Borba Info Vesti
Prema američkom Ministarstvu odbrane, Rusija je za dve nedelje nakon invazije na Ukrajinu ispalila više od 625 projektila, od kojih je oko stotinu lansirano u prvim satima napada.
Većina njih su bile balističke rakete kratkog dometa, a neke su bile protivvazdušne rakete zemlja-vazduh.
Međutim, prema zapadnim stručnjacima, postoji oružje, koje nanosi više štete od konvencionalnih raketnih udara.
Termobarično oružje, takođe poznato, kao aerosolne bombe ili vazdušno-gorivo eksplozivi, je dvostepena municija.
U početku je ukrajinski ambasador u Sjedinjenim Državama, a potom britanski ministar odbrane Ben Volas optužio Rusiju za raspoređivanje ovog oružja.
Tokom posete Estoniji 3. marta 2022, B. Volas je izjavio: „Ne zna se dokle će on, ruski predsednik Vladimir Putin ići i kakvo će oružje ruski predsednik dozvoliti da postigne svoj krajnji cilj ali smo videli upotrebu ogromne količine artiljerije.
Videli smo raspoređivanje termobaričkih artiljerijskih sistema i zabrinuti smo, koliko širok može biti.
Termobarično oružje: princip rada
Termobarično oružje se koristi u raketama ili bombama. Pun je aerosolnih goriva i toksičnih metalnih prahova.
Kada municija detonira, eksplozivno gorivo se brzo raspršuje, stvarajući veliki oblak, koji se zatim zapali u kontaktu sa atmosferskim kiseonikom.
Sem Kreni-Evans, analitičar Roial United Services Institute, objasnio je na Tviteru: „Eksplozija izaziva dve stvari: ogromnu toplotu, do 3.000 kelvina (2.700 °C) i dug period relativno visokog viška pritiska.
Pritisak ili talas eksplozije, koji se stvara nije tako visok, kao kod konvencionalnog visokog eksploziva ali traje duže, izazivajući još razornije efekte.
Pošto se sav kiseonik u okolini sagoreva, ako se termobarično oružje upotrebi protiv zgrade, sam pritisak može da ubije svakoga unutra.
Istorija
Izvori podsećaju da je Sovjetski Savez koristio termobarično oružje protiv Kine, tokom kinesko-sovjetskog sukoba 1969, u Avganistanu 1979 i Rusija u Čečeniji 1999.
Zapadne zemlje su ga takođe koristile od 1960-ih u Vijetnamu i na planinama Avganistana.
Međutim, rudimentarne verzije termobaričkog oružja razvila je Nemačka, još u Drugom svetskom ratu.
Termobarično oružje još nije zabranjeno ali postoji mnogo argumenata protiv njegovog razvoja i upotrebe.
Na primer, ako je vojni objekat napadnut termobaričnim projektilom, efekat detonacije će se verovatno proširiti i na civilna područja.
Takvo oružje je veoma efikasno u uništavanju urbanih područja i može probiti bunkere ili podzemne metro stanice, koje civilno stanovništvo koristi kao zaklon.
Prema izvorima, Rusija nije ni priznala, ni negirala upotrebu termobaričnog oružja u Ukrajini.
Programi ruskog termobaričkog naoružanja
Fabrika oružja u Tuli, koja je deo ruske državne korporacije Rostec, objavila je 2019. godine proizvodnju vođenih raketa 9M1133F-1 sa termobaričnom bojevom glavom, koje su deo protivoklopnog kompleksa Kornet.
U januaru 2019. Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je, da je još jedno borbeno vozilo naoružano protivoklopnim sistemom Kornet, na državnim testovima za Vazdušno-desantne snage.
Vozilo je ATGM Kornet-D1 montiran na šasiju borbenog vazdušnodesantnog vozila BMD-4M.
ATGM „Kornet“ je razvio JSC „Konstruktorski biro za inžinjering instrumenta po imenu akademika A.G. Šipunova“ dizajniran je za uništavanje tenkova i drugih oklopnih ciljeva.
Izvori posebno naglašavaju da je Rusija nastavila testiranje najnovije verzije samohodnih ATGM-ova Kornet-D1, krajem 2021. godine, kada je gradila vojne kontingente, na granici sa Ukrajinom.
Borba.Info
