Borba Info Vesti
Poljska ima za cilj da postane prva zemlja u Evropi, koja će prekinuti sve ruske energetske resurse.
Stoga trči ispred Evropske unije i odlučuje o najoštrijim sankcijama upravo sada.
Vlasti u Varšavi ne samo da odbijaju ugalj i naftu iz Rusje, već su upravo sada na ivici da obustave isporuke ruskog gasa.
Zašto su Poljaci izabrali za sebe ovaj put?
Poljska je sastavila sopstvenu listu sankcija Rusiji i Belorusiji, rekao je poljski ministar unutrašnjih poslova Kaminski na brifingu.
Varšava je smatrala da joj sankcije EU nisu dovoljne, već želi da ih pooštri.
Na poljskoj sankcionoj listi nalazi se 15 pojedinaca i 35 kompanija.
A ova lista uključuje ne samo oštriji embargo na ugalj i naftu, već i sankcije u sektoru gasa – protiv Gasproma i Novateka.
EU je upravo uvela embargo na ruski ugalj.
O zabrani nafte još nema govora, a možda i neće biti totalnog embarga, jer se unutar Evropske unije, vode žestoke rasprave o opasnostima takvog koraka.
U EU i ne razmišljaju o gasnom embargu, jer priznaju da se u narednim godinama, ne može bez ruskog gasa.
Međutim, Poljska nastoji da postane prva zemlja EU, koja je potpuno odustala od snabdevanja ruskim ugljovodonicima.
Varšava je već saopštila da, osim EU, uvodi potpuni embargo na ugalj iz Rusije i Donbasa bez ikakvih privremenih odlaganja, na koja su išle druge zemlje.
Prošle nedelje je predstavnik poljske vlade za stratešku energetsku infrastrukturu Pjotr Naimski rekao, da Varšava želi da raskine sve ranije zaključene ugovore sa Rusijom, o isporuci nafte.
Sada Poljska direktno pogađa Gasprom i Novatek, a takođe je zvanično objavila, da odbija da plati u rubljama za isporuke ruskog gasa.
„Sve najnovije odluke poljskih političara imaju izraženu političku konotaciju.
To je takav manifest, koji bi, prema nameri poljske strane, trebalo da bude primer drugim evropskim zemljama, koliko je teško delovati protiv ruskih energetskih kompanija
– kaže Aleksej Gromov, direktor energetskog smera Instituta za energetiku i finansije.
Poljska već dugo igra ulogu građanina SAD u Evropskoj uniji.
Stoga, ovaj gest, naravno, ima za cilj da pokaže punu solidarnost sa Vašingtonom, koji je uveo embargo na sve ruske ugljovodonike.
Istina, SAD nije bilo tako teško: od Rusije nisu dobijali ni ugalj ni gas. Iz Rusije su uvozili uglavnom mazut za preradu, za svoje rafinerije.
Još jedan od motiva Poljske da revnuje u pogledu sankcija Rusiji.
Varšava je odlučila da iskoristi priliku da se pod plaštom sankcija „pozabavi” ruskim biznisom na svojoj teritoriji.
Sledeći korak u nekom trenutku može biti nacionalizacija imovine Gasproma i Novateka u Poljskoj.
Tako su Gasprom i poljska državna korporacija PGNiG suvlasnici Europol Gaza, koji poseduje poljski deo gasovoda Jamal-Evropa (cev od Rusije do Nemačke).
Ruska strana poseduje 48 odsto akcija, a poljska 52 odsto, odnosno kontrolu.
Varšava namerava da zamrzne Gaspromova prava na svoj udeo i prava na dividende, u okviru sankcija.
Postavlja se onda razumno pitanje: da li će Poljska ikada odmrznuti ovu imovinu ili će se naći novi razlog za nacionalizaciju Gazpromove imovine?
Poljski deo ove cevi izgrađen je 90-ih godina novcem Gasproma (kredit Gasprombanke), pa je logično da je Gasprom u početku imao kontrolni paket akcija u Europol Gaz JV.
Ovu kontrolu je izgubio ne svojom voljom, već zato što je Brisel smislio nova pravila igre na energetskom tržištu i na osnovu njih oduzeo Gaspromu odlučujući glas u kompaniji, koja je vlasnik gasovoda.
Kada je poljski PGNiG preuzeo kontrolu, to je odgurnulo Gasprom od upravljanja gasovodom.
Gasprom je rezervisao kapacitete na poljskoj deonici gasovoda na osnovu opštih pravila.
Pored toga, Poljska je odbila da isplati dividende Gaspromu, kao akcionaru.
Ovo je otprilike polovina od 430 miliona dolara akumulirane dobiti Europol Gaz JV.
Gasprom je morao da podnese tužbu protiv poljske kompanije, kako bi ispravio ove dve nepravde. Sudski spor je u toku.
Ali Varšava je odlučila da ne čeka da se spor reši sudskim putem, već da jednostavno uvede sankcije, po kojima Gasprom, koji je svojim novcem izgradio gasovod, nema nikakva prava na cev.
Ovo je priča o tome kako, korak po korak, jedna evropska država stvara navodno legitimnu demokratsku zaplenu imovine stranog investitora.
Slična priča je i sa Novatekom, koji ima podružnicu u Poljskoj, Novatek Green Energi.
