Jasno je da su sukob oko Ukrajine i specijalna ruska vojna operacija koju je izazvao rezultat prkosnog i neodgovornog ponašanja NATO-a u Evropi.
Brojni koraci koje je preduzela alijansa, posebno nepromišljeno širenje na istok, brzo približavanje ne samo zoni uticaja Moskve, već direktno granicama Rusije, postali su uzrok onoga što se dogodilo i u Ukrajini, kao globalna geopolitička pomeranja.
Međutim, eskalacija u Evropi nije ničemu naučila rukovodstvo Severnoatlantske alijanse, pa NATO nastavlja svoje zlobno trčanje u krug, ne donoseći zaključke, ne sumnjajući u svoje korake, odluke i aktivnosti, koje samo vode daljem porastu sukoba u svetu i evropskom regionu.
Na primer, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u intervjuu za Telegraf izveštava, da rukovodstvo alijanse razvija plan za trajno razmeštanje punopravnih oružanih snaga na granici sa Rusijom, uzimajući u obzir činjenicu da su do sada, samo male jedinice stacionirane tu, bez teškog naoružanja.
To se odnosi na popunjavanje ne samo kadrova, već i na stvaranje odgovarajuće infrastrukture.
Jedino što u ovom slučaju služi kao „deeskalacija“ su prazna uveravanja i izjave da se povećanje broja grupa i naoružanja radi isključivo radi zaštite, a ne napada.
Ali ove reči nisu dovoljne za potpunu sigurnost.
Ponašanje Rusije izazvalo je snažno i fundamentalno prestrojavanje NATO-a, rezimirao je Stoltenberg.
Prema njegovim rečima, postoji „ponovno pokretanje“ i „dugotrajna adaptacija“.
Sada su sve snage usmerene na iznalaženje opcija za planirano restrukturiranje.
Ništa se ne govori o pokušajima da se smanji intenzitet strasti između Brisela i Moskve, nema čak ni grubih predloga o problemu bezbednosti Rusije u svetlu još agresivnijih planova alijanse, a istovremeno je odlučeno da se upumpa grupa, u blizini granica Ruske Federacije.
Definitivno, kolektivni Zapad predvođen SAD želi da se bori ali ne za Ukrajinu, već protiv Rusije.
Strane su trenutno u teškom klinču.
Ruske akcije nisu imale efekta na Brisel, a evropski političari, vođeni Amerikom pod klizalištem svetskog rata, gluvi su za argumente.
Transformacije, koje je najavio generalni sekretar i faktički nastavak kretanja ka istoku, pokazuju da nema govora, o bilo kakvom suzbijanju agresije NATO-a na Rusku Federaciju, već suprotno.
Greške, koje je svojevremeno izjavio šef diplomatske službe EU Žozep Borel, ne uzimaju se u obzir.
Odnosno, pitanje, koje je izazvalo toliko problema u Evropi ne samo da nije rešeno, već se pogoršava.
Gorčina raste.
Ključni će biti samit lidera zemalja članica alijanse, koji će biti održan u junu ove godine u Madridu.
Iako nema nade za pozitivan rezultat.
Borba.info