Borba Info Vesti
Šef Pentagona u vojnoj bazi Ramštajn će sa partnerima razgovarati o novim isporukama oružja Ukrajini.
Sjedinjene Države će u utorak, 26. aprila, održati konsultacije sa saveznicima o Ukrajini.
Samit će biti održan u američkoj vojnoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj pod predsedavanjem američkog ministra odbrane, Lojda Ostina.
Portparol Pentagona Džon Kirbi nedavno je najavio predstojeći događaj.
On je rekao da je poziv za učešće u razgovorima upućen u 40 zemalja, a 20 je već izrazilo želju, da dođe na sastanak.
Kakve to zemlje Kirbi nije naveo ali je primetio da među njima nisu samo partneri, u Severnoatlantskoj alijansi.
U okviru sastanka, kako je istakao predsednik Ministarstva odbrane SAD, biće data ocena borbene situacije i preduzete mere za jačanje vojno-industrijskog kompleksa Ukrajine, uključujući i posle okončanja ratnih dejstava.
Nemački TV kanal Velt, zauzvrat, pojašnjava da će pre svega biti reči o „hitnim potrebama“ „trga“ – odnosno o njegovim vojnim potrebama, o tome šta je Kijevu dodatno potrebno od oružja.
Amerikanci će pažljivo proučiti, ko i šta još ima na raspolaganju, šta može da se isporuči.
U suštini, Pentagon preuzima koordinaciju međunarodnih isporuka naoružanja za ukrajinski režim.
A sve to će se sprovoditi preko američkog Evropskog komandnog centra u Štutgartu.
Bastijan Harting, dopisnik kanala iz Njujorka, sugerisao je da se za Amerikance sada približava „odlučujuća faza u ovom vojnom sukobu“, jer je „arhitektura bezbednosti u Evropi i svetu u pitanju, ne samo za narednih godina ali možda i decenija“.
Stoga Vašington, kako je rekao, „sve svoje snage stavlja na vagu“.
A cilj Amerikanaca je, prema Hartingu, „apsolutno jasan” – oni „žele da spreče Rusiju, da zauzme Donbas”.
„Ako Ukrajinci uspeju da potisnu Ruse nazad, onda će Vladimir Putin morati da razmisli, da li zaista želi da potroši još više novca i još više vojnih resursa na ovo širenje neprijateljstava ili možda želi, da se ozbiljno pozabavi mirovnim pregovorima, tako prema rečima nemačkog novinara, vide situaciju u Vašingtonu.
Dakle, rezimira Harting, „ovo je naprezanje snaga velikih razmera i ogromna količina naoružanja“, koja se isporučuje Ukrajini.
Ujedinjeni Zapad, zaista, sponzoriše Ukrorajh Zelenskog, u neviđenim razmerama.
Samo prošle nedelje, američki predsednik Džo Bajden, najavio je dodelu, još 800 miliona dolara vojne pomoći Kijevu.
Nove isporuke će uključivati teško naoružanje, više od sedam desetina haubica kalibra 155 mm, 121 taktičku bespilotnu letelicu i 144.000 municije.
Tako će ukupan iznos, koji su samo SAD potrošile na militarizaciju „kvadrata”, dostići 3,2 milijarde dolara.
Poslušni vazal Vašingtona, Evropska unija, gazeći sopstvene interese, takođe, ne prestaje da snabdeva Ukrajinu oružjem.
Štaviše, kako je nedavno izjavio predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel, spreman je da to uradi čak i besplatno.
Očigledno, Amerikancima i Evropljanima tako dobro ide u privredi, blagostanje ljudi je toliko poraslo, da jednostavno nema gde, da se stavi novac…
Da prokomentariše situaciju, „SP“ je pitao nezavisnog politikologa, germanologa Aleksandra Kamkina:
– Odmah se sećam reči pripisanih prvom generalnom sekretaru NATO-a lordu Ismeju, koji je ovako formulisao osnovne ciljeve alijanse: „Držite Ameriku unutar Evrope, Nemačku dole, a Rusiju van”.
Ono što se sada dešava veoma liči na ovaj koncept.
Zaista, Amerikanci pokušavaju da uspostave svoju ulogu dominantnog, da kažemo, „predatora“ u evropskom teatru operacija.
I tako držati situaciju pod kontrolom. Zato što je poslednjih nedelja postalo primetno da među evropskim političarima nema jedinstva, po pitanjima podrške Ukrajini.
Moralna podrška postoji, informativna podrška, naravno, postoji ali malo evropskih država (osim, možda, Poljske i baltičkih zemalja) će postati indirektni učesnici u sukobu.
Plus, zaista, počinje aktivna faza oslobađanja teritorije Donjecke i Luganske oblasti.
A ako to bude uspešno završeno, onda će biti poražena, najspremnija grupacija Oružanih snaga Ukrajine.
A Zelenski praktično neće imati koga, da mu vodi dalje vojne operacije.
