Borba Info Vesti
Vladimir Putin je naredio da se otkaže juriš na Azovstal, industrijsku zonu u Mariupolju, gde su se smestila ukrajinska vojska, borci nacionalističkih bataljona i strani plaćenici koji su ostali u gradu.
Umesto frontalnog napada, uslediće blokada teritorije.
Ova odluka može izgledati neočekivano u pozadini izjava naše vojske da neprijatelj može biti gotov za 3-4 dana, a još više u pozadini izjave Ramzana Kadirova, koji je obećao da će Azovstal biti zauzet 21. aprila.
Kontaktirani vojni stručnjaci su objasnili promenu planova i način, na koji bi blokada mogla da se sprovede.
Predsednik je, prihvatajući izveštaj Sergeja Šojgua, rekao da smatra da je juriš na industrijsku zonu „neprikladan“.
Pošto je Mariupolj već oslobođen, sa vojne tačke gledišta nema smisla slamati poslednji lokalni centar otpora.
Kako je Putin primetio: „Ovo je slučaj kada moramo da razmišljamo – to moramo uvek da radimo – o očuvanju života i zdravlja naših vojnika i oficira.
Nema potrebe da se penjete u ove katakombe i puzite tamo ispod zemlje kroz industrijske objekte.
Umesto toga, postojaće blokada perimetra.
„Zaključajte ovu industrijsku zonu tako da muva ne proleti.
Još jednom pozovite sve, koji još nisu položili oružje da to urade“, poručio je predsednik.
Tako je, inače, stavljena tačka na ukrajinsku „listu želja“ oko logoraša Azovstalja – da se da mogućnost da izađu sa oružjem posle pregovora baš u gradu predstavnika Rusije i Ukrajine.
Ostale su samo dve opcije: smrt ili zatočeništvo.
U principu, to je razumeo i Zelenski, koji je rekao da račun za grupu nije samo danima, već, moguće, satima i da Ukrajina nema načina da ih deblokira vojnom silom.
Za one, koji sede u podrumima Azovstala, zatišje može biti gore od napada.
„Odluka da se odustane od frontalnog napada je ispravna i svrsishodna odluka sa svih tačaka gledišta“, kaže Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa Nacionalna odbrana. – Zato što minimiziramo gubitke među ruskim vojnicima i vojnicima LNR i DNR.
Izvođenje vojnih operacija u podzemnim komunikacijama, znači njihovo izlaganje riziku.
I takođe izložiti civile, koji su verovatno taoci ukrajinskih nacionalističkih bataljona, riziku od slučajne smrti.
Zbog toga je blokada perimetra efikasno rešenje.
Proći će neko vreme, nestaće zalihe vode i hrane.
Izbor ostaje veoma jednostavan – život ili smrt.
Za nas je glavna stvar efikasna kontrola perimetra. Ovo se radi vrlo jednostavno.
Postoje radarske stanice za površinsku kontrolu. Ovo su minijaturni radari dizajnirani da otkriju kretanje bilo koje grupe ljudi.
Postoji radar „Kredo-1E“. Ovo je objedinjeni radar za izviđanje i otkrivanje pokretnih zemaljskih ciljeva.
Uz pomoć ovakvih radara, koji će biti postavljeni po obodu, pokrivajući celu zonu, bilo koji pojedini ljudi, grupe ljudi, oprema – sve to će biti efikasno otkriveno.
Tako će biti moguće obezbediti pouzdanu kontrolu nad perimetrom Azovstala.
Očigledno, duž perimetra treba da budu borbene jedinice, artiljerci, minobacači, motorizovani puškari, koji će, prvo, ako ima onih, koji žele da se predaju, obezbediti prihvat, filtriranje, pratnju zarobljenika, i drugo, ako se pokuša borbom se probiju sa teritorije Azovstala, koristiće sredstva za poraz neprijatelja.
U pogledu laika, kontrola perimetra je ograda sa bodljikavom žicom i kulama sa mitraljezima.
Međutim, u stvarnosti je slika sasvim drugačija. Već sada, na teritoriji Azovstala, bićemo svedoci takozvanog „tunelskog rata“.
