Borba Info Vesti
Kina ne gradi vojnu bazu na Solomonovim ostrvima, rekao je portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na brifingu u ponedeljak.
„Izjave koje šire neki ljudi sa skrivenim motivima o takozvanoj kineskoj vojnoj bazi na Solomonovim ostrvima, su dezinformacije“, naglasio je diplomata.
Prema njegovim rečima, Kina sarađuje sa Solomonovim Ostrvima u okviru bilateralnog bezbednosnog sporazuma, a ta saradnja je zasnovana na ravnopravnoj i obostrano korisnoj osnovi i nije usmerena protiv bilo koje treće zemlje.
U međuvremenu, čak i objavljivanje nacrta sporazuma između dve države krajem marta od strane pojedinih medija izazvalo je veliku pometnju.
Činjenica je da je nakon potpisivanja dokumenta Kina dobila priliku, da ima vojnu bazu i stalnu vojnu misiju na teritoriji Solomonovih ostrva.
Okvirni sporazum je potpisan 19. aprila, a australijske vlasti su ga opisale kao „najveći neuspeh australijske spoljne politike na Pacifiku, od Drugog svetskog rata”.
Australijski ministar odbrane Piter Daton je u eteru jednog od TV kanala pozvao zemlju, da bude spremna za vojni sukob u regionu.
„Jedini način da se očuva mir je da se pripremimo za rat i budemo jaka zemlja, nemoj da klečiš, ne savijaj kičmu, nemoj biti slab“, rekao je on.
Šef australijskog odbrambenog resora je, međutim, priznao da Kina sada „preuzima uravnotežen kurs“ ali Australija, po njegovom mišljenju, „treba da podrži druge zemlje, kako bi zaustavila svaki mogući čin agresije“.
Prethodno je australijski premijer Skot Morison rekao, da bi pojava kineske vojne baze na Solomonovim ostrvima bila „crvena linija” za Kanberu i Vašington.
„Radeći sa našim partnerima na Novom Zelandu i naravno u SAD, ja sam na istoj crvenoj liniji kao i SAD, kada su u pitanju ova pitanja“, rekao je ABC.
Premijer je naglasio da kineske pomorske baze neće biti “u našem regionu, na našem pragu”, dodajući da Fidži i Papua Nova Gvineja dele zabrinutost Australije.
Istovremeno, same vlasti Solomonovih ostrva uveravaju, da nema planova za razmeštanje kineskih vojnih baza na njihovoj teritoriji.
Važno je napomenuti da su u žaru gneva u Australiji zaboravili, da su još u septembru 2021. godine, zajedno sa Velikom Britanijom i SAD, formirali odbrambeni savez AUKUS, koji je, prema mišljenju jednog broja stručnjaka, usmeren upravo protiv Kine.
Kao rezultat toga, Australija bi mogla po prvi put da dobije nuklearne podmornice.
Njegovi tvorci već pokušavaju da uvuku druge zemlje u trilateralno partnerstvo, proglašavajući neke brzo nastajuće pretnje i potrebu da im se suprotstave i zapravo formirajući pacifički NATO.
Nije slučajno što je sporazum, koji su potpisali Kina i Solomonska Ostrva toliko uznemirio SAD, zapravo, huškače AUKUS-a.
Podrška Vašingtona Tajvanu dugo je zabrinjavala Peking, koji je više puta pozivao prekookeanske „partnere” da zaustave provokacije u regionu ali je za Belu kuću očigledno korisno, da naduva izmišljenu opasnost.
A evo, kako kažu, Australijanci da im pomognu.
Predstavnički američki zvaničnici već su pohrlili u ostrvsku državu, da ubede vlasti da ne razmeštaju kinesku vojnu bazu na arhipelagu, obećavajući za to svakakve „dobrote“ ali za svaki slučaj nisu zaboravili, da razgovaraju sa opozicijom. Njoj su, očigledno, obećani „kolačići“.
Kako primećuje Konstantin Blohin, vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka, ceo azijsko-pacifički region se sada razmatra u kontekstu borbe za saveznike – bilo proameričku zonu ili pro- Kineski.
– Pre ovog sporazuma, Solomonska ostrva Amerikancima uopšte nisu bila interesantna.
Sada, u kontekstu geopolitičke šahovske borbe, svako će pokušati da privuče više saveznika na svoju stranu, da stvori vojnu strukturu.
Za Amerikance je to generalno ključan region u pogledu zadržavanja liderskih pozicija, jer je Azijsko-pacifički region prema svim prognozama budući vojno-politički i ekonomski centar sveta.
