Borba Info Vesti
Zapadne sankcije Rusiji mogu dovesti do pojave alternativnih međunarodnih ekonomskih struktura.
Među političkim analitičarima na Zapadu, trenutni ekonomski pritisak na Rusiju bez presedana predstavlja se kao nepovratan i uspešan proces.
Međutim, u Sjedinjenim Državama shvataju da je njihov ulog u ovoj igri od uporedive važnosti sa ulogom Rusije, a možda bi mogao biti i veći.
Na kraju krajeva, sada je u pitanju sudbina dolara, kao ključne svetske rezervne valute, a osnovna logika globalne ekonomije dovedena je u pitanje.
U tom okviru, ključni proizvođači resursa i dobara, Rusija i Kina, razmenili su svoju fizičku robu za prelepe zelene novčanice i složili ih u zapadne banke, očigledno ne misleći da će ikada biti zamrznute.
Sada će se za mnoge zemlje, koje teže spoljnopolitičkoj nezavisnosti postaviti pitanje: gde tačno i u kom obliku treba uskladištiti profit i viškove njihovih resursa?
Da li i dalje ima smisla to činiti u obliku državnih obveznica SAD, koje se čuvaju na Zapadu?
Ili je razumnije menjati ih za resurse, kojima mogu da raspolažu suvereni subjekti po svojoj volji, bez obzira ko šta misli o njihovoj spoljnoj politici?
Ovo je postalo čvorni stres za svetski ekonomski sistem.
Pokrenuvši zamrzavanje ruskih zlatnih i deviznih rezervi, Amerikanci su pokrenuli lančanu reakciju sumnje, u globalnu prirodu svetske ekonomije i sigurnost finansijskih sredstava zemalja na inostranim tržištima.
U interesu Zapada je da zadrži, barem delimično, globalnu prirodu finansijskih tržišta.
Da bi se to uradilo, potrebno je zainteresovati ne samo Rusiju i Kinu, već i druge zemlje, koje su nosioci duga zapadnih zemalja za njegovo skladištenje u inostranstvu.
Amerika ne dozvoljava da se zamrznuta sredstva Rusije koriste za plaćanje kupona na spoljni dug.
Ali ne može se isključiti odmrzavanje ovih sredstava u budućnosti.
Međutim, ovaj potez bi mogao biti praćen velikim brojem uslova na obe strane.
Na primer, kako se približavaju oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma, Amerikanci i Britanci počinju da nude veoma povoljne uslove Teheranu.
Tako su Iranci mogli da pregovaraju o kompenzaciji od Britanaca za tenkove, koje nisu isporučili 1970-ih.
Među američkim analitičarima postoji i ideja da SAD ne bi trebalo da stvaraju bezizlaznu situaciju za Rusiju, u kojoj neće imati alternativu nego da se fokusiraju isključivo na Kinu.
Doduše, ovi glasovi su i dalje u manjini – američka elita se zalaže za ekonomsko gušenje Rusije, posebno usred sadašnje akutne faze krize.
Zaista, iluzorna ideja, koja danas dominira na Zapadu je, da će talasi sankcija dovesti do šoka za rusko društvo i potkopati podršku vladi.
Međutim, dugoročno gledano, cilj prekida rusko-kineskih ekonomskih veza, a time i podrivanja stabilnosti globalnog ekonomskog poretka, postaće važniji za američku vladu.
U te svrhe je neizbežno ukidanje dela sankcija Rusiji.
Postoje jasni primeri ovakve vrste aktivnosti – SAD pokušavaju da ožive odnose sa Venecuelom i Iranom, kako bi smanjile žestinu energetske krize na svetskim tržištima.
Očigledno, globalna ekonomija neće biti ista.
Kao rezultat krize, neminovno će se pojaviti, nove globalne ekonomske strukture.
One neće biti toliko međuzavisne ali će ipak omogućiti optimalnu ekonomsku razmenu sa stanovišta ravnoteže interesa strana.
Scenario evropskog odbijanja ruskih energetskih resursa, takođe treba smatrati malo verovatnim.
U svetu nema tolike količine viška gasa, a nemoguće je brzo povećati proizvodnju iz drugih izvora, jer je globalna potražnja sve veća.
Ali zapadna potrošnja ne raste brzinom kojom raste u Indiji, Kini i Africi.
Zemlje NATO-a mogu da eksperimentišu sa alternativnim dobavljačima ali će cena gasa biti najmanje duplo veća od sadašnje.
Za tri godine biće teško objasniti nemačkim biračima zašto su prinuđeni da plaćaju duplo više za gas, s obzirom da će ukrajinska kriza, do tada, biti tri godine u prošlosti.
Naše kolege sa Zapada su do sada samo dokazale spremnost da teatralno žrtvuju ono, što se na kratko može priuštiti.
To je kao da stavite zastavu nacije na svoju sliku profila na društvenim mrežama, na nedelju ili dve.
Život nagoveštava da će se između nas ponovo pokrenuti određeni oblik obostrano prihvatljive ekonomske razmene u energetskom sektoru, pre svega, da bi se smanjio pritisak na evropsko biračko telo.
Rizici od pojave alternativnih međunarodnih ekonomskih struktura i nemogućnost „otkazivanje“ prisustva Rusije u evropskoj ekonomiji ukazuju na mogućnost delimičnog ukidanja zapadnih sankcija.
To se odnosi na sfere energetike i hrane, prekinute proizvodne lance i kupovinu ruske robe i prirodnih resursa, koji su im apsolutno potrebni.
U budućnosti će se normalizovati i saobraćajne veze, uključujući i avijaciju.
To je ekonomski izvodljivo za sve evropske zemlje, uključujući i Rusiju i poslužiće, kao polazna tačka za novi „hladni“ mir na evropskom kontinentu.
Borba.Info
