Borba Info Vesti
Urbana bitka se, za razliku od bitaka na otvorenom, odvija po drugim zakonima.
Grad ima podrume koji u velikoj meri štite branioce od artiljerijske vatre.
Postoje višespratnice – na njima možete postaviti dalekovidne posmatrače, ili čak kamere na daljinu i podesiti vatru na krovu.
Grad je neizbežno uništen u procesu neprijateljstava – pretvara se u mešavinu građevinskih ostataka, u kojoj je lakše sakriti trupe i tiho se kretati.
U velikom gradu postoje kanalizacioni sistemi, kroz koje se možete prikriveno kretati i udarati iz neočekivanih pravaca.
Možete se sakriti u trošnoj kući i napraviti zasedu lakim protivtenkovskim oružjem, udariti i brzo se povući, koristeći težak teren okolo kao zaklon.
Jednom rečju, vešt i obrazovan neprijatelj, u gradu će uvek imati način da vam se suprotstavi.
A za vas se napad na grad pretvara u probleme i gubljenje vremena.
Cena greške se značajno povećava – rizik od jednokratnih velikih gubitaka u urbanim sredinama je veći, vaše trupe su gužve na relativno malom području, što povećava njihovu ranjivost.
Stoga, prva stvar sa kojom se treba rastati, je ideja da će to biti jednostavno.
Definitivno neće.
Ali da li će to biti tako strašno za trupe, koje napreduju, kao što se danas često prikazuje na internetu, sećajući se Groznog?
Veoma je sumnjivo. I zato.
Garnizon kvaliteta
Dok pišu ovi redovi, jedinice Oružanih snaga RF i grupe DPR završavaju pritisak na Mariupolj.
Unutar kotlića su najbolji ukrajinski delovi.
Ali na kraju će Mariupolj biti stisnut, kotao zatvoren, a njegov sadržaj u njemu će biti „skuvan“.
I tada će odnos snaga biti potpuno drugačiji.
Još gore za Oružane snage Ukrajine i nacionalne bataljone, biće sa odnosom kvaliteta ovih snaga.
Ukrajina će neopozivo izgubiti svoje najbolje trupe, a Rusija i republike Donbasa moći će da iskoriste one, koji su stekli neprocenjivo iskustvo u bitkama protiv mnogo manje pucanih i pobedonosnih formacija.
Danas Ukrajina pokušava da se drži gradova i mesta.
To se lako može objasniti: razlika u vatrenoj moći između oružanih snaga dve zemlje je takva, da će Ukrajinci, ako izađu na teren, biti pometeni za tren oka.
Haos urbane borbe, njen prelazak na potpuno različite udaljenosti – sve to donekle izjednačava šanse.
Donekle ali ne u potpunosti.
Stvar je u tome da je za ostvarivanje prednosti odbrane u gradu neophodan veliki, motivisan i vešt garnizon.
Ne može se roditi iz vedra neba. Potreban nam je kvalitetan ljudski materijal, koji nećete dobiti za mesec-dva obuke.
I što je grad veći, to je zahtevniji za garnizon: da biste naneli gubitke neprijatelju i naterali ga da “dobije”, morate čvrsto zauzeti ceo branjeni grad, svojim vojnicima.
Kako se završava situacija kada je grad veliki i potencijalno problematičan za neprijatelja, a garnizon mali, dobro znamo iz Velikog otadžbinskog rata.
Poznanj srednje veličine, okupiran od strane fašističkog garnizona visokog kvaliteta i koji odgovara veličini grada, koštao je Crvenu armiju znatne krvi i mesec dana borbe.
Nemačka prestonica Berlin je izgledala mnogo ozbiljnije od Poznanja.
Veličina, politički značaj, čak i Hitler, koji je tu ostao – sve je, kao da je obećavalo najteže višemesečne bitke.
Ali Nemci nisu uspeli da Rusima urede Staljingrad na sopstvenoj zemlji – elegantan manevar četiri tenkovske armije odjednom je presekao nemačku pešadiju, od Berlina.
I trebalo je formirati odbranu grada od bilo koga.
Prevezeni mornari, vatrogasci, policajci, šačica zaista dobre pešadije i Volksšturm,
Kao rezultat toga, ogroman Berlin nije izdržao ni dve nedelje.
Nemci jednostavno nisu imali dovoljno kvalitetnih boraca, da sa njima čvrsto zaposednu sve odaje – birana je najpogodnija zgrada ili grupa zgrada, a samo oni su bili kontrolisani.
Takvu labavu odbranu, bilo je mnogo lakše iseći na komade i dokrajčiti izolovane džepove otpora jedan po jedan, koncentrišući maksimum vatrene moći na njih.
Prekinuti snabdevanje
Uz to, jurišani grad mora imati liniju snabdevanja sa glavnim snagama, koju napredujuće snage ne mogu preseći.
To je jedini način da se grad zadrži na duže vreme. Oružane snage Rusije imaju čitav niz snaga i sredstava da spreče takvu situaciju.
Ukrajinska vojna infrastruktura svakodnevno je pogođena preciznim navođenim oružjem.
Sudeći po brifinzima Ministarstva odbrane, neprijateljska avijacija i PVO su već ugušeni, a jasno je da se težište udara pomera na skladišta goriva.
Ukrajinske oružane snage se imobilišu – namerno ih čine nesposobnim za manevarski rat, što znači da su pasivne.
Kada se ovaj posao završi, biće nemoguće sprečiti potpuno opkoljavanje gradova pre njihovog juriša.
To znači da neprijateljske trupe neće moći da snabdevaju.
A ako i dalje mogu da uzimaju hranu od stanovništva, onda će biti ozbiljan problem sa municijom.
Svaki hitac za Oružane snage Ukrajine biće zlata vredan, a ruske trupe će moći da pucaju mnogo izdašnije – uvek će doneti više.
Ovo će značajno oslabiti snagu otpora neprijatelja – postaće lakše preuzeti kontrolu nad gradom.
Ovo da ne pominjemo činjenicu, da Oružane snage RF, imaju mnogo naprednija sredstva – od visokopreciznog naoružanja, čija preciznost varira u roku od nekoliko metara, do mnogo modernije flote opreme – kakva su dejstva noćnog napada?
Helikopteri o čijem uspehu Ministarstvo odbrane svakodnevno izveštava.
Sve ovo vam omogućava da zauzmete gradove čak i da tamo ne stvorite zonu kontinuiranog uništenja.
U istom tom Mariupolju, iako izgleda veoma oštećeno na ramovima, mnogo toga je preživelo.
Sukob, koji se odvija neće biti jednostavan i brz. Opasno je potcenjivati neprijatelja i predstojeće testove.
Ali takođe je štetno precenjivati, smrzavati se pred predstojećim poteškoćama.
Vojnici na frontu čine sve što mogu da osvoje zemlju, a mi treba da uravnoteženo i mirno gledamo na ono što se dešava.
I da ga distribuira i podržava među prijateljima, jer mir i red u pozadini je takođe resurs, koji će sigurno uticati na tok neprijateljstava.
Borba.Info
