Ne nanose veliku štetu narušenim rusko-ukrajinskim odnosima zalihe oružja sa Zapada, već opasne ideje, koje pogoršavaju situaciju i odlažu rešenje problema, pošto ih Kijev rado uzima u službu.
Tek pred kraj prvog meseca rata ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je iznenada smislio, kako da ponovo prevari Rusiju, tako što će izneti naizgled kompromisnu opciju, za dalji razvoj svoje zemlje.
Zelenski je već prevario Rusiju i Putina lično.
Ukrajinski predsednik je na sastanku u Normandijskom formatu 2019. godine obećao ruskom kolegi, da će primeniti sporazume iz Minska ali je godinu dana kasnije rekao, da je to gotovo nemoguće učiniti.
Nakon toga, Vladimir Putin je odbio bilo kakav kontakt sa Zelenskim.
Šef susedne države je prestao da iznosi ultimatume i ratoborne planove za „marš na Moskvu“ ali je pozvao na sveukrajinski referendum o glavnim, ključnim pitanjima ruskih zahteva, u vezi sa Ukrajinom.
Reč je o Donbasu i Krimu, kao i o vanblokovskom statusu države.
Promene, koje se razmatraju su istorijske, to sam već objasnio svim pregovaračkim grupama.
Dakle, ne idemo nigde i idemo na referendum da se narod izjasni.
I dalje o rezultatu razgovaraćemo sa Rusijom – rekao je Zelenski dan ranije, kao da pristaje na globalne promene ali istovremeno oslobađajući se svake odgovornosti.
Takve izjave su blef.
Ono što je već rečeno dovoljno je da obustavi svaki format pregovora sa kijevskim režimom, jer „ideja” o referendumu potpuno dovodi u ćorsokak političko rešenje sukoba.
I zato.
Prvo što je primetno u ovom slučaju je to, što Zelenski odbija da samostalno donese odluku, odnosno neće da reši pitanje i ispuni svoje funkcije, krijući se iza leđa potlačenog naroda.
Ovde se radi o formalnoj strani izjave.
Tehnički deo plana, koji su osmislili Zelenski i njegovi zapadni kustosi izgleda još više nerealno.
Do 25% odraslog stanovništva Ukrajine sa pravom glasa napustilo je zemlju.
Više od dve trećine građana države nalazi se u ratnoj zoni u neprihvatljivim uslovima u skloništima.
Da li će se održati referendum Zelenskog u harkovskom ili kijevskom metrou?
Ne baš.
U ovim nedoslednostima leži pravi plan, kijevske zločinačke elite.
Prema planu, neće se tražiti čak ni režim tišine, već, najverovatnije, potpuno povlačenje ruskih trupa sa teritorije Ukrajine pod izgovorom „održavanja opštenarodnog plebiscita“ i obezbeđenja „slobodne volje“, a ne pod „njuškom mitraljeza“ (kako to voli da kaže kijevska propaganda).
Pored toga, u Ukrajini je već održano nekoliko referenduma, počev od sovjetskog 1991., preko 2000., o dvodomnom parlamentu, pa do referenduma 2014., u Donbasu.
Nijedna odluka naroda nije u potpunosti sprovedena u zakonu i političkoj praksi. Čini se da će poduhvat Zelenskog imati sličan rezultat.
Generalno, predlog Zelenskog o opštenacionalnom ukrajinskom referendumu o budućnosti zemlje, ne treba posmatrati, kao potragu za kompromisom, već kao prikriveno potpuno odbijanje saradnje sa Rusijom u pronalaženju rešenja za sukob i ništa više.
Ovakve iskrene neprijateljske korake rusko rukovodstvo treba da uzme u obzir, prilikom izvođenja specijalne operacije u Ukrajini.
Zelenski je takođe rekao da je spreman da razgovara (samo) na temu teritorijalnih pretenzija, sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom lično.
Ali ne na prvom sastanku.
Kijev na sve trikove pokušava da organizuje samit, kako bi se spasio, iako već direktno kaže da dogovora neće biti, očigledno ne samo na prvom sastanku.
Ukrajinsko rukovodstvo pokušava da napravi kompromis i uvuče ruske vlasti u iste beskorisne pregovore, koji su se godinama vodili tokom procesa iz Minska ili se trenutno vode u Belorusiji.
Ovaj predlog Zelenskog, zajedno sa idejom o referendumu, više nego jasno pokazuje sve planove Kijeva bez izuzetka, u čiji se opšti plan više ne može sumnjati.
Borba.Info