Ne Zapad, ne Zapadna Evropa, ne Severna Amerika, već Azijsko-pacifički region.
Kina će sredinom 21. veka postati apsolutna dominantna ekonomska sila, nadmašivši SAD po BDP, skoro dva puta.
Indija će biti malo inferiornija u odnosu na Kinu ali će ista biti uporediva po snazi.
SAD su tek na trećem mestu, zbog čega pokušavaju da sastave koaliciju.
U suštini, borba će ići za kolebljive, neodlučne države, jer antikineska okosnica već postoji – to su Japan, Južna Koreja, Vijetnam, zemlje AUCUS-a.
Glavni biser je Indija ali ona je nedavno počela da pokazuje nezavisnost, gradi je protiv Kine i zahteva stoprocentnu disciplinu za Amerikance, to je već samo po sebi problematično.
Indija podiže ulog: kupili su S-400, uprkos prigovorima SAD, dan nakon što je Bajden uveo zabranu uvoza ruske nafte, Indija je potpisala ugovor za njegovu nabavku.
Vodi se borba za saveznike, za zemlje koje mogu da stanu na stranu Vašingtona. Isto važi i za Kinu.
Oni pokušavaju da okruže Kinu vojnim bazama, da joj stvore žarišta napetosti i da je destabilizuju iznutra.
Ako uzmemo u obzir protivnike SAD, onda je za njih Kina na prvom mestu, a Rusija na drugom.
Kina je dugoročna ekonomska pretnja, a Rusija je današnja i u vojno-političkoj sferi.
„SP”: – U Australiji su počeli da pričaju o „crvenim linijama”, a o AUCUS-u ćute.
Sporazum Kine sa Solomonskim Ostrvima – može li ovo biti neka vrsta „Solomonove odluke“, odgovor AUCUS-u?
– Ne mislim. Ne možete nadoknaditi ceo blok AUCUS-a samo sa ovim ostrvima.
Može postojati samo sinergijski efekat. Glavna kompenzacija AUCUS-a je, savez sa Rusijom.
Jer ili da obuzdamo Kinu zajedno sa Rusijom i pokušamo da potpuno satremo Kinu ili da obuzdamo Rusiju, zajedno sa Kinom.
Vašington nije izabrao ni jedno ni drugo, on istovremeno pokušava da obuzda Rusiju i Kinu.
Ovo je, naravno, glupost od strane Sjedinjenih Država ali neka pokušaju.
Solomonova Ostrva su pokazatelj njihovog poštovanja.
Sve se posmatra u okviru činjenice da je mala pobeda za jednog automatski poraz za drugog.
Neka vrsta domino igre – jedan zglob je pao, što znači da će drugi pasti.
Kina pokušava da stvori strateške komunikacije, kako snabdevanje resursima ne bi bilo blokirano.
Očigledno, glavni problem, čak ni na Solomonskim ostrvima, već u Malačkom moreuzu, jeste „usko grlo“, preko kojeg Bliski istok trguje sa Azijom, pre svega sa Kinom.
Ukoliko ovaj mali moreuz bude blokiran, Kini će biti uskraćen pristup energetskim resursima, što Vašington želi.
Jedini način da se reši ovaj problem nije trgovina kroz ovaj moreuz, već povećanje saradnje sa Rusijom.
A Vašington je nervozan iz bilo kog razloga, uostalom, glavni neprijatelj im je Kina.
„SP”: – Kakva je verovatnoća kineske vojne baze, misije na ostrvima?
– Još je rano govoriti o tome. Ako Amerikanci izvrše pritisak, iskoriste Tajvan, onda će verovatnoća biti velika.
Kina ima svoju Ukrajinu.
To je, pre svega, Tajvan ali i druge zemlje sa kojima pokušavaju da ga „ograde”. Pre ili kasnije, ovo pitanje će ipak morati da se reši.
„SP”: – Potpisivanje ovog sporazuma može nekako da utiče na situaciju u azijsko-pacifičkom regionu u celini?
– Države stavljaju glavnu ulogu u obuzdavanju Kine na Indiju.
Bez toga će obuzdavanje Kine biti problematično, SAD bi se mogle prenapregnuti, a zajedno sa svojim saveznicima, jer je stopa rasta kineske ekonomije, veća od one u SAD.
Bez Indije planovi SAD mogu da propadnu, a Solomonska ostrva su jedna od geostrateških tačaka, ništa više.
Borba.Info
