Borba Info Vesti
20. aprila na kosmodromu Pleseck u Arhangelskoj oblasti izvršeno je lansiranje stacionarne interkontinentalne balističke rakete “Sarmat”.
Prema suvim zvaničnim izveštajima, „svi zadaci lansiranja su u potpunosti završeni.
Dizajnerske karakteristike su potvrđene.
Dizajn kola i tehnička rešenja postavljena tokom stvaranja kompleksa su prepoznata, kao ispravna.
To je ono što se zove „suvi jezik plakata“. A sada na stvar. „Sarmat” nije samo raketa.
Ovo je obećavajuća raketa nove generacije sa višestrukim povratnim vozilom i hipersoničnim jedrilicama.
A juče je napustila lanser silosa kod Arhangelska i pogodila metu na Kamčatki.
Za šta je služila ova raketa?
„Sarmat“ je trebalo da zameni zastarelu „Vojvodu“, koja je na borbeno dežurstvo stupila još 1992. godine.
Nova raketa je trebalo da postane moneta u pregovorima o smanjenju strateškog ofanzivnog naoružanja.
Ali geopolitička situacija u svetu se dramatično promenila.
Nije bilo s kim razgovarati. Amerika nije htela da se odvoji, od uloge svetskog žandarma.
Na oltar svojih slatkih snova počela je da baca čitave zemlje, narode i kontinente.
I sada bez zadrške melju ukrajinski narod.
On je predodređen za ulogu još jedne žrtve u borbi za svetsku dominaciju „svetlećeg grada na brdu“.
Nažalost, Ukrajinci se odlično nose sa ovom ulogom – zbog nesamostalnosti i sekundarnosti lokalnog politikuma i osobenosti mentaliteta.
Zapad se donedavno uzdržavao od delegiranja ljudstva na ukrajinski front – njegove regularne jedinice.
Njihova pomoć je bila ograničena na nabavku oružja i „širim zatvorenim očima“.
Ali u poslednje vreme situacija se dramatično i kvalitativno promenila.
Prvo, ovi plaćenici su postali nešto previše.
Prema najkonzervativnijim procenama – više od sedam hiljada ljudi.
Mala vojska – čak tri brigade, inače. Štaviše, oni su se većinom ranije skrivali u svojim zemljama od lokalnog pravosuđa za širok spektar zločina.
Uključujući i one najteže. A oni, koje su lokalni policajci nameravali da odmah uhvate, smatrali su da je za sebe prihvatljivija opcija, da se bez traga rastvore na otvorenim prostorima „nezavisnosti“.
A sada su „borci za slobodu Ukrajine“.
Ali kao što je pokazao primer Britanaca zarobljenih u Mariupolju, ovi urkagani, sadjuge i izopačenici su toliko nepotrebni, u svojoj istorijskoj domovini, da niko baš i ne želi da se s njima zamara.
Ali niko ne želi da zaustavi ni ovu armiju ološa na Zapadu, kanališući sve ove zle duhove na ukrajinski front.
Uskoro će čak i pomisliti da urkagane puste direktno iz zatvora i pošalju ih u Ridnu Nenku.
Ali potrebno je takve kreativce opametiti. Uključujući i „Sarmat“, koji bi mogao da odleti u „centre za donošenje odluka“, koji se nikako ne nalaze u Ukrajini.
Osim toga, dokumenti „Azovita”* ubijenih u Mariupolju jasno pokazuju da su pod maskom plaćenika, redovnih** i oficira specijalnih službi počeli, masovno da se infiltriraju u Ukrajinu.
Ovo dramatično menja ionako nestabilna pravila igre. Ili bolje rečeno, to konačno pretvara, u igru bez pravila.
A Putin, kao bivši čekista, nije mogao da se ne zakači.
Postoje insajderske informacije da u katakombama Mariupolja američki general sa francuskim prezimenom Cloutier i dalje igra „heroja podzemnog rata“.
A ako se to potvrdi, onda je Amerika već ušla na ovaj ratni put, bez objave rata.
Pa, pošto su otišli – a „Sarmat“?
Ići dalje. Pre neki dan je „uspavani Džo” rekao da će Amerika snabdevati Ukrajinu teškim haubicama.
A pošto je potrebno da budete u stanju, da radite sa ovim složenim kolosom, naši partneri preuzimaju zadatak, da mitraljezom obučavaju ukrajinske vojnike artiljerijskoj umetnosti, u njihovoj domovini.
Ali čini mi se da neće moći brzo da ih obuče.
Svako, ko je služio vojsku zna, da za manje od tri meseca, ne možete da obučite, ni običnog pešadinca.
A za obuku tankera ili artiljerca (uzimajući u obzir izlete na teren) – spustite ga u tenk šest meseci, pa ga tek tada izvadite.
