Borba Info Vesti
„I Jevreji su pošli za Mojsijem u Obećanu zemlju“, mnogi ljudi znaju ove biblijske redove.
Priča o izlasku iz Egipta popularna je u kulturi, iako naučnici sumnjaju u njenu realnost.
Međutim, poslednjih godina pojavilo se još nekoliko skeptika.
O sporovima, oko poznatog zapleta – u materijalu RIA Novosti.
Bez traga
Stotine umetničkih dela posvećeno je egzodusu Jevreja iz egipatskog ropstva.
Možda je ovo jedna od najpoznatijih biblijskih priča.
I prilično dramatično: Biblija detaljno opisuje put Mojsija od faraonovog voljenog sina, do glavnog neprijatelja.
Prema Svetom pismu, Gospod je zapovedio budućem vođi Izraelaca da izvede „svoj narod“ iz dugogodišnjeg zatočeništva.
Mojsije je tražio od egipatskog vladara da pusti Jevreje ali je on odbio.
Tada je Bog poslao deset pošasti na zemlju – od najezde skakavaca i žaba do smrti svih prvorođenih.
Videvši nesreću, kralj je pustio begunce.
„I pođoše sinovi Izrailjevi iz Ramzesa u Sukot, do šest stotina hiljada ljudi pešaka, osim dece; i iziđe s njima mnoštvo ljudi iz raznih plemena i stada i goveda, govedo veoma veliko“, kaže knjiga Izlaska.
S obzirom da je u svakoj porodici bilo najmanje petoro ljudi, bibličari govore o jednoj, od najmasovnijih migracija u istoriji, dugo vremena – bogoizabrani narod lutao je štaviše, po pustinji punih 40 godina.
Naravno, takav veliki događaj bi trebalo da ostavi mnogo artefakata.
Međutim, arheolozi, koji su istraživali ogromne teritorije i na Sinajskom poluostrvu i u Transjordaniji, nisu ništa pronašli.
Stoga je naučna zajednica decenijama negirala istoričnost lutanja sinova Izraela.
Od činjenice do mita
Problem pogoršavaju nejevrejske hronike.
Prema istoričarima, tako značajan egzodus ljudi iz zemlje nije mogao proći nezapaženo od strane egipatskih hroničara.
Ali u KSIII veku pre nove ere, kome je uobičajeno da se pripisuje ishod, država faraona, bila je na vrhuncu moći: kraljevska pratnja je tada sve detaljno zabeležila.
Ali ni reči o masovnom egzodusu.
Jevrejski izvori oko u informacijama.
„Štaviše, ova priča se ne može nazvati izmišljenom vekovima kasnije.
Pominje o bekstvu Izraelaca iz Egipta nalaze se u knjigama proroka Osije i Amosa, a to je najmanje 8. vek pre nove ere.
I očigledno je da su se autori oslanjali na veoma drevnu tradiciju“, kaže arheolog Izrael Finkelštajn.
On predlaže da se problem posmatra drugačije: migracija semitskog naroda bila je dug proces, koji se možda protezao kroz nekoliko vekova.
„Uobičajeno je da se to zove „mito-istorijski zaplet“, nastavlja istraživač.
„Odnosno, ishod je imao pravi prototip, koji je potom postao sveta legenda i shodno tome, obrastao alegorijama i simbolikom.
Najteže je, smatra naučnik, pronaći događaj, koji bi potvrdili egipatski izvori. I ispostavilo se da postoji.
“Narod Amu”
U III veku pre nove ere, egipatski istoričar Maneto pominje „masovno proterivanje“ iz zemlje, koje se dogodilo hiljadu i po godina pre njegovog rođenja.
Reč je o „plemenu Amu”, poznatijem kao „Hikso”.
Ova reč se prevodi ili kao “strani vladari” ili “kraljevi pastira”.
Druga opcija ukazuje na semitsko poreklo.
Pleme je osvojilo Egipat oko 18.-17. veka pre nove ere. Nekoliko vekova kasnije, meštani su ga proterali.
Maneton piše da su Hiksosi pobegli u Hanan gde su osnovali Jerusalim.
Odnosno, sasvim je moguće da misle na Jevreje.
„Pouzdano znamo da su ‘Amu ljudi’ bili heterogeni.
Ovo je konglomerat plemena semitskog porekla, među kojima bi moglo biti i onih, koji su se kasnije nastanili u Izraelu“, rekao je u studiji Abba Even, profesor jevrejskih studija.
S druge strane, istoričar Maneton je mogao jednostavno da kopira biblijsku priču – uobičajena stvar za ono vreme.
Međutim, stručnjaci obraćaju pažnju na jedan detalj.
“Radio je pod Ptolemejima, u prvoj polovini 2. veka pre nove ere. Štaviše, na grčkom.
A Septuaginta – prevod jevrejskog pisma na jezik Helena – pojavila se mnogo kasnije.
Stoga je egipatski hroničar teško mogao da poznaje sadržaj Biblije“, objašnjava stručnjak za istoriju Izraela Lorens Šifman.
“Sve zbog katastrofe”
Nejevrejski izvori takođe potvrđuju događaje, koji su se desili nakon bekstva iz Egipta.
Prema Bibliji, Semiti su se dugi niz godina borili za Obećanu zemlju sa lokalnim plemenima. Glavni neprijatelj su Filisteji.
Ne možete ih nazvati starosedeocima: došli su u Hanan, krajem drugog milenijuma pre nove ere.
Neke hronike ih pominju kao ljude sa mora, ponavljajući dokaze sa različitih tačaka istočnog Mediterana.
Dakle, prema istoričarima, misteriozno “morsko pleme” opustošilo je obale modernog Egipta, Turske, Sirije, Izraela i Libana.
Invazija je, prema naučnicima, bila jedan od faktora „velike katastrofe bronzanog doba“.
Pre otprilike 3.300 godina, skoro sve bliskoistočne civilizacije su nestale u trenu – usled ratova, gladi i prirodnih katastrofa.
“To je dalo povoda velikim talasima migracija. Iz Egipta, koji je takođe pretrpeo katastrofe, pobegla su plemena – pre svega semitska, poreklom iz zapadne Azije.
Istraživači imaju dosta podataka da je reč o plemenu, koje Biblija odnosi na pleme Levi – Leviti.
Mojsije u Svetom pismu“, inače se naziva i levit. Ovaj narod je, očigledno, došao u Hanan i pomešao se sa lokalnim stanovništvom.
Oni su usvojili njegovu kulturu i što je najvažnije, religiju“, kaže istraživač judaizma Ričard Fridman.
Na to ukazuju detalji jevrejskih rituala.
Na primer, istoričar naziva praksu obrezivanja egipatskim.
Isto važi i za službenike bogosluženja, koji se dele na dve klase – sveštenike i levite.
Naučnik veruje da je model pozajmljen od sveštenika iz Memfisa.
„Leviti su se zaista razlikovali od ostalih izraelskih plemena. Oni su obožavali Jahvea, a meštani su obožavali božanstvo El“, kaže Fridman.
„I bili su otvoreniji, o čemu svedoče odlomci iz Svetog pisma, koji govore o dobrom odnosu prema strancima, ovo pleme je postalo dominantno“.
Prema njegovim rečima, svake godine je sve više dokaza da je egzodus jevrejskog naroda na čelu sa Mojsijem pravi događaj.
Istina, najverovatnije se razlikuje, od onoga opisanog u Bibliji.
Borba.Info
