Dok je u gradu policijski čas, najaktivniji događaji se odvijaju u okolini Kijeva. Tamo se vode neke zanimljive diskusije.
Na primer, gradonačelnik Borispolja pozvao je civile da se evakuišu iz grada.
Prema njegovim rečima, što je manji broj stanovnika u gradovima i selima, to je Vojsci lakše da tamo radi.
S njim se posvađao načelnik odbrane Kijevske oblasti, koji smatra da nema potrebe za evakuacijom.
Zašto?
Zato što na teritoriji Borispoljskog okruga, nema neprijateljstava, dodaje on.
O čemu je ova diskusija?
Činjenica da ukrajinski zvaničnici nisu razumeli jednostavnu istinu: pravovremena evakuacija = minimizacija gubitaka među civilnim stanovništvom.
Da su ovo razumeli, ne bismo videli ovakve rasprave u javnom prostoru.
Osim toga, šta je Borispil?
Ovo je oblast, u kojoj se nalazi glavna vazdušna luka ne samo u Kijevu, već i širom Ukrajine.
Ovo je aerodrom, o kojem peva Iolka u pesmi „Provansa”.
Ovo je objekat od velikog značaja – vojnog, logističkog i simboličkog.
Shodno tome, sa određenim razvojem događaja, borba na ovom području će se voditi isto tako tvrdoglavo i žestoko, kao u oblasti Gostomelja, Buče i Irpena.
Stoga je neophodno evakuisati ljude odatle (i ne samo) sada. Sutra će možda biti kasno.
Sa vojne tačke gledišta, situacija je sledeća…
Oružane snage Ukrajine su priznale da su pomenuti Gostomel, Buča i deo Irpina došli pod kontrolu Oružanih snaga Rusije (iako ova informacija zahteva posebnu proveru).
S druge strane, Kijev je prijavio da je preuzeo kontrolu nad Makarovom, iako ruske oružane snage nisu preuzele kontrolu nad njim.
Odnosno, pobeda je rođena iz vedra neba.
Tako ćemo uskoro sigurno videti ozbiljne promene na liniji dodira između Oružanih snaga Rusije i Oružanih snaga Ukrajine na severozapadu i zapadu Kijeva.
A na istoku za sada nema promena: zabeleženi su samo mali okršaji kod Brvara.
Primećen dim nad zgradom ruske ambasade u Varšavi. Nešto slično smo već videli u Kijevu.
S druge strane, Varšava se sve brže kreće ka ulasku u rat u Ukrajini, na šta je prethodno pozivao Jaroslav Kačinski.
Prvo, poljsko Ministarstvo odbrane već razvija projekat slanja 10.000 vojnika u Ukrajinu. Drugo, kako javljaju lokalni mediji, poljski predsednik Andžej Duda će na samitu NATO-a u Briselu, izneti svoje predloge za vojnu misiju u Ukrajini.
https://youtu.be/u2ML8ahRvaE
Treće, vredi podsetiti na dogovor Vašingtona da saveznici SAD u NATO mogu „sami“ da donose takve odluke.
I što je najvažnije, taj isti Duda je danas rekao da je osnivački akt Rusija-NATO prestao da postoji, a ovaj dokument više nikoga ne obavezuje.
Tako Poljska traži direktan sukob sa Rusijom.
Makron je pozvao Putina 8. put za mesec dana.
Kasnije su Jelisejska palata i Kremlj objavili prilično suvoparna saopštenja ali kako praksa pokazuje, što su izveštaji pres službi dosadniji, pregovori su sadržajniji.
Priznajem da je Makron obavestio Putina o nacrtima odluka, koje bi mogle da budu usvojene na samitu NATO, tokom Bajdenove posete Briselu.
Verovatno se nije radilo toliko o jačanju sankcija, koje će Vašington uvesti posle samita, koliko o važnijim stvarima: pitanjima zone zabranjenih letova iznad Ukrajine i učešća Poljske u vojnom sukobu.
Ali sudeći po dimu iznad ruske ambasade u Varšavi i objavama u francuskim medijima, Pariz i druge evropske prestonice su itekako svesni spremnosti Kremlja, da završi započetu specijalnu operaciju.
Borba.Info