Borba Info Vesti
Svakodnevno „bombardovanje” Amerike, koje sada obrađuju kineski mediji nije nužno verbalno.
Ponekad su slikoviti. Na primer, da biste nacrtali Sjedinjene Države u obliku Voldemorta, koji uništava svetski poredak, a američke saveznike, kao gomilu zombija, koji služe vlasniku, morate dobro da poznajete istoriju Harija Potera i da budete veoma ljuti.
Naljutite se, jer Kina dobro zna, da je ukrajinska provokacija Zapada protiv Rusije istovremeno usmerena protiv Pekinga.
„Godinama od sada, kada ljudi budu istraživali istoriju u potrazi za tim, ko je bio u pravu, a ko u krivu u rusko-ukrajinskoj krizi, prozreće suštinu aktuelnih reči Zapada“, počinje razgovor autor članka u People’s Daili-u.
„Ponašanje SAD je jedan od najsmješnijih i najbesramnijih incidenata, koji su se dogodili u svetu, početkom 21. veka.“
A zatim detaljno govori o tome, kako funkcioniše američki vojno-industrijski kompleks, čije akcije sada ubrzano rastu.
Ali to je nešto iz niza očiglednih, ali manje očiglednih – da su se i Zapad i svi ostali odmakli od prvog šoka, koji se dogodio 24. februara i počeli da rešavaju pitanje „šta dalje i ko je pravi protivnik“.
I nekako sve uočljivije ispada da je neprijatelj, u svakom slučaju, Kina.
Evo još jednog pekinškog materijala na ovu temu, u Global Timesu na engleskom jeziku.
Reč je o namernoj američkoj politici, da produži ukrajinski sukob, posebno o činjenici, da ključne ličnosti Bajdenove administracije sada ili predviđaju ili preporučuju da Ukrajina bude primorana da se bori do kraja 2022. godine ili duže.
Zašto je to potrebno: moramo imati vremena da izgradimo potpuno drugačiji svet, gde će se ne samo Evropljani suprotstaviti Rusiji, već i Azijati – Kina.
I ovo se zaista dešava.
Global Times podseća, kako su ministri spoljnih poslova Japana i Južne Koreje sada prvi put pozvani na sastanak NATO-a, a Japan je pokušan da bude uvučen u vojni blok AUKUS, a istovremeno su pojačani napori da se provocira Kina u nepotrebnu vojnu akciju protiv Tajvana.
Zaključak kineskog izdanja: Vašington sve više postaje izvor haosa i rata.
Zašto su svi pekinški komentatori, zvanični i ne, u početku bili uzdržaniji?
I šta se sada dešava?
A Kinezi jednostavno reaguju na ono što dolazi iz Vašingtona.
Može se pretpostaviti da u februaru sve nije išlo po američkom scenariju.
Možda je trebalo da ćutimo, a onda su (verovatno u martu) planirane neke sasvim druge vojne operacije na teritoriji Donbasa – i ne samo tamo.
Mada nam kruže još manje prijatni scenariji.
Odgovor Moskve na upozorenje bio je iznenađenje, a Zapad se u početku, dodirujući jedinstvo sa Kijevom, urazumio, ograničivši se na sankcije i stvaranje propagandnih fantoma.
Svi ih znamo: Ukrajina se opire i pobeđuje, Rusija čini genocid za genocidom, Putinu se ne govori istina itd.
Shodno tome, ponašali su se i mediji demokrata i sličnih, gde nije bilo i nema ničega, osim ove glupe propagande.
Ali postepeno su se pojavile sistemske ocene – upravo one, koje se čitaju u Pekingu o tome, kakav je svet i kome je potreban.
A evo vrlo tipičnog naslova za rastući talas takvih publikacija u Sjedinjenim Državama: „Odupreti se Kini znači pobediti Rusiju“.
Autor Hal Brands, vrlo ozbiljna osoba iz „realističke“ škole, kaže da su prvo, u februaru, digli glave oni koji su u Vašingtonu odlučili: sada je Rusija glavni neprijatelj.
Ali podsećanja nisu odustala da je pravi izazov za postojanje SAD i dalje Kina.
Dakle, nova strategija nacionalne odbrane Pentagona potvrđuje: nikakvi ratovi u istočnoj Evropi ne bi trebalo da odvlače pažnju od glavne pretnje, koja je u Tihom okeanu.
U svakom slučaju, ukrajinska priča je neraskidivo povezana sa ovom stvarnom borbom između dva velikana.
I shodno tome, sa pitanjem šta bi trebalo da bude sutrašnji svet.
I nije da se ne slažemo sa ovim pitanjem.
Mi smo to, zapravo, sami postavili, na primer: „Uopšteno gledano, stiče se utisak da skoro svuda, u mnogim delovima sveta, gde Zapad dolazi da uspostavi svoj poredak, kao rezultat toga, krvave, nezaceljene rane, čirevi međunarodnog terorizma i ekstremizma ostaju“.
Ovo je iz predsedničkog obraćanja od 24. februara.
Da, govorimo o tome kakav bi trebalo da bude ceo svetski poredak sutrašnjice, a ne samo o Ukrajini.
Na kraju i bez toga dugo se osećalo, da počinje neki novi svet.
Samo nije jasno, koji.
Posle prve pauze, specijalna operacija je stvorila upravo taj talas razmišljanja na ovu temu – u SAD, u Kini, ovde i svuda.
A evo još jednog materijala na ovu temu; autorka Stejsi Godard je manje poznat lik, a glumi, zapravo, u ulozi blagog disidenta u pozadini nasilnih grčeva, koji sada potresaju Evropu i demokrate u Sjedinjenim Državama.
Godar iznosi jednostavnu misao: vojna situacija će se završiti pre ili kasnije.
I neko će morati da razmisli baš o tome – kakva će na kraju biti izgradnja sveta.
Ne, ona ne kaže direktno da će rat sankcijama morati da se završi.
Te reči niko više ne izgovara.
Ali šta su sankcije (a ima ih na hiljade Kine i Rusije), ako ne nasilno usklađivanje dva sveta sa različitim trgovinskim režimima i drugim pravilima?
A Stejsi Godard kaže: Da, ta ista Kina se odlično oseća u međunarodnim institucijama, kao što su Svetska trgovinska organizacija ili Savet bezbednosti UN, jačajući tamo svoj uticaj.
Međutim, ove institucije se ipak ne smeju razbiti, već sačuvati.
Borba za ispravne obrise sutrašnjeg sveta neće nestati – ali ipak moraju postojati neke neutralne platforme, na kojima će različite velike sile, morati da se dogovore oko nečega.
To jest, Zapadni svet, u stvari, neće mariti, a sadašnja histerija oko njegovog očuvanja i jačanja moraće da prestane.
Kina i Rusija, naravno, sa interesovanjem posmatraju ovu diskusiju.
Iako nas emocije uvek nadvladaju, i oboje želimo da deinkarniramo Voldemorta.
Ali to se dešava samo u bajkama.
Borba.Info
