Borba Info Vesti
Pregovori SAD i NR Kine na najvišem nivou pokazali su da Kina zauzima nezavisnu poziciju, uključujući i Ukrajinu i da se ne plaši američkih pretnji.
Sjedinjene Američke Države su tokom cele prethodne nedelje pretile Kini nebeskom kaznom, ako ne podrži sankcije Rusiji i osudi specijalnu operaciju u Ukrajini.
Pre odlučujućeg razgovora dvojice lidera, Vašington je izvršio snažnu diplomatsku artiljerijsku pripremu, svim kanalima upozoravajući Peking da je američko strpljenje na izmaku, a Kina će platiti visoku cenu za dalju saradnju sa Moskvom.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan rekao je za CNN: „Pomno pratimo u kojoj meri Kina pruža materijalnu i ekonomsku podršku Rusiji.
Nećemo tolerisati niti dozvoliti bilo kojoj zemlji, da pokuša da kompenzuje Rusiju za njene ekonomske gubitke.
Sastanak u Rimu 14. marta sa članom Politbiroa Centralnog komiteta KPK, šefom Kancelarije Komisije za spoljne poslove Centralnog komiteta KPK Jangom Jiečijem (jednom od ključnih ličnosti kineske spoljne politike), Salivan je mogao lično da proveri da njegove pretnje nisu dostigle cilj.
Naprotiv, istog dana, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Džao Liđijanat na brifingu u Pekingu je naglašeno rekao novinarima da Sjedinjene Države „šire dezinformacije protiv Kine o ukrajinskom pitanju, težeći zlonamernim ciljevima“.
A kao odgovor na američke napade, predsednik kineskog ministarstva spoljnih poslova je zahtevao da SAD objave informacije o tajnim biološkim laboratorijama u Ukrajini i drugim regionima.
Prema njegovim rečima, vojnobiološka aktivnost u Ukrajini zabrinjava svetsku zajednicu, s obzirom na to da je u zemlji stvoreno na desetine bioloških laboratorija koje deluju u interesu Ministarstva odbrane SAD, koje je u njih uložilo 200 miliona dolara.
„Američka strana je uvek reklamirala takozvanu otvorenost i transparentnost.
Ako su ove informacije lažne, zašto ne objavite detalje, kako biste dokazali svoju iskrenost.
Zašto ne biste otvorili ove biolaboratorije za nezavisna istraživanja međunarodnih stručnjaka?“
Džao Liđijan je dodao, pomerajući fokus sa saradnje sa Rusijom.
U stvari, Vašington, izgleda, nikako nije mogao da veruje da je Peking, suprotno instrukcijama Bele kuće, zauzeo samostalan stav po ovom pitanju i nastavio da sledi liniju strateškog partnerstva sa Rusijom.
Američki predstavnici su intenzivno ispitivali kinesko tlo, pokušavajući da tamo pronađu klice američke rusofobije ili da osude Peking, za simpatije prema Moskvi i prikuju ga za stub.
U toku su bile pripreme za razgovor na visokom nivou ali je Peking, u svom karakterističnom maniru uljudne diplomatije, izbegao direktne odgovore.
I tako, kada je kineski predsednik Si Đinping razgovarao sa predsednikom Bajdenom 19. marta, svetska štampa je počela da govori o neispunjenim nadama Vašingtona.
Prema časopisu Politiko, razgovori su otkrili ozbiljne nesuglasice između dvojice lidera, oko ruske vojne operacije u Ukrajini.
Izdanje je zaključilo da razgovor sa američkim predsednikom nije podstakao Si Đinpinga, da iskoristi svoj uticaj na predsednika Rusije Vladimira Putina, da zaustavi vojnu operaciju u Ukrajini.
Iz čega se izvodi takav zaključak, teško je reći. Uostalom, pregovori su vođeni preko zatvorenog video linka.
A zvanične informacije Bele kuće o tome su prilično lakonske.
Bajden je ukratko rekao: „Razgovor je bio dobar.
A evo šta piše u zvaničnom saopštenju za javnost: „Razgovor je bio fokusiran, na ničim izazvanu invaziju Rusije na Ukrajinu.
Predsednik Bajden je izneo stavove Sjedinjenih Država i naših saveznika i partnera o ovoj krizi. Bajden je detaljno opisao naše napore da sprečimo, a zatim odgovorimo na invaziju, uključujući nametanje troškova Rusiji.
On je govorio o posledicama, ako Kina pruži materijalnu podršku Rusiji, koja će napasti ukrajinske gradove i civile. Predsednik je istakao svoju podršku, diplomatskom rešenju krize“.
Nakon razgovora, novinari su zasipali zvaničnika američke administracije pitanjima, pokušavajući da dođu do suštine: koga je Si na kraju podržao: Bajdena ili Putina?
Ali ništa zaista nije postalo jasno. Takva je lukava kineska diplomatija.
A, Amerikanci zauzvrat, očigledno ne žele da otkriju svoj neuspeh i nadaju se da će uspeti da postave Peking u duhu, koji im je potreban.
A evo šta o razgovorima piše kineska zvanična novinska agencija Sinhua: „Tokom razgovora, koji je vođen na inicijativu američke strane (na ovome je stavljen akcenat – pitali su Amerikanci, Kinezi su se složili), šefovi dve države su iskreno i detaljno razgovarale o pitanjima od zajedničkog interesa, uključujući kinesko-američke odnose i situaciju u Ukrajini.
Dž. Bajden je podsetio da su pre 50 godina SAD i Kina napravile važan izbor i objavile Šangajsko saopštenje.
Danas, 50 godina kasnije, odnosi SAD i Kine ponovo su u odlučujućem trenutku, rekao je on, jer će budući razvoj tih odnosa oblikovati svetski poredak 21. veka.
„Želim da ponovim: Sjedinjene Države ne traže „novi hladni rat“ sa Kinom, ne nastoje da promene kineski sistem, ne nastoje da se suprotstave Kini kroz jačanje odnosa sa saveznicima, ne podržavaju „nezavisnost Tajvana“ i ne žele sukobe sa Kinom”, rekao je američki predsednik.
On je dodao da je američka strana spremna na iskren dijalog i pojačanu saradnju sa kineskom stranom, čvrsto se pridržava politike jedne Kine i da se raduje efikasnom rešavanju sporova i razlike u cilju promovisanja održivog razvoja američko-kineskih odnosa.
J. Bajden je izrazio nadu da će održati bliske kontakte sa Si Đinpingom kako bi se odredio kurs za odnose između dve države.”
Bajden je izrazio nadu da će održati bliske kontakte sa Si Đinpingom, kako bi se postavio kurs za odnose između dve države.“
Odnosno, američki predsednik je ubedio kineskog partnera na savez protiv Rusije.
U početku je reč o sudbonosnom sporazumu između SAD i Kine 1972. godine, kada je maoistička Kina, zapravo, pristala da sarađuje sa SAD protiv SSSR-a.
Ovo je u velikoj meri predodredilo ne samo sudbinu NR Kine, koja je 1978. pokrenula istorijske tržišne reforme, već i sudbinu SSSR-a.
Sada bi Vašington računao na nešto slično.
Ali avaj, Kina nije ista, a ni vremena nisu ista.
Stoga se dalje Bajden, na zahtev kineskog partnera, zaklinje da se SAD neće sukobiti sa Kinom, podržava nezavisnost Tajvana i ne želi sukobe sa Kinom.
Borba.Info