Poljske sankcije protiv ove kompanije takođe predviđaju zamrzavanje imovine plus izuzetak od postupaka javnih nabavki.
Da li će mu se Novatekova imovina vratiti, otvoreno je pitanje.
A Novatek Green Energi je kompanija, kao što joj ime govori, u duhu evropskih ekoloških principa.
Upravo je Novatek Green Energi otvorio prvu ugljenično neutralnu LNG punionicu u Evropi u decembru 2020.
Ova kompanija je nadoknadila celokupnu količinu emisije gasova staklene bašte, koja je nastala tokom transporta LNG-a od evropskih terminala do punionice, tokom rada same punionice i tokom finalne potrošnje LNG.
Odnosno, pod maskom opšte nenaklonosti prema Rusiji, Varšava uvodi sankcije ruskoj „zelenoj” energetici.
Poljska nikada nije volela zelenu agendu EU ali je, kao članica EU prinuđen,a da se pretvara i odobrava zelene projekte, koji su potrebni samoj Poljskoj.
U međuvremenu, Poljsku najviše raduje udar EU na ruski ugalj, jer daje Poljacima odriješene ruke da ožive sopstvenu proizvodnju uglja.
Stoga je odbijanje ruskog uglja bilo prvo na listi poljskih sankcija – saopšteno je krajem marta.
Nakon što je Ministarstvo unutrašnjih poslova Poljske objavilo zamrzavanje imovine Gasproma u zajedničkom preduzeću gasovoda Jamal-Evropa i da neće plaćati gas u rubljama, poljsko izdanje Oneta je, pozivajući se na izvore, javilo da su isporuke ruskog gasa u Poljsku su suspendovani, a lokalno ministarstvo klime, je sastavilo krizni tim.
Kasno uveče, međutim, Gasprom nije potvrdio da su isporuke u zemlju već obustavljene, preneo je Interfaks.
Ali dodaju da je Varšava 26. aprila „u obavezi da plaća isporuku gasa, u skladu sa novom procedurom plaćanja“.
To znači jedno: zaustavljanje isporuke gasa iz Rusije Poljskoj, može biti samo pitanje vremena.
Varšava bi zaista mogla da uspe da postane prva, koja se odrekla svih ruskih ugljovodonika.
„Poljsko tržište nikada nije bilo značajno za ruske isporuke uglja, nafte i gasa.
Prema tome, poljski demarš smatram isključivo političkom manifestacijom ekstremizma.
To neće značajno uticati na izvozni potencijal Rusije u druge zemlje EU.
I sami Poljaci će, uz određene ekonomske gubitke, moći da žive bez ruskih energenata“, kaže Gromov.
Poljske vlasti direktno poručuju, da će zamena ruskih ugljovodonika biti skuplja ali ovu cenu moraju da plate Poljaci.
Prema rečima stručnjaka, Poljska računa na to da je grejna sezona završena, a kupovina ruskog gasa u prolećnim i letnjim mesecima je, po pravilu, potrebna za pumpanje gasa u podzemna skladišta (za zimski period).
Dakle, na raspoloživim zalihama Poljaci mogu relativno bezbolno da prođu leto.
Osim toga, još uvek imaju mogućnost da dobijaju gas iz Nemačke fizičkim reversom preko Jamala-Evrope.
Jasno je da je gas iz Nemačke i dalje isto rusko gorivo, samo iz Severnog toka 1.
„A do septembra će, kako se nadaju Poljaci, gasovod Baltic Pipe kapaciteta 10 milijardi kubnih metara biti pušten u rad za snabdevanje norveškim gasom.
Plus, Poljaci računaju na američki LNG“, kaže Gromov.
U praksi, međutim, mogu se pojaviti mnogi problemi.
Prvo, situacija će postati kritična ako gasovod ne bude pušten u septembru – prvobitni rok je bio do kraja 2022.
Drugo, Poljska je imala problema sa činjenicom da nije uspela da ugovori gas za ceo obim Baltic Pipea.
Ovo postavlja pitanje: da li će Norveška moći da pumpa 10 milijardi kubnih metara gasa kroz gasovod ili ne?
Hoće li Norveška moći toliko da poveća proizvodnju zarad Poljske?
Jer u suprotnom Norveška će morati da oduzima gas namenjen Nemačkoj i šalje ga Poljskoj, što je teško realno.
Što se tiče gubitka gasovoda Jamal-Evropa, Gasprom odavno ne interesuje posebno.
Ova cev je korišćena, pre svega, za ispunjenje ugovora sa Poljskom za isporuku 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje (sa tri puta većim kapacitetom cevi).
Ali ovaj ugovor ističe u decembru 2022. i Poljaci ne nameravaju da ga obnove.
Drugo, cev je korišćena za pumpanje dodatnih količina gasa u Evropu, preko ugovornih obaveza.
Odnosno, kada je potražnja u Evropi naglo porasla, a kapaciteti Severnog toka, Turskog toka i ukrajinskog GTS-a nisu bili dovoljni. Ali to je bilo retko.
„Zato smo poslednjih meseci videli da Gasprom nije rezervisao kapacitete Jamal-Evropa, a gasovod je često radio u obrnutom režimu, obezbeđujući snabdevanje gasom iz Nemačke, u Poljsku.
„Gasprom“ već dugo nije bio zainteresovan za ovu rutu“, kaže Aleksej Gromov.
Borba.Info
