Evropska komisija je zaključila, da ruska uredba o pretvaranju plaćanja gasa u rublje, ne predstavlja nužno kršenje sankcija Rusiji.
U okviru takvog rešenja postoje načini da evropske kompanije plaćaju gas po novoj šemi ali i da ne krše pravne norme EU.
Međutim, sada Evropska komisija, još uvek ne razume u potpunosti sve nijanse, kako će se vršiti plaćanja po novim pravilima.
Sredinom aprila, u analizi EK je rečeno da šema, koju je predložila Rusija „krši sankcije“.
Zemlje EU mogu da plaćaju ruski gas u rubljama, ako ne prekrše sankcije Rusiji, odlučila je Evropska komisija.
Ona je poslala posebno pismo državama članicama EU, u kojem objašnjava kako da ne krše sankcije ali i da plaćaju gas prema novim zahtevima Moskve.
Kakvu šemu plaćanja gasa je predložila Moskva
Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je 31. marta ukaz o tome, kako neprijateljske zemlje treba da nastave da plaćaju ruski gas.
Za kupce iz ovih zemalja biće otvoreni posebni računi kod Gasprombanke. Računi će biti dve vrste odjednom: valuta i rublja.
Prvo, strani kupac će „prebaciti” plaćanje gasa u stranoj valuti u Gasprombancu.
Tada će Gazprombanka zameniti ovu valutu za rublje na Moskovskoj berzi.
Banka će primljene rublje kreditirati na račun u rubljama kupca. Nakon toga će se smatrati da je kupac platio gas.
Kako zemlje EU mogu da krše sankcije, zbog ove šeme
Prvo, evropske zemlje mogu nehotice pomoći Banci Rusije da zaobiđe evropske sankcije, koje su joj nametnute.
Postoji rizik da će nova šema plaćanja uključiti Banku Rusije „kroz niz transakcija, u vezi sa upravljanjem imovinom i rezervama Centralne banke Rusije“, objasnila je Evropska komisija.
Evropska unija je 28. februara zabranila operacije vezane za upravljanje rezervama i imovinom Banke Rusije.
Uključujući, „transakcije sa bilo kojim pravnim licem, organizacijom ili telom, koje deluje u ime ili u ime Centralne banke Rusije“.
Istovremeno, Brisel je pojasnio da vlasti pojedinih država EU mogu dozvoliti transakcije sa Bankom Rusije, ako je to „strogo neophodno“, da bi se osigurala finansijska stabilnost EU ili zemlje u pitanju.
„Gasprombank”, kao što je gore pomenuto, prodaće valutu od stranog kupca na aukciji Moskovske berze.
A Upravni odbor Banke Rusije ima ovlašćenje da tačno odredi, kako će se odvijati prodaja deviza.
Putinov ukaz kaže da Centralna banka može da promeni pravila kupovine deviza.
Drugo, cela šema sa Gasprombankom može se kvalifikovati kao devizni kredit od stranih kompanija.
Od 2014. godine, sankcije zabranjuju Evropljanima da daju nove kredite Gasprombanci i nizu drugih ruskih banaka, na period duži od 30 dana.
„Proces konverzije može da potraje neograničeno dugo, tokom kojeg će strana valuta biti u potpunosti u rukama ruskih vlasti“, takođe se plaši Evropska komisija.
Šta želi Evropska komisija?
„Ruski dekret [o pretvaranju trgovine gasom sa neprijateljskim zemljama u rublje] ne isključuje proces plaćanja, koji bi omogućio kompanijama iz EU da ne krše režim sankcija“, navela je Evropska komisija.
Putinov dekret je uključivao odredbu da vladina komisija može dozvoliti pojedinačnim kupcima, da se ne pridržavaju nove šeme.
Evropske kompanije mogu tražiti proviziju, koja će im omogućiti da nastave da jednostavno plaćaju u stranoj valuti bez konverzije u rublje.
„Međutim, procedura za odobravanje izuzetaka od zahteva uredbe još nije jasna“, piše Evropska komisija.
EK takođe želi da Rusija smatra da je plaćanje primljeno čim strani klijenti prebace valutu u Gasprombancu.
A ne nakon što Gasprom kupi rublje za devize i položi ih na račun.
Evropska komisija, ne može sama da zabrani ili dozvoli kompanijama iz EU da plaćaju ruski gas u ovom ili onom obliku.
Ona samo procenjuje, da li će se time pravno narušiti norme, koje je usvojila Evropska unija, uključujući i sankcije.
Evropska komisija je sredinom aprila upozorila zemlje članice EU, da ruski zahtev, da isporuku gasa plaća u rubljama, predstavlja kršenje sankcija, koje je Evropska unija uvela Moskvi.
Tada je EK objavila da će nova šema poravnanja Rusiji dati kontrolu nad kursom, kojim bi Moskva mogla da manipuliše u sopstvenim interesima.
U strukturi EU smatraju da će mehanizam preneti punu kontrolu na ruske vlasti nad transakcijama prodaje gasa.
Šta se u poslednje vreme govori o gasu za rublje
Ruske vlasti odlučile su da ne otkrivaju informacije o zemljama, koje su pristale da kupuju gas za rublje, saopštio je Kremlj 18. aprila.
Relevantna odeljenja, potpredsednik Vlade Aleksandar Novak i korporacija Gasprom komuniciraju direktno sa kupcima, rekao je Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednik Rusije.
Prema njegovim rečima, prva uplata u rubljama nakon stupanja na snagu novih pravila, ići će u budžet „negde u maju“.
Zemlje „velike sedmorke“ (G7) – SAD, Kanada, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Francuska i Japan – već su saopštile da odbijaju, da kupuju ruski gas za rublje.
Jermenija je počela da plaća gas po novoj šemi već u aprilu.
Mađarska je 11. aprila takođe najavila, da će po novoj šemi plaćati gas u rubljama i navela, da to ni na koji način, ne krši sankcije Rusiji.
Poljska je 22. aprila prenela da čeka „tumačenje Evropske komisije, da li bi takva isplata prekršila sankcije ili ne”.
„EK i sve tamošnje pravne službe moraju veoma pažljivo da formulišu takvo mišljenje“, rekao je premijer Mateuš Moravjecki.
Borba.Info