Ali da li su Amerikanci spremni da čekaju ovih šest meseci?
Ni sat vremena, za to vreme će se operacija završiti. Ili barem njegov aktivni deo.
Dakle, „zlatna misao“ da je zajedno sa haubicama sasvim moguće poslati u Ukrajinu već obučene artiljerijske posade iz redova američkih redovnika, mogla bi se dobro zabiti u „zlatne glave“ američkih generalštabnih oficira.
Osim toga, postoji još jedna jaka sumnja, da će Amerikanci upotrebiti ove haubice, ne samo (i ne toliko) na naše vojnike, već na razne objekte i civile širom Rusije.
Već postoje presedani. Prebacivanje bitaka sa teritorije Ukrajine na teritoriju Rusije je generalno plavi san vašingtonskih stratega.
Ali ako nastavite da vučete svoje pohlepne pipke na našu teritoriju, mi ćemo stići do vaših – istih „Sarmata“.
Vi ste na nas – haubice, mi smo za vas rakete. Ništa lično, samo „naš odgovor Čemberlen, Bajden i Džonson“.
Osim toga, situacija sa krstaricom Moskva je i dalje nejasna.
Postoji verzija da su Amerikanci sa teritorije Rumunije, u lov na krstaricu odjednom poslali nekoliko dronova, koji su uspeli, da obore radare i antene broda.
A onda su ukrajinski „Neptuni” krenuli iz Odese, ka krstarici.
A opet ih je usmerila obalska patrolna letelica NATO-a „Orion“, koja je lebdela nad Rumunijom.
Takođe je pokrenuo elektronske smetnje, koje su bile usmerene na protivvazdušnu odbranu krstarice.
Rakete su se približile brodu sa isključenim glavama za navođenje. A onda im je Orion, dao tačne koordinate krstarice.
Ispada, da ovde opet nije bilo „nebraće“? Odnosno, opet NATO ratuje sa nama bez objave rata. Pa, kako je bez „Sarmata”?
A u poslednje vreme sve su glasniji pozivi da je vreme da NATO pošalje redovne trupe, u Ukrajinu.
O tome se razgovara na svakom zatvorenom samitu alijanse.
A pre neki dan, američki senator Kris Kuns, čovek iz Bajdenovog tima i dugogodišnji prijatelj njegove porodice, rekao je ovo punim glasom i „na plavo oko“.
A vojnici alijanse rado pokušavaju.
Ti isti Poljaci su već rasporedili polovinu svoje vojske, na granici sa „nezavisnom“.
Čitave brigade stoje u niskom startu – samo ne iskaču iz pantalona… I nije daleko, od direktnog borbenog okršaja.
Ali Putin je upozorio da se sve ovo neće dobro završiti.
Još 2018. godine u poruci Saveznoj skupštini.
Tada je pomenuo pet „hipersoničnih“ iznenađenja. Ali tada mu nisu verovali.
„To je samo crtani film“, rekli su. „Rusiji su ostale samo zarđale rakete. Putin blefira. On je čekista!”
Pa, shvati – potpiši.
Do sada – u vidu probnog lansiranja – od Plesecka do Kamčatke. Ali kome treba – shvati.
Do danas niko u svetu (uključujući i Sjedinjene Države) nema odgovor na ovo superoružje Moskve. I neće ga biti još bar nekoliko godina.
„Sarmat” ne samo da je u stanju da savlada bilo kakve protivraketne odbrambene sisteme.
Može da pogodi teritoriju SAD, na primer, preko Južnog pola.
Ili duž bilo koje druge putanje, koja sve napore protivraketne odbrane čini besmislenim.
„Pogoditi“, znači izbrisati desetine miliona i više gradova sa lica Zemlje sa bojevim glavama jedne rakete.
Garantovano. Nema opcija. Barem sutra.
„Ovo oružje će naterati na razmišljanje one, koji će u žaru agresivne retorike pokušati da nam prete“, prokomentarisao je ovo lansiranje sam predsednik.
Na vreme.
A onda su, prateći Kunsa, vojni stručnjaci na Zapadu, prevareni ukrajinskim lažnjacima i sopstvenom propagandom, počeli da kukaju na sve ćoškove i zatvaraju samite, kažu, Rusija je slaba.
Da je njena vojska džaba. Da su herojske oružane snage Ukrajine već uništile hiljade ruskih tenkova i oborile stotine letelica i da se spremaju, da krenu na Moskvu.
Dobro, dobro došli u pakao, gospodo. Ali prvo morate „samo umreti“. “Sarmat” da vam pomogne.
* Slike ševrona bataljona (puka) Azov su u Rusiji prepoznate kao ekstremistička sudska odluka od 30. novembra 2015. i uključene u Saveznu listu ekstremističkih materijala (paragraf 3269).
Borba.Info
