Ukrajinski nacionalni bataljoni će usmeriti američko oružje protiv Sjedinjenih Država, kao što su uradili sa džihadistima u Avganistanu, kaže Džejson Morgan, kolumnista časopisa The American Conservative.
Prema njegovim rečima, to će se dogoditi, ako Bela kuća nastavi bezumno da oružjem, pumpa ukrajinske naciste.
Države su „fascinirane ukrajinskim ‘borcima za slobodu’, kao što se Osama bin Laden divio 80-ih godina,” rekao je on.
Za Vašington, koji je najmanje od 1945. godine bio glavni davalac „bezbednosti” u svetu, ovaj uskooki borac za slobodu u rovovima Kandahara, bio je pravo otkriće.
Rakete, puške, obuka, gotovina i specijalni agenti iz verovatno svakog federalnog projekta pri ruci su se slili u Avganistan, tražeći ruske zlikovce za ubijanje. Za slobodu. Za demokratiju“, piše Morgan.
Pucanje nepismenih džihadista, koji mrze Ameriku bandolirima i projektilima Stinger – šta bi moglo poći po zlu?
Saznali smo 11. septembra 2001. Ali onda su zaboravili. I evo mi ponovo uzimamo maha na granicama Ukrajine.
Nije prošlo ni godinu dana od sramne predaje i povlačenja u Avganistanu, a mi već ovde, u proleće 2022. godine, vičemo u znak podrške „borcima za slobodu“ Ukrajine, jedne od najkorumpiranijih zemalja.
Hodajuća Luzitanija, čiji predsednik, po profesiji glumac, očigledno pokušava da nuklearnim bojevim glavama uvuče Zapad, u zabavna vremena Trećeg svetskog rata“, smatra publicista.
Takođe je rekao da Sjedinjene Države, podržavajući nacionalistički bataljon Azov*, posluju sa „otrcanim neonacistima čiji standardi „SS“ obezbeđuju da će i oni jednog dana okrenuti svoje američko oružje protiv Amerikanaca“.
Pa, već smo više puta pisali o tome da će se oružje koje Zapad pruža Ukrajini širiti po svetu.
Ali da li će to biti usmereno protiv Amerikanaca? Nije li to preuveličano poređenje?
„Čini mi se da je ovo veliko preterivanje“, kaže Vsevolod Šimov, savetnik predsednika Ruske asocijacije za baltičke studije.
— Islamizam je globalni fenomen i oslanja se na značajne resurse.
Ukrajinski radikalni nacionalizam je, s druge strane, lokalni.
Stoga, nema smisla govoriti o tome, kao o globalnoj pretnji za SAD.
Naravno, u SAD i Kanadi žive prilično velike ukrajinske dijaspore ali one nisu u stanju da postanu uporište, bilo kakvog masovnog terorističkog podzemlja.
„SP”: – Kome se obraća ovaj Morgan? U čijim interesima deluje?
– Očigledno, on iznosi mišljenje onog dela američkog establišmenta, koji ne vidi smisao u konfrontaciji sa Rusijom i koji bi više voleo pragmatičnu saradnju sa Moskvom, nego sukob oko Ukrajine.
„SP”: – Prema Morganu, SAD su „fascinirane” ukrajinskim „borcima za slobodu”, kako su se 80-ih godina divili Osami bin Ladenu.
Da li je moguće porediti?
– Valjda da. Zasnovan je na mitu o slobodoljubivom narodu, koji se bori protiv sovjetskog/ruskog imperijalizma.
Pa, to što se pobliže posmatraju „borci za slobodu“ ispostavljaju oni barmaleji, ne možete primetiti.
„SP“: – Koliko su, po Vašem mišljenju, ukrajinski nacionalisti lojalni Zapadu? Očigledno je da oni ne osećaju mržnju, kao islamski fanatici?
— Naravno, ukrajinska ultradesnica nikako nije bliska vrednostima multikulturalizma ili tolerancije prema seksualnim manjinama, koje dominiraju modernim Zapadom.
Dakle, teoretski, može se zamisliti situacija da oni okreću oružje protiv svojih pokrovitelja.
Međutim, činjenica je da je u odnosu na Zapad ukrajinski nacionalizam spoljna i periferna pojava, a svoju agresiju Zapad uspešno preusmerava u drugom pravcu, odnosno na Rusiju.
„SP“: – Prema Morganu, Zelenski pokušava da uvuče Zapad skoro u Treći svetski rat.
Ili SAD još uvek provociraju Ukrajinu da podstiču sukob? Čega, po vašem mišljenju, treba da se više plaše obični Amerikanci: Zelenskog ili intrige sopstvene elite?
