Borba Info Vesti
Kolumbijski predsednik Ivan Duke rekao je da je ta zemlja spremna da poveća isporuke energenata Evropskoj uniji kako bi zamenila ruske sirovine.
Pre svega, reč je o uglju ali i o nafti i gasu.
„Kolumbija danas može odmah da poveća proizvodnju uglja… Imamo neke od najvećih resursa na svetu i ne koristimo ih“, rekao je Dukue u intervjuu za CNN.
Prema njegovim rečima, zemlja može da snabdeva Evropu i čistim vodonikom.
Dukue je dodao da će Kolumbija povećati isporuke uglja u Njemačku, nakon pregovora sa kancelarom te zemlje Olafom Šolcom.
Podsetimo, Evropska unija je 7. aprila usvojila peti paket sankcija, kojim je, između ostalog, uveden embargo na isporuku ruskog uglja Evropi.
Ograničenja na druge energente nisu bila uključena u ovaj paket sankcija.
Šef diplomatije EU je 11. aprila saopštio da su razgovori o embargu na ruski gas i naftu još uvek u toku.
Međutim, evropske zemlje su sebi ostavile prelazni period od 120 dana do početka avgusta, tokom kojeg moraju da napuste ruski ugalj.
Prema podacima Evropske komisije, zabrana isporuke uglja u EU koštaće Rusiju 4,36 milijardi dolara godišnje izgubljene dobiti.
Evropska unija uvozi ugalj za oko 8 milijardi dolara godišnje.
Udeo ruskog uglja u ukupnom uvozu u 2020. povećan je na 68% u poređenju sa 59% u 2019.
Prema podacima Ministarstva energetike, Rusija je 2021. godine isporučila zemljama EU 48,7 miliona tona uglja, što je činilo 21,8% ukupnog uvoza.
Ukupan svetski izvoz ruskog uglja iznosio je 223,3 miliona tona.
Što se tiče Kolumbije, ona je 2020. godine bila na trećem mestu po isporuci uglja u EU posle Rusije i Sjedinjenih Država, isporučivši 5,7 miliona tona.
Štaviše, obim je smanjen za 45%, zbog pada proizvodnje najvećih rudarskih kompanija u zemlji – Cerrejon i Prodeco.
Prema kolumbijskom Ministarstvu rudarstva i energetike, sektor nafte i gasa čini 3,3% BDP-a zemlje, dok rudarstvo čini nešto više od 2% BDP-a.
Prema rečima zamenika direktora Fonda za razvoj energetike Sergeja Pikina, Dukueove izjave su samo PR, jer nemaju realne mogućnosti da povećaju izvoz, a još više da zamene ruski ugalj, a da ne govorimo o nafti i gasu.
„Oni jednostavno nemaju te resurse. Šta je 5 miliona tona sa naših 50 miliona?
Pa, koliko će moći da povećaju svoje količine, za još milion tona?
Prosto je smešno, oni nemaju potreban potencijal. Ovo je samo PR izjava, ništa više “, uveren je stručnjak.
Slično mišljenje deli i osnivač Fondacije „Osnovanie”, energetski stručnjak Aleksej Anpilogov.
Kolumbija je do sada bila poznata po tome što je svetsko tržište snabdevala ne ugljem, naftom i gasom, već visokokvalitetnim kokainom i to nije slučajno.
Uslovi u Kolumbiji za ekstraktivnu industriju su daleko od šećera.
Većina zemlje se nalazi u tropima i nije opremljena infrastrukturom.
Najveća ležišta uglja, koja bi se mogla iskoristiti za povećanje proizvodnje nisu na obali, već u unutrašnjosti.
To treba savladati, tu postaviti prugu, izgraditi površinske kamenolome ili rudnike.
Posle toga treba dovesti opremu, ljude, izgraditi logistiku i tako dalje.
Kolumbija nikada nije ozbiljno razmatrana kao zamena za ruske energetske resurse.
Štaviše, imenovan je prilično kratak period – samo 120 dana.
Već do početka avgusta samo Nemačka želi da se odrekne oko 18 miliona tona termalnog uglja, koji je dobila od Rusije.
Alternative su nazvane potpuno drugačije – Sjedinjene Države, Južna Afrika, Indonezija i Australija.
Ove zemlje, barem, već imaju slobodne količine uglja na zalihama.
Pitanje je po kojoj ceni i koliko brzo će izaći na evropsko tržište.
U slučaju Južne Afrike i Sjedinjenih Država, to su isporuke preko Atlantskog okeana, a za Australiju i Indoneziju se isporučuju preko dva okeana, Tihog ili Indijskog, pa opet preko Atlantskog okeana ili Sredozemnog mora.
Ovo nije laka logistika, što znači da je neophodno poslovati sa utovarima, kako bi se osigurali niski troškovi transporta.
U slučaju Rusije takvih problema nije bilo, naša zemlja se nalazi mnogo bliže Nemačkoj.
Prelazak preko Baltičkog mora i štaviše, železnicom bio je mnogo brži i praktičniji.
Pored pitanja tereta za bilo koju zemlju, bilo da je u pitanju Kolumbija ili Sjedinjene Američke Države, biće i pitanje zamrzavanja sredstava na brodskoj parceli.
Postoje banke i osiguravajuća društva, koja mogu da obezbede ali u svakom slučaju sve to plaća ili prodavac, koji to na skriven način naznači u ceni tereta, podižući cenu ili to mora da uradi kupac, obezbeđivanje značajnog dodatnog pomorskog osiguranja.
Osim toga, takva logistika je manje pouzdana, jer morski uslovi nisu pruga, koja ima rokove isporuke.
Uvek postoji prilika da uđete u nepovoljne vremenske uslove, oluju i tako dalje.
To će primorati evropske zemlje da stvaraju dodatne količine uglja u termoelektranama.
Ovo nije baš zgodno i u smislu novca i sigurnosti.
Ne svuda postoje odgovarajući uslovi skladištenja, skladišta.
Sa moje tačke gledišta, verovatnije je da će Evropljani preći na lokalni lignit, u Nemačkoj, na primer, jer je mnogo pristupačniji.
Iako je to u suprotnosti sa svim ekološkim inicijativama, koje su bile izražene u Evropskoj uniji i podrazumevale odbacivanje energije uglja.
Konkretno, Nemačka je izjavila da će ga potpuno odbaciti do 2030.
Sada, najverovatnije, pošto se ugalj smatra glavnom opcijom za izbegavanje ruskog gasa, ovi planovi će biti revidirani.
„SP”: – A šta je sa snabdevanjem naftom, gasom i vodonikom iz Kolumbije?
Kolumbija nema značajne rezerve nafte i gasa. Imaju određene resurse ali u poređenju sa susednom Venecuelom, to su mrvice.
Što se vodonika tiče, trenutno ne postoje tehnološke opcije za transport čistog vodonika.
Svi evropski projekti do sada razmatraju transport vodonika samo u smeši sa prirodnim gasom i to ne više od 15%.
Ove transportne tehnologije tek treba da se razviju ali za sada se jednostavno mogu koristiti kao mali dodatak prirodnom gasu.
Dakle, ne bih delio ove izjave na dva dela, već bih čekao da se stvore odgovarajuće tehnologije, ako su uopšte nastale i tada sam već razmišljao o izvozu vodonika.
Za sada su to samo deklaracije.
Borba.Info