„Naše trupe kontrolišu površinu i trenutno su na misijama da pronađu izlaze ka vrhu, koje vazdušno izviđanje možda nije pronašlo.
Jer izlazi na površinu, mogu biti neka mesta unutar radionica, tehničkih prostorija, – objašnjava vodeći ruski vojni stručnjak Aleksej Leonkov. – Sada je glavni cilj da se takve prostorije ispitaju i ti izlazi blokiraju.
Da bi se ostavilo samo nekoliko izlaza, a po mogućstvu jedan, preko kojih ovi logoraši mogu da napuste podrume Azovstala.
Istovremeno, vreme radi za nas.
Podrivanje ovakvih izlaza, prolaza, galerija – dovodi do toga da zatvorenici prolaze veoma teško.
Ova taktika nije nova. Tunelski ratovi se mogu voditi sa napadom ili bez njega ali praksa pokazuje, da ako niko ne može da deblokira neprijatelja i da vam udari u leđa, kao u ovom slučaju, onda samo metodično radite na pronalaženju izlaza, ventilaciji i njihovom popunjavanju.
Stvarate nepodnošljive uslove za one, koji sede pod zemljom.
Ako je ventilacioni sistem pokvaren, onda povećanje unutrašnje temperature i ustajali vazduh doprinose činjenici da je prva stvar, koja se završava voda.
Hrana se kvari, vlažnost raste, sadržaj kiseonika u vazduhu se smanjuje.
Dakle, morate potražiti neke mogućnosti da izađete na površinu.
Drugi faktor, koji utiče na trajanje sedenja pod zemljom je rasipanje života i smrti među zatvorenicima – ne možete leševe zatrpati u beton.
A raspadanje leševa je već katastrofa sa nehigijenskim uslovima.
Nehigijenski uslovi su glavni saveznik onih, koji sede na površini.
– Iz Putinovih reči o odbijanju juriša ne proizilazi da će napadi na Azovstal prestati.
– Možete podstaći zatvorenike da napuste katakombe sa nekom moćnom municijom.
Ali čak i samo dizanje u vazduh galerija, prolaza, šahtova – oni takođe negativno utiču na njihovu psihu.
Jer će shvatiti da imaju manje mogućnosti da dođu do površine.
To ćemo videti iz onih alarmantnih izjava, koje će sada početi oko ovog „sedanja“.
Zaista se nadam da će naši koristiti male robotske komplekse da pregledaju galerije.
Oni će moći da ispitaju, na primer, ventilacione sisteme, u koje se čovek neće popeti.
Robot će moći da otkrije da ventilacioni sistem vodi, recimo, do galerije, a tu je i skladište municije.
A onda – poziva se avijacija, daju se koordinate i debljina preklapanja, avijacija pokupi municiju i čekiće.
– Može li biti pokušaja iskora u ovoj situaciji?
– Mogući su neoštećeni izlazi na površinu, kroz koje će logoraši pokušati da se probiju.
Ali činjenica je da su poslednjih dana, kada je teritorija očišćena, mogli da isplivaju na površinu u malim grupama.
Što sugeriše da su mogućnosti za izlazak velike grupe ograničene.
Čak i oni prodori, koji su bili na strani Azovstala – pripremali su se za njih.
Odnosno, neko vreme su akumulirali snage na površini, koristeći prostorije radionica.
Sada kada je površina pod našom kontrolom, ne postoji takva mogućnost akumulacije.
Površinu moraju kontrolisati obe pešačke patrole sa oklopnom podrškom i fiksnim kontrolnim punktovima.
Trebalo bi da postoje i rezervne snage – snage za brzo reagovanje, koje treba brzo da stignu na mesto mogućeg proboja.
Koliko dugo može trajati ovaj rat u tunelima?
„Nemamo informacije o tome koliko hrane, vazduha i vode imaju.
Poznato je da je ukupan broj zatvorenika od hiljadu i po do dve.
Kada bi se znale rezerve, moglo bi se proceniti koliko bi mogle da izdrže.
A da ne bi čekali da brzo donesu odluku, potrebno ih je, naravno, motivisati da napuste tamnice, kao što sam već rekao.
Ova taktika se koristi u svim tunelskim ratovima.
Borba.Info
