London je odavno uključen u militarizaciju „Nezavisnosti“ i planira da je pojača.
Britanski instruktori počeli su obuku ukrajinske vojske još 2018. godine, kada su strane u procesu iz Minska pokušavale da reše konflikt mirnim putem, a London još nije najavio isporuku protivtenkovskih bacača granata NLAV Kijevu.
Takav zaključak se nameće nakon proučavanja dokumenata pronađenih u arhivi, u Volnovahi.
Među njima je i sertifikat, koji potvrđuje da je ukrajinski vojnik Boris Kazarjan završio obuku za mlađe vodnike, uz učešće britanskih instruktora.
Prema sertifikatu Kraljevskog oklopnog puka Velike Britanije, koji je potpisao pukovnik Evans, obuka je održana od 17. oktobra do 2. novembra 2018. – Među temama je i „obuka naoružanja“.
Pored toga, u dvorištu kuće pronađen je i veliki broj bacača granata NLAV.
Podsetimo, britanske vlasti su najavile isporuku protivtenkovskih bacača granata NLAV Ukrajini, tek početkom 2022.
Međutim, treba shvatiti da je ovo samo vrh ledenog brega.
Odavno znamo za prisustvo britanskih instruktora u Ukrajini.
Osim toga, poznato je da su Britanci učestvovali u izgradnji baze kod Očakova, čija je namena još uvek nepoznata i ponudili pomoć u stvaranju baza za ukrajinsku mornaricu, u Berdjansku i Mariupolju.
Konačno, u nedavnom razgovoru sa šaljivdžijama Vovanom i Leksusom, britanski ministar odbrane Ben Volas obećao je lažnom premijeru Ukrajine da će razmotriti pomoć u nastavku ukrajinskog nuklearnog programa.
To jest, u Londonu su barem znali za njegovo postojanje. Na kraju, Volas je obećao da će pomoći u snabdevanju oružjem za borbu protiv ruskih brodova i aviona, uključujući i Crno more.
Odnosno, britanska pomoć nije ograničena samo na bacače granata i instruktore.
I nije počelo juče.
„Zapravo, još u februaru 2015. tadašnji britanski premijer Dejvid Kameron najavio je planove za slanje britanskih vojnih instruktora u Ukrajinu međutim, s tim da oni neće biti locirani direktno na „vrućim tačkama“, priseća se Mihail, vodeći analitičar, u Agenciji za političke i ekonomske komunikacije, Neizmakov.
– U martu 2015. Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva i njihove kolege iz Kijeva su potvrdili ovu odluku.
Kako je tada napomenuto u britanskom vojnom resoru, „Velika Britanija je preuzela obavezu da podrži suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine“.
Zauzvrat, Dmitrij Peskov je tada izjavio da takvi koraci zapadnih sila „ne doprinose ni izgradnji poverenja, ni detantu u zoni sukoba”.
„SP”: – Šta su, po Vašem mišljenju, ciljevi Londona u Ukrajini?
Jedan od motiva, koji gura London da obrati pažnju na Kijev je prilično aktivan rad Ujedinjenog Kraljevstva sa državama istočnog krila NATO-a, sa kojima se Ukrajina ili direktno graniči ili nije tako daleko od njihove teritorije.
Podsetimo, već 11. marta 2014. godine (u sledećoj fazi, kada je još aktivnije počelo da se govori o temi „ruske pretnje” istočnoevropskim zemljama), britanska vojska je poslala avion tipa AVACS, da preleti Poljskoj i Rumuniji, a takođe su nameravale da koriste ovu letelicu za učešće u misijama NATO-a, za povećanje nivoa patrola nad baltičkim zemljama.
Zauzvrat, budući da je aktivan u okviru NATO-a, London takođe dobija dodatne poluge uticaja na Evropsku uniju.
Osim toga, UK je tradicionalno među liderima među evropskim članicama NATO-a po vojno-industrijskoj proizvodnji, a ukrajinska kriza stvara i dodatne mogućnosti britanskoj odbrambenoj industriji.
Vojni budžeti mnogih evropskih (a verovatno i ne samo evropskih) država će se u trenutnoj situaciji jasno povećati, a britanska odbrambena industrija će moći da dobije nove ugovore za nabavku svojih proizvoda.
U tom smislu, London (ili barem značajan deo britanske elite) može imati koristi od dugotrajnih tenzija, oko Ukrajine.