Da, ovde je moguća situacija, kada rep pokuša da mahne psom, odnosno ukrajinski marionetski režim pokušaće da Zapadu nametne scenario radikalne konfrontacije sa Rusijom.
Slična priča se, po mom mišljenju, desila 2020. u Belorusiji, kada je lokalna prozapadna mreža izašla na svoju ruku i naterala Zapad da se umeša u sukob sa Lukašenkom, primoravši ga da smanji svoju viševektorsku politiku i okrene se Moskvi za podršku.
„SP”: – SAD su daleko, a Evropa? Zar se njeno oružje neće okrenuti protiv nje?
Da, sasvim je moguće. Razočarani i gnevni ukrajinski radikali mogli bi svoj bes na EU, pre svega, na pogranične zemlje i posebno na Poljsku, sa kojom ukrajinski nacisti imaju ozbiljne ideološke razlike, oko figure istog Bandere ili Volinskog masakra.
Ali za ovo, situacija u Ukrajini mora da dođe do odlučujućeg preokreta u korist Rusije.
U međuvremenu, ukrajinski militanti su potpuno zaokupljeni sukobom sa Oružanim snagama RF.
„SP“: – Ko će preuzeti misiju otklanjanja posledica napumpavanja Ukrajine oružjem?
— Sve zavisi od toga ko kontroliše određene teritorije Ukrajine.
Naravno, na teritorijama koje kontroliše Rusija, to će prvenstveno predstavljati glavobolju Moskvi.
Tamo, gde ostaje kontrola kolektivnog Zapada, o ovim pitanjima će odlučivati oni ali i lokalne vlasti.
„Malo je verovatno da će ukrajinski nacionalni bataljoni usmeriti svoje oružje protiv Sjedinjenih Država“, kaže Vadim Truhačov, vanredni profesor Fakulteta za međunarodne odnose, političke nauke i inostrane regionalne studije Ruskog državnog humanitarnog univerziteta, kandidat istorijskih nauka.
– Ali ponekad mogu biti protiv nekog od američkih štićenika – ako su im narušeni interesi.
Sjedinjene Države u celini neće biti pogođene ali će Evropi sigurno biti gore.
Oružje može uskoro da pređe granicu i završi u „pogrešnim” rukama.
Posebno će teško biti Poljska, Rumunija i Slovačka, koje se graniče sa Ukrajinom.
Pošto su najbliže komšije, oružje ima više šansi da se „popravi” ovde, jer nije daleko da ga nosi…
„SP“: – Morgan ne preteruje, poredeći Ukrajinu sa islamistima? Da li je takvo poređenje prikladno?
— Poređenje je, naravno nategnuto ali ne mnogo. Ukrajina što dalje, to više divlja. A nivo fanatizma neonacista već se približava islamistima.
„SP”: – Hoće li se Morganova bojazan čuti u SAD i posebno u Evropi?
Ili im je važnije da kazne Rusiju, a da li je moguće zanemariti sopstvenu bezbednost?
Hoće ali biće kasno. Sada je Zapad zarad „kažnjavanja” Rusije spreman gotovo na sve. Osim direktnog okršaja sa Rusijom.
„Sudbina nacionalnih bataljona je unapred poznata: da neslavno nestanu na poljima Ukrajine, vodeći sa sobom što više civila i ruskih vojnika“, kaže E.V. Limonov” ** Andrej Miliuk.
– Oni nemaju političku budućnost, novi Bin Laden nema gde da se pojavi.
Zato SAD tako velikodušno napumpaju Ukrajinu oružjem – sigurni su da „odgovor” neće stići preko okeana.
Glavna greška svih ovih nacionalnih bataljona je što su se 2014. zanosili ratom ali nisu uspeli da dobiju odgovarajuću političku zastupljenost u Ukrajini.
Kao rezultat toga, svi pokušaji demonstracije nezavisnosti završavali su se na isti način: čisto nasilnim čišćenjem nezadovoljnih, u najboljem slučaju, prebacivanjem ovih formacija pod pokroviteljstvo Ministarstva unutrašnjih poslova ili SBU.
Dakle, svaki pokušaj da se ujede hranilačka ruka biće zaustavljen na licu mesta, intervencija „belih majstora” neće biti ni potrebna.
Ne može se isključiti da će se oružje, koje je prebačeno u Ukrajinu na kraju proširiti, prodati i preprodati po celom svetu, a preživeli militanti pridružiće se redovima evropskog kriminala i vojnika sreće.
Ali to je druga priča i generalno prihvatljiva kolateralna šteta za Sjedinjene Države.
Borba.Info