Proruski aktuelni lideri Mađarske i Srbije ostaju na vlasti.
Prošlog vikenda održani su izbori u dve evropske države sa kojima Rusija, uprkos talasu rusofobije, koji je zahvatio kontinent, održava zdrave odnose – Mađarskoj i Srbiji.
Ubedljivu pobedu slavili su aktuelni lideri i njihove stranke.
U Srbiji je aktuelni predsednik Aleksandar Vučić dobio 58,59 odsto glasova i potvrdio svoj autoritet u prvom krugu.
Na drugom mestu je prozapadno orijentisani bivši načelnik Generalštaba Srbije Zdravko Ponoš, koji je dobio 18,32 odsto.
Na vanrednim parlamentarnim izborima (prethodne izbore 2020. bojkotovale su mnoge opozicione stranke, a OEBS ih je priznao kao održane po „minimalnim demokratskim standardima“) pobedio je blok predvođen Vučićem „Zajedno možemo sve“ sa 42,9 odsto, drugo mesto zauzela je opoziciona koalicija “Ujedinjeni za pobedu Srbije” koja je dobila 13,6%.
Prvu trojku zatvorio je blok komunista i socijalista, saveznik predsednika zemlje, na čelu sa liderom Socijalističke partije Ivicom Dačićem, koji je postigao 11,5%.
Aleksandar Vučić, pobednik srpskih izbora, već je izjavio da će njegova zemlja nastojati da održi partnerske i prijateljske odnose sa Rusijom.
Što se tiče mađarskih izbora, na njima je pobedila vladajuća Hrišćansko-demokratska narodna partija u ovoj državi, koju predvodi premijer Viktor Orban.
Osvojila je 135 mesta u parlamentu od 199.
Na drugom mestu je opoziciona koalicija koju je predvodio Peter Marki-Zaj, koja je osvojila 56 mesta.
Ona je priznala poraz i pre nego što su glasački listići obrađeni.
Sedam mesta u parlamentu pripašće desničarskoj stranci Naša domovina, a jedno Nemačkoj nacionalnoj listi.
Zanimljivo, podrška Orbanovoj stranci je značajno porasla sa početkom ruske vojne operacije u Ukrajini – još u januaru-februaru ankete su pokazivale, da opozicija ima šanse za uspeh.
Nakon pobede, Orban je imenovao svoje glavne političke protivnike u međunarodnoj areni – to su predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, vodeći međunarodni mediji, birokratija EU i Džordž Soroš.
Politikolog, vodeći ekspert Ruskog instituta za strateške studije (RISI) Oleg Nemenski smatra da su rezultati glasanja u Mađarskoj, sasvim prirodni.
„Poslednjih dana bilo je malo sumnje u pobedu Orbana i njegove stranke.
Iako je opozicija ulagala velike napore da poljulja njegovo vođstvo, savlada ga i udruži snage ali to nije pomoglo.
„SP”: – Da li su za ovu pobedu zaslužne kompetentne PR kompanije ili njegova politika odgovara potrebama stanovništva zemlje?
– Naravno i dobro osmišljena izborna kampanja je delimično odigrala svoju ulogu.
Ne zaboravite da je Orban prilično iskusan, sofisticiran političar.
On zna kako da vodi kampanju.
Ali u velikoj meri, ovde su ulogu odigrala javna raspoloženja, koja odražavaju umor i iritaciju od vrednosnih orijentacija koje nameće Zapad, kao i finansijska i ekonomska politika.
Sve to je dovelo do odgovarajućih rezultata na izborima.
U Mađarskoj postoji shvatanje da se u svetu dešavaju ozbiljne geopolitičke promene, postoji zahtev za promenama, koje bi obezbedile aktivan razvoj zemlje.
Evo glavnih komponenti pobede Orbanove stranke.
„SP”: – Koliko je svoju ulogu odigrala uslovna proruska orijentacija mađarskog lidera?
– Nemoguće je reći da se Orban drži proruske linije – on je samo pragmatičan političar.
Budimpešta se u odnosima sa Rusijom nada da će izgraditi sopstvenu liniju, koja joj je od koristi.
Ovde shvataju da su normalni odnosi sa Rusijom korisni za Mađarsku, dok prozapadni kurs tome neće doprineti, pa ga odbacuju.
To je, inače, razlika između Mađarske i Poljske, gde su na vlasti i desničarski političari ali su odlučili da zauzmu kurs, ka prekidu odnosa i produbljivanju bilateralnih protivrečnosti.
SP: Takav pragmatizam je koristan za naše zemlje.
– Sigurno. Nema sumnje da će Mađarska iskoristiti svoje posebne odnose sa Moskvom u odnosu na druge evropske zemlje, izvlačeći ekonomske koristi, uključujući i gasnu industriju.
Njen poseban status će biti ojačan, uprkos političkim troškovima takvog položaja.
Mogu postojati razne opcije i oblici naše saradnje.
Nenarušeni rusko-mađarski odnosi su nesumnjivo pozitivan trenutak za obe strane.
Što se tiče rezultata srpskih izbora, oni se, prema Balkanistu, direktoru Fondacije za progresivnu politiku Olega Bondarenka, mogu objasniti situacijom u zemlji.
– Srpska privreda danas je možda najbrže rastuća u Evropi.
Štaviše, rast se primećuje već duže vreme i snažno je povezan sa vladajućom strankom Aleksandra Vučića.
Kina, arapske zemlje, Rusija, Evropa rado ulažu u Srbiju.
Sve je to rezultat politike stvaranja mostova između različitih centara moći, koje se drži aktuelna vlast.
Birači to vide, razumeju i glasaju za vladajuću stranku.
„SP“: – Da li su ukrajinska dešavanja nekako uticala na rezultate izbora?
– Sigurno. Na ovom talasu u parlament su ušle i neke male desničarske stranke, što je, inače, rekao Aleksandar Vučić.
Među njima su Nacionalna demokratska alternativa (NADA) na čelu sa Milošem Jovanovićem, desničarski blok Dveri-POKS i stranka Zavetniki.
Kao što znate, u Srbiji su bili brojni skupovi podrške Rusiji, a neke stranke su u predizbornoj kampanji koristile čak i Putinove portrete.
„SP”: – Šta rezultati izbora znače za Srbiju i njen narod?
To znači da ostaje zemlja, koja održava bliske veze i normalne odnose sa raznim državama, ponekad u međusobnom sukobu.
Srbija, inače, zadržava pravo vazdušnog saobraćaja u Rusiju u uslovima aktuelnih zabrana, što njenu poziciju čini posebno atraktivnom.
Ovo je takva prilika za zemlju.
„SP“: – I Rusiji je takva linija korisna?
– Dobijamo prisustvo u Srbiji rukovodstva, koje se nije složilo sa zapadnim sankcijama i odbacuje rusofobični kurs.
Naše poslovanje u Srbiji će dobiti potrebne mogućnosti, što je pozitivna stvar.
Srbija će zadržati ovaj umereno proruski kurs. Pri tome treba voditi računa o tome, koliko je srpskom lideru teško i od njega ne zahtevati previše.
Nema sumnje da će ova jedinstvena pozicija Srbije u budućnosti igrati pozitivnu ulogu za nas.
Borba.Info