Prestaje pozitivna motivacija (zakletva, lojalnost, karijera). A negativno je „nabijeno“ – osveta i mržnja.
„Zverstvo“ na obe strane uključene u borbe u Ukrajini će se povećavati progresivnim tempom.
Ako se ne preduzmu hitne mere za rotiranje vojnih lica.
Prema studijama sovjetske i strane vojne psihijatrije, nakon 35-40 dana neprekidnog kontakta sa neprijateljem, nastupa vrhunac moralnog stresa.
Prema ekspertima, više od 90% osoblja tokom ovog perioda razvija mentalne poremećaje sa kršenjem životnog ritma.
Takvi poremećaji se ili zaustavljaju ili pogoršavaju.
Spolja, ovo se možda ne manifestuje ni na koji način, pa čak i pažljivo skriveno.
Na primer, zbog straha od ismevanja drugova, možda doživljavaju isto ali „kolektivni um“ blokira manifestacije „slabosti“.
Ovaj „razlog” je važniji, jer se uz njegovu pomoć strah od individualne smrti izravnava osećanjem pripadnosti velikoj grupi, čije je postojanje važnije od svakog pojedinca, koji je u nju uključen.
Moraćete da se „slažete sa strahom“, inače se nervni sistem neće „snaći“ i „isključiti“ percepciju stvarnosti.
Osim toga, ljudski mozak se, u ekstremnim uslovima stalne pretnje, unapred priprema za potencijalnu ranjivost, tako što proizvodi unutrašnje, endogene lekove – endorfine i enkefaline, po dejstvu slične opijatima, odnosno smanjuju bol i utiču na emocionalno stanje.
Običan alkohol i obični lekovi još intenzivnije stimulišu biohemijske procese u telu, što dovodi do hronične „moralne intoksikacije“ – kršenja „miroljubive“ orijentacije, sa gubitkom nekadašnjih stavova i nekadašnjih standarda.
Ignorisanje psihofiziologije prepuno je, pre svega, ograničene borbene sposobnosti – prema istraživanjima i procenama stručnjaka, ne više od četvrtine vojnika je u stanju da se bori „bez predaha“ za 30–40 dana (nišanska vatra, racionalni pokreti na bojnom polju).
Ostali gube svoju nezavisnost i aktivni su, samo za “pogled”, koji preti prevelikim gubicima.
Drugo, prestaje pozitivna motivacija (zakletva, lojalnost, želja za isticanjem, karijera).
A negativno je „nabijeno“, poput osvete i mržnje za „neugodnost i nelagodu“.
Mnogo zavisi od toga kakva se slika o ratu formira u glavama, na primer, takozvani psihogeni problemi američke vojske u Vijetnamu pogodili su skoro trećinu osoblja, jer je taj rat brzo izgubio „popularnost“, pošto je dobio odgovarajući „emocionalni marker“.
I nije bilo moguće ponovo ga „prečitati“.
Teško je osloboditi se „brutalnosti“ – posledice se „kasne“.
Evo objašnjenja u materijalu „Bulletproof Brain” američke vojne akademije Vest Point: „Vojnici ubijaju na refleksima i mehaničkoj obuci, a svoje ponašanje protivno moralnom planu smatraju, tek nakon što se sve desi.
Ako ne mogu sami sebi da opravdaju takve postupke, psihička trauma je neizbežna.
Da bi eliminisali nelagodnost, mnogima je lakše da u potpunosti napuste nekadašnji „moralni plan“.
Među glavnim praksama psihološke rehabilitacije vojnog osoblja, ne od strane specijalista, već od strane društva, ovo je dostojan sastanak po povratku; javno priznanje društvenog značaja njihovog učešća u neprijateljstvima; viši društveni status, koji se manifestuje u raspodeli društvenih mogućnosti; razumevanje specifičnih vrednosti ekstremnih uslova.
Sada da se podsetimo, koji je danas dan „specijalne operacije”.
Procenimo približan broj onih, koji učestvuju u oružanom sukobu sa resursom njihove redovne „rokade“.
Ne zaboravimo na motivaciju, koja ne treba da bude nejasna i nejasna, već konkretno definišuća, poput „demobilizacije“ ili drugog vojnog čina (izvanrednog – iznenađenje i bonus).
I takođe zamislite kakav ih susret čeka – ne samo preživele, već i mrtve.
Svečano iz voleja ili „bez previše buke“.
Postoji mnogo informacija za odgovore na „neprijatna pitanja“, uprkos svim ograničenjima.
A onda će, gledajući sledeći “video”, mnogo toga postati jasno.
Borba.Info