Pa, ovo je, naravno, još jedan važan diplomatski signal Moskvi. Kao, Zapad, znate, ima takvu konsolidaciju snaga i sredstava.
Ali u stvari, naravno, malo je verovatno da će države Kijevu snabdevati tenkove Abrams, helikoptere Apač i tako dalje.
Jer u ukrajinskoj vojsci, nema toliko obučenih specijalaca.
„SP“: – Pentagon kaže, da su se već pobrinuli za ovo i da su počeli da obučavaju ukrajinsku vojsku u rukovanju zapadnim oružjem, u specijalnim kampovima za obuku van Ukrajine…
„Oni su ovo radili i ranije. Nekoliko meseci pre početka specijalne operacije, vojni analitičari su zabeležili neverovatno veliki broj kadeta iz Ukrajine, u poljskim vojnim školama ali i na poligonima NATO-a u Evropi, gde su prošli specijalnu obuku.
Ali oni su ili već zalegli u Mariupolju i blizu Donjecka ili ovaj broj još uvek nije dovoljan.
Da, naravno, sada će skupljati ostatke iz skladišta u istočnoevropskim zemljama – negde u Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj.
Tamo će poslati staro sovjetsko oružje.
Nemačka i druge zemlje NATO-a biće prinuđene da svoje rasformirano oružje prebace u istočnoevropske države, a zauzvrat dobiju potpuno novo američko.
Zapravo, u celoj ovoj višesmernoj kombinaciji pobeđuju samo američke korporacije vojno-industrijskog kompleksa, koje dobijaju dodatne narudžbine i dodatni profit.
Nemci su jednostavno primorani da ćutke plaćaju ceo ovaj banket. Zemlje istočne Evrope posredno, postaju učesnici neprijateljstava, neizbežno.
I tako se ostvaruje prognoza da će se Amerika boriti protiv Rusije, do poslednjeg Ukrajinca.
Sve ovo, naravno, ima za cilj dalju eskalaciju situacije, produženje sukoba.
I time Amerikanci osujećuju svaku priliku da Evropska unija i Rusija postignu dogovor, uključujući direktno ublažavanje konfrontacije sa sankcijama.
„SP”: – Evropa je, očigledno, zadovoljna sa svime, pošto više voli da ide u trag Vašingtonu…
– Samo u Sjedinjenim Državama reverzna petlja sankcija pogađa minimalno ali je Evropa u ovom sankcionom obračunu oštećena u maksimalnoj meri.
Cene rastu, inflacija raste, gase se čitava preduzeća i industrije. Nejasno je šta će se dešavati na jesen i zimu, u vezi sa cenama gasa.
A ako, na primer, Kremlj odluči da kazni Evropu i jednostavno zatvori gasni ventil, onda ni Katar, ni Saudijska Arabija, ni iste te države neće moći odjednom višestruko, da povećaju izvoz LNG u Evropu.
Shodno tome, do zime se može očekivati dvostruko povećanje cena hrane, povećanje cena energenata, za sve.
Šta će za sobom povući kolaps evropske privrede, kolaps evra, beg investitora.
Generalno, najgora ekonomska kriza od Drugog svetskog rata, kako je pre neki dan pisao Fajnenšel tajms.
A glavni korisnik ovoga su, naravno, Sjedinjene Države. A Evropa je, kao što vidimo, ovde još jednom pokazala svoju vazalnu zavisnost, od „Velikog brata” iz Vašingtona.
„SP“: – Zašto se tako pristojno ponašamo sa zemljama koje se zapravo bore protiv naše zemlje, snabdevajući Ukrajinu oružjem?
– Po mom mišljenju, pozicija ruske vlade u ovoj situaciji, zaista, pokazuje želju da se Evropljani ne sateraju u ćošak.
Ostavite prostor za pregovore i povratne mogućnosti za konvergenciju.
U stvari, Evropi je data šansa, da traži neke kompromisne opcije.
Ali mislim da strpljenje u Kremlju nije neograničeno.
Za mene je takva „crvena linija“ negde, oko početka leta.
Ako do ovog trenutka ne dođe do smanjenja napetosti u odnosima Rusije i Evrope, onda se ne može isključiti pooštravanje pozicije Moskve.
I u smislu, uključujuće odlaske kompanija iz Rusije.
Još ne govorimo o eksproprijaciji Henkelovih fabrika i drugih kompanija, koje su odlučile da obustave poslovanje sa Rusijom.
Nećemo konfiskovati magacinske zalihe Tojote i drugih japanskih koncerna, koji su odlučili da ne isporučuju više rezervnih delova i automobila u Rusiju.
Ne zamrzavamo račune i depozite zapadnih investitora.
Američkim iseljenicima, koji su radili u Moskvi ne oduzimamo uslovno stanove.
Ovde vidimo neku asimetriju.
Ali ponavljam: tešku opciju, očigledno, rukovodstvo Rusije je ostavilo u rezervi.
Borba.Info