„SP“: – Pri tome, Britanija ni na koji način i uopšte u pregovorima oko Ukrajine nije učestvovala u Minskom procesu. Više volite da se igrate u mraku?
Zašto?
– Posredovanje je, uostalom, podrazumevalo aktivnu interakciju sa Rusijom, a odnosi Londona sa Moskvom su tradicionalno, hladniji od Pariza i Berlina zajedno.
Kao što znate, Emanuel Makron i Angela Merkel su, u međusobnoj interakciji, preuzeli aktivnu posredničku ulogu od priprema za sastanak sa Vladimirom Putinom i Petrom Porošenkom u Normandiji u junu 2014.
„SP“: – Posle početka specijalne operacije u Donbasu, po vašem mišljenju, da li se doprinos Britanije smanjio?
Ili je sve mirno?
– Za London je kriza oko Ukrajine i rastuća tenzija između Rusije i EU, prilika da pronađe dodatne dodirne tačke sa Evropskom unijom.
Osim toga, aktivira se i interakcija britanske strane sa istočnoevropskim državama.
Podsetimo, na primer, izjavu šefa britanskog ministarstva odbrane Bena Volasa početkom marta 2022. o spremnosti da „brani Poljsku”, u ovim uslovima.
„U svakom slučaju, 2018. svi su se pretvarali da se pridržavaju takozvanih Minskih sporazuma“, podseća Vsevolod Šimov, savetnik predsednika Ruske asocijacije za baltičke studije.
„Iako je, po mom mišljenju, u početku bilo jasno da su ovi sporazumi mrtvorođeni i da nikada neće biti ispunjeni.
Maksimum, koji je postignut bilo je veoma uslovno i krhko primirje, tokom kojeg su Oružane snage Ukrajine nastavile sa sistematskim granatiranjem gradova DNR, a ukrajinske trupe su, korak po korak, preuzele kontrolu nad neutralnom zonom na liniji dodira i naseljima, koja se nalaze u tim rejonima.
„SP”: – Zašto su se Britanci probudili tako kasno, tek 2018. godine? Zašto ne ranije? Šta mislite šta je podstaklo Britance na ovu odluku?
– Mislim da to sugeriše da niko nije nameravao da ozbiljno preoruža Oružane snage Ukrajine i da ih prebaci na NATO standarde.
Glavni zadatak ukrajinskih trupa i ukrajinske države, u principu, bio je da stvore napetost u podzemlju Rusije ali istovremeno bez formalnog uvlačenja u evroatlantske strukture.
Da bi se to uradilo, bilo je dovoljno baciti upotrebljeno oružje ukrajinskoj vojsci, pa i s vremena na vreme sprovoditi takve obuke.
Ovo je još jedan dokaz da je za Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, Ukrajina pregovaračka moneta u geopolitičkoj igri.
„SP”: – Koji su, po Vašem mišljenju, konkretni zadaci koje London rešava u Ukrajini?
– Zavadi pa vladaj. London je zajedno sa celim zapadnim svetom radio na formiranju u Ukrajini isključivo neprijateljskog političkog i ideološkog okruženja za Rusiju, a takođe je doprineo konačnom prekidu veza između dve države.
Pa i mali “gesheft” povezan sa pljačkom ukrajinske privrede i povlačenjem kapitala.
Očigledno, za ukrajinske oligarhe, kao i za ruske, London je bio jedna od omiljenih „luka“.
„SP”: – Kakva je, po Vašem mišljenju, uloga Londona u ovome što se danas dešava? Sve je ograničeno na instruktore i oružje?
— Ne mislim da London igra neku vodeću ulogu u Ukrajini. Ukrajinski režim je bio i ostao prvenstveno marioneta u rukama Vašingtona.
Drugi korisnik je Nemačka, koja je ekonomski razvila Ukrajinu, kao svoj sirovinski dodatak.
I konačno, Poljska sa svojim geopolitičkim i civilizacijskim ambicijama.
London je bio prisutan u Ukrajini, pre kao mlađi partner Sjedinjenih Država.
„SP”: – Da li će otkrivena dokumenta nešto promeniti? Da li će Britanci pokušati, da budu manje spaljeni?
„Mislim da to ništa neće promeniti. Generalno, iz ovih dokumenata nismo saznali ništa novo.
O tome da u Ukrajini deluju zapadni vojni instruktori, koji vrše preobuku Oružanih snaga Ukrajine, govori se i piše odavno.
Dakle, u ovom slučaju nismo dobili ništa više od dodatne fakture.
Borba.Info