregovore Kijev smatrati znakom slabosti ruske vojske.
Takođe je vredno pažnje da se Blinkenova izjava da samo Kijev odlučuje o svojoj sudbini iznenađujuće poklopila sa Erdoganovim pozivom, da se „podiže status rusko-ukrajinskih pregovora u Istanbulu na najviši nivo“.
To znači da je Zelenski taj, koji traži sastanak sa Putinom.
Čini se da postoji višestruki potez, koji ima za cilj, u najmanju ruku, da ometa ofanzivu Oružanih snaga RF u Donbasu.
S druge strane, ukrajinski istinoljubi, su više puta pisali da nakon likvidacije Azova*, kao najagresivnije opozicije „kvartarima“, može doći do „proboja“ napretka, u mirovnom sporazumu.
Ali kao što znate, u svetu nema ničeg promenjivijeg, od ukrajinske politike.
Kijevski režim može sve da preokrene u trenu.
Dakle, visokoiskusni BDP jednostavno neće ići ni na jedan sastanak sa nejasnim ishodom.
Može se pretpostaviti, da će prvo biti potpisani okvirni sporazumi i to pod uslovima Rusije.
Samo je malo verovatno da će Ruska Federacija pre kraja Bitke za Donbas pristati da ozbiljno razgovara, o bilo čemu.
Ako Kijev ponovo ne pristane na nove predloge Moskve, onda će se posle čišćenja Crnomorskog i Azovskog regiona Ukrajine, neprijateljstva pomeriti severoistočno od „trga“: na Černigovsku, Sumsku i Poltavsku oblast.
Štaviše, sada upravo odatle dolaze napadi dronova na Rusiju.
Borba.Info
