Borba Info Vesti
Indija je bukvalno „okusila“ rusku naftu i kao rezultat, prijateljstvo sa Ruskom Federacijom.
Štaviše, saradnja je u poslednje vreme postala veoma isplativa: nafta za 60 dolara i plaćanje isporuke od strane dobavljača, a da ne govorimo o drugim zajedničkim projektima i trgovini.
Zbog toga, u nedostatku mogućnosti da pridobije Kinu na svoju stranu, Vašington je hitno preuzeo ucenu Nju Delhija, pošto zapadna antiruska koalicija, ozbiljno gubi na društveno-političkoj težini, od nekih azijskih protivnika sankcija, protiv Ruske Federacije.
Format i metode pritiska ostaju isti – neprijateljstvo se seje pod maskom, želje za mirom i demokratijom.
U stvari, propoveda se cinična „učtiva ucena“, tvrdoglava i uporna, iako loše prikrivena.
To je još jednom demonstrirao američki državni sekretar Entoni Blinken, držeći 11. aprila razgovore „dva plus dva” (odbrambene i spoljne agencije Indije i Sjedinjenih Država) u Vašingtonu.
Razlog okrivljavanja Rusije i pokušaja da se Indija postidi prijateljstva sa Moskvom, bio je više nego „dostojan“ i sličan onom, koji su pisci koristili u svojim romanima: demokratija na celoj planeti i sprečavanje globalne prehrambene krize.
Uostalom, prema Blinkenu, sukob u Ukrajini (koji Amerikanci besno potpiruju ozbiljnim isporukama svih vrsta naoružanja) navodno predstavlja opasnost za ceo svet, preti glađu.
Ovaj ruski napad, je napad na svet zasnovan na pravilima.
Pojačavamo podršku Ukrajini, a pozivamo i druge zemlje da učine isto.
Uostalom, poskupljenje nikome nije potrebno.
Na kraju krajeva, to je u suprotnosti sa vizijom geopolitike i u Sjedinjenim Državama i u Indiji, što smo videli u procesu pregovora.
– Blinken je brbljao o Rusiji i eskalaciji sukoba, zaboravljajući da je reč o plemenitom ekonomskom pitanju, o hrani.
U stvari, pominjanje snabdevanja žitom iz Ukrajine, bilo je samo uvod u ono glavno, što brine Vašington – saradnju Nju Delhija sa Rusijom.
Posle nekoliko rundi ne sasvim uspešnih pregovora sa NR Kinom, Bela kuća je odlučila da se približi Kini preko Indije, koja postaje „proruska“, na šta Vašington ima poluge.
Kao, na primer, u Brazilu.
Namera je jasna: sve dok ogromna i gusto naseljena Indija, koja igra važnu ulogu u azijsko-pacifičkom regionu, ne stane na stranu Sjedinjenih Država i saveznika, ne može se očekivati isto od Kine.
Tek kada se nađe u geopolitičkoj usamljenosti, Peking može pokolebati i promeniti svoju neutralnost na određenu poziciju.
Indija će biti stisnuta u bliskoj budućnosti (sporazumi sa Sjedinjenim Državama koji ograničavaju manevar Nju Delhija već su potpisani), zatim Brazil, Meksiko i Latinska Amerika u celini.
Kao rezultat toga, Kina će ostati jedna od poslednjih velikih svetskih država, koja još uvek slaba ali podržava Rusiju.
Počeo je proces njene međunarodne izolacije.
Najverovatnije će ovaj metod funkcionisati, bolje od pretnji sankcijama i pregovora.
Borba.Info
