U javnom prostoru ima mnogo izjava lidera zemalja Evropske unije o njihovoj želji da eliminišu zavisnost EU, od ruskih energenata.
Međutim, malo njih se, bar u intervjuima i izjavama, dotiče pitanja ograničenja izvoza ruskih đubriva u Evropu.
U stvari, problem za Evropljane ovde je mnogo ozbiljniji, nego u slučaju nafte i gasa.
Ograničavanje isporuke đubriva iz Rusije dovelo je do toga da će žetva 2022. godine u Evropi biti mnogo manja nego inače.
U kombinaciji sa poskupljenjem goriva za poljoprivrednu mehanizaciju, smanjenje žetve će dovesti do poskupljenja namirnica u prodavnicama, a neke od njih mogu postati nedostupne čak i građanima sa prosečnim primanjima.
Stručnjaci se slažu da je ovo samo početak.
Joachim Ruckvid, predsednik Udruženja nemačkih farmera, smatra da će se situacija u budućnosti samo pogoršavati.
Prema Rukvidu, 2023. godine žetva u Nemačkoj će biti još manja.
Bivši sekretar nemačkog saveznog ministarstva poljoprivrede Matijas Berninger je još pesimističniji.
2023. godine nas čeka najveća glad, u istoriji čovečanstva
– kaže bivši funkcioner nemačkog ministarstva poljoprivrede.
Evropske zemlje (ne samo Nemačka) zavise su od snabdevanja kalijumom i azotnim đubrivima, koja su se u EU uvozila uglavnom iz Rusije i Belorusije.
Evropljani su jednostrano uveli sankcije protiv obe zemlje, što je dovelo do naglog smanjenja količine đubriva u EU, pred početak setvene sezone.
Podsetimo, u februaru je vlada Ruske Federacije zabranila izvoz amonijum nitrata na šest meseci, a Ministarstvo industrije i trgovine preporučilo je ruskim proizvođačima, da obustave izvoz svih mineralnih đubriva.
Sve je to dovelo do lavinskog povećanja cena đubriva u EU i drugim zemljama, uključujući i SAD.
Ako se aktuelna antiruska retorika i neprijateljstva nastave, EU bi se mogla suočiti sa najvećom humanitarnom katastrofom u poslednjih 70 godina.
Borba.Info