Hoće li Rusija, Kina i Saudijska Arabija sahraniti američku ekonomiju?
Naslednik arapskog prestola (i de fakto vladar zemlje) Mohamed bin Salman je očigledno odlučio da preispita prioritete u spoljnoj politici KSA i traži nove saveznike.
Ali Sjedinjene Države, koje su već 80 godina glavni strateški partner Saudijske Arabije, mogu biti potisnute u drugi plan, piše britansko izdanje Rai Al Ioum.
Intriga je počela nakon telefonskih razgovora Ibn Salmana sa kineskim predsednikom Si Đinpingom i ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.
Po svoj prilici, Rijad razmišlja o pristupanju novom rusko-kineskom savezu, a takav potez, bi mogao da promeni odnos snaga, ne samo u regionu Persijskog zaliva, već i na celom Bliskom istoku.
Zanimljivo je da je sam prestolonaslednik inicirao poziv u Peking.
A pre toga, KSA je odbila da poveća proizvodnju nafte zarad sniženja cena energenata, iako su SAD to izričito tražile.
Za Sjedinjene Države, to je bio opipljiv kraljevski udarac u leđa: na kraju krajeva, bili su suočeni sa neviđenim povećanjem cena izazvanim sankcijama protiv ruskih ugljovodonika.
A dodatne količine nafte na svetskom tržištu samo bi omogućile obuzdavanje rasta cena.
Odbijanje, inače, nikoga nije iznenadilo: odnosi Rijada i Vašingtona naglo su se pogoršali tokom Bajdenovog predsedavanja.
Naravno, na to su se naletele i SAD, tačnije predsednik Bajden.
Saudijci su imali razloga da budu veoma uvređeni, zbog svog dugogodišnjeg partnera: previše je ljutito optuživao Rijad i prestolonaslednika za kršenje ljudskih prava i ubistvo novinara Džamala Kašogija.
Podsetimo, skandal je bio u Turskoj – Kašogi je ušao u ambasadu Saudijske Arabije ali nije izašao živ.
Bajden je tokom predsedničke trke pretio da će vladare Saudijske Arabije učiniti parijama, a sedeći u predsedničkoj fotelji naložio je da objavi Trampov tajni obaveštajni izveštaj, o okolnostima ubistva Kašogija.
U ovom izveštaju, Muhamed bin Salman je optužen da je organizovao ubistvo novinara.
A u dodatku, SAD su uvele sankcije onima, koji su po njihovom mišljenju umešani, u ovo ubistvo.
Jasno je da je prestolonaslednik bio, da kažemo, veoma nezadovoljan činjenicom da je Bela kuća odlučila da istrese prljav veš kraljevske kuće, pred čitavom svetskom zajednicom.
Ali poenta nisu dugoročni događaji, već činjenica da je bin Salman pozvao predsednika Si Đinpinga da poseti Saudijsku Arabiju i obećao mu „srdačan doček”.
I mada još nema informacija o tome da li su postignuti neki dogovori, kao i da li je kineski lider prihvatio poziv, jasno je da je KSA zainteresovana za uspostavljanje bližih veza sa Nebeskim carstvom.
Teme, o kojima je naslednik razgovarao sa predsednikom Rusije, takođe se ne oglašavaju.
Poznato je samo da je Vladimir Putin sa odobravanjem ocenio odbijanje Saudijske Arabije da poveća proizvodnju nafte i stav OPEK-a, po ovom pitanju.
Ali činjenica da je ovaj telefonski razgovor saudijskog princa i ruskog predsednika već drugi od početka specijalne vojne operacije u Ukrajini, govori da Saudijska Arabija, jedan od nesumnjivih regionalnih lidera, neguje prijateljske i poslovne odnose sa Rusijom.
„Sada se ni Kina ni Saudijska Arabija nisu pridružile sankcijama, koje je Zapad uveo Rusiji, ovde već postoji jedinstven stav“, smatra Elena Telegina, dekan Fakulteta za međunarodni energetski biznis Ruskog državnog univerziteta za naftu i gas.
– Generalno, KSA je zainteresovana za održavanje stabilnosti na tržištu nafte. U tome je naš saveznik. Sigurno je.
Kina ima svoje interese, nije proizvođač, za razliku od Saudijske Arabije i Rusije, već potrošač.
Ovde su, najverovatnije, važniji politički motivi od održavanja visokih cena nafte.
Ali ova zemlja je jedan od najvećih potrošača, tako da takođe igra važnu ulogu na globalnom tržištu nafte.
Ali pošto su interesi učesnika u ovom navodnom trouglu ipak različiti, teško je zamisliti da su delovali zajedno.
„SP”: – Da li je moguće da se u okviru ove unije realizuje ideja: KSA i druge članice OPEK-a svu naftu, koju proizvedu bacaju na tržišta zemalja, koje nisu u mogućnosti da kupe rusku naftu, zbog anti- Ruskih sankcija, a da li će svoje unutrašnje potrebe pokriti ruskom naftom?
„Imam svoje sumnje ovde. Sve rafinerije nafte su prilagođene određenim vrstama nafte, koje se otkupljuju.
Neće sve rafinerije nafte u Saudijskoj Arabiji i drugim zemljama OPEK-a moći tek tako da počnu preradu ruske nafte.
Stoga je prenošenje volumena napred-nazad veoma čudan predlog.
Mogućnost političke i ekonomske unije sa međusobnim obavezama i drugim stvarima između KSA, Kine i Rusije izaziva izvesne sumnje među stručnjacima iz zemlje.
– Ne zaboravite da Saudijci tradicionalno imaju napete odnose sa predsednicima Demokratske partije SAD – podseća analitičar Anatolij Nesmijan.
— Dovoljno je podsetiti se kako je za vreme predsednika Obame Hilari Klinton, koja je bila na mestu državnog sekretara SAD, kritikovala KSA.
Ona im je prorekla „arapsko proleće“!
Kraljevina je savršeno razumela, ko stoji iza ovih „proleća“, ko ih je organizovao. I neće ovo zaboraviti demokratama.
Malo je verovatno da će Kina sada doneti neke drastične odluke.
Za ovu zemlju u prvi plan dolaze pitanja vezana za unutrašnju situaciju.
U drugoj polovini godine predstoji održavanje kongresa KPK, na kome će biti doneta odluka o trećem mandatu Si Đinpinga.
Godine 2018. usvojeni su amandmani na Ustav i između ostalih izmena, iz njega je uklonjena odredba, po kojoj je predsednik NR Kine mogao da obavlja funkciju samo dva petogodišnja mandata.
Tako bi Si Đinping mogao postati prvi kineski predsednik, koji će treći put biti na ovoj funkciji.
Tek nakon što se konačno utvrdi ko će voditi državu narednih pet godina, moći će da se govori o izgledima za nove saveze.
Što se tiče Saudijske Arabije, ova država, prema ekspertu, sada traži nekoga sa kim će se sprijateljiti protiv Bajdena i demokrata.
Ako republikanci pobede na sledećim izborima u SAD u novembru 2024. godine, onda će, najverovatnije, odnosi dve zemlje odmah postati srdačni.
Ali ako demokrate iznenada sede u Beloj kući, još jedan mandat, onda će se već moći reći da će KSA početi da traži nove saveznike.
Borba.Info