Borba Info Vesti
Četiri paketa antiruskih „paklenih“ zapadnih sankcija, koje su u poslednje tri nedelje nametnute našim finansijama, trgovinom i stotinama pojedinaca, još uvek nisu postigla svoje ciljeve.
Ali Zapad, nastavljajući da se bori u rusofobičnoj histeriji, tvrdoglavo ne želi da stane.
Tako je Evropska unija, koja je ranije izjavila da su njene mogućnosti sankcija potpuno iscrpljene, najavila peti paket ekonomskih mera, koji će, kako veruje, konačno naterati Kremlj da odustane, od specijalne operacije denacifikacije Ukrajine.
Konkretno, Evropa namerava da uvede potpuni embargo na snabdevanje ruskom naftom i o ovoj odluci će razgovarati u Briselu, uključujući i u okviru niza samita zemalja učesnica NATO-a i G7 (G7), uključujući Japan, za koji tamo u četvrtak, 24. marta, planira da stigne američki predsednik Džo Bajden, koji je već uveo sličan embargo.
Za Ameriku je, mora se reći, takva odluka bila izuzetno teška i već je dovela do naglog povećanja domaćih cena goriva i hrane.
Cena benzina tamo je preko noći oborila sve istorijske rekorde, a inflacija je već dostigla dvocifrenu, iako je donedavno bila veoma mala.
Da li će se EU odlučiti na takav korak, s obzirom na njenu kritičnu energetsku zavisnost, od ruskih snabdevanja?
Rojters, pozivajući se na sopstvene diplomatske izvore, javlja da baltičke zemlje insistiraju na embargu.
Bugarska, inače, takođe izražava spremnost da napusti rusku naftu, iako jedina bugarska rafinerija nafte pripada ruskom Lukoilu i obezbeđuje više od 60 odsto goriva, koje se koristi u balkanskoj zemlji.
Istovremeno, Nemačka upozorava na prebrzo delovanje, zbog ionako visokih cena energenata u Evropi.
Ovakvo ponašanje Nemačke je razumljivo: ona nije samo najveći potrošač ruske nafte u Evropskoj uniji, već je i generalno kritično zavisna od snabdevanja ruskim energentima, posebno gasom.
A Moskva je, posebno, preciziraju zapadne novinske agencije, već upozorila da bi sankcije EU, na rusku naftu mogle da je podstaknu da zatvori gasovod ka Evropi.
Ali još uvek postoje zalihe mineralnih đubriva, koje skoro polovinu kontrolišu Rusija i Belorusija. Poljoprivrednici u EU su u panici ali bi im se moglo savetovati da pređu na stajnjak.
Ipak, konačnu reč, po svemu sudeći, imaće Francuska, koja je na čelu šestomesečnog predsedavanja EU.
Predsednik Emanuel Makron je ranije rekao da ako situacija u Ukrajini nastavi da se pogoršava, onda ne bi trebalo da bude “tabua”, u pogledu sankcija.
Ako EU posledično izglasa potpuni embargo na isporuku ruske nafte, neće li to postati simbol konačnog „propadanja Evrope“?
A kako će se to odraziti na samu Rusiju?
– Teoretski, naravno, Evropska unija može da odbije rusku naftu.
Izdao sam zabranu, dao tri meseca da to sprovedem (SAD su, inače, dale 45 dana) i posao je završen, – rekao je Igor Juškov, vodeći stručnjak Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost.
— Ali u praksi, naravno, biće izuzetno teško jednostavno zameniti obim isporuke ruske nafte Evropi.
Na primer, nedavna priča sa obustavom naftovoda Druzhba, pokazala je da se, ako je potrebno, sva naša nafta mirno utovaruje u tankere i izvozi morem na azijska tržišta (osim, naravno, ako ne postoje neke sankcije, koje sprečavaju normalan transport).
I u ovom slučaju bliskoistočni dobavljači će se preorijentisati na Evropu, odnosno doći će do svojevrsne razmene prodajnih tržišta.
Ali ova preorijentacija će trajati, prvo, prilično dugo, od nekoliko meseci do godinu dana, a najmanji diskontinuitet u ovom procesu će izazvati nestašicu nafte u Starom svetu i povećanje cena ovog resursa.
Ovo samo igra na ruku Rusiji, jer u ovom slučaju može da obezbedi dodatne popuste na svoju naftu.
Ovo je ako uzmemo u obzir samo naftu. Ali Rusija polazi od principa da ili sa Evropskom unijom mirno trgujemo svim energentima ili ih uopšte ne trgujemo, povezujući snabdevanje nafte sa gasom i ugljem.
Zbog toga, EU rizikuje ne samo da svoja tržišta gurne u grozničavo stanje, već i da izgubi ruski gas, a ovo je potpuno drugačije slaganje.
SP: Šta je to?
– Ruski gas u Evropi jednostavno nema čime da se zameni.
Bićemo prinuđeni i da smanjimo njegovu proizvodnju, jer jednostavno ne možemo da širimo tokove gasa na druga tržišta.
Tako će u globalnom gasnom bilansu od 150 milijardi kubnih metara biti ogromna rupa, koliko smo mi prošle godine isporučili Evropi. Biće to kolaps i ogromne cene širom sveta.
Evropljani, na primer, neće imati dovoljno gasa, jer niko u svetu ne može toliko da poveća proizvodnju, kao ni naftu i ugalj, a to, pak, znači prekid u snabdevanju potrošača električnom energijom.
Plus, grejne sezone su veliko pitanje, jer, na primer, do oktobra ove godine podzemna skladišta gasa (UGS) u Evropi, moraju biti popunjena 90 odsto.
I to uprkos činjenici da su prošle godine tek do novembra uspeli da popune pogone UGS za samo 74 odsto, a i tada počevši sa većim nivoom zaostalih rezervi nego sada.
Kako to učiniti bez najvećeg dobavljača gasa?
„Ja lično imam utisak da Evropljani, pucajući sebi u obe noge, sada, stisnuvši zube, gađaju sebe negde u predelu prepona“, kaže politikolog Aleksej Anpilogov.
– Evropska unija nije koristila rusku naftu u njenom sirovom obliku, već je ugradila u veoma duge tehnološke lance, proizvodeći od nje, ne samo razne petrohemije i plastiku, već i đubriva, kao i maziva.
U slučaju embarga na rusku naftu, cela ova ogromna ekonomska nadgradnja Evrope sa najvećom dodatnom vrednošću će se jednostavno urušiti.
Kao rezultat, recimo, naš polietilen ili propilen će jednostavno potisnuti evropsku robu sa tržišta zbog niske cene, a ovaj sankcioni rat će na kraju jednostavno ići mnogo više.
„SP”: – Možemo li očekivati hitne uzvratne kontrasankcije Rusije, u slučaju pozitivne odluke EU, o embargu na našu naftu?
– Rusiji se, kao što vidimo, ne žuri sa kontrasankcijama. Čeka se peti, šesti, sedmi paket sankcija, čeka se da Evropa, slikovito rečeno, ostane bez metaka i unutrašnjih organa za pucanje.
Očigledno, kada njihovi „pucnji” postanu potpuno smešni, poput američke zabrane isporuke crnog kavijara Rusiji, mislim da će onda uslediti naše kontrasankcije.
Kao grom iz vedra neba.
A oni će biti izuzetno bolni za Evropu, stvarajući nepodnošljive uslove za postojanje lokalnih elita, tako da će evropsko stanovništvo dobro razmisliti da li je njihova politika ne samo dalekovida, već bar nacionalno orijentisana.
„SP”: – Da li će ovo simbolizovati konačno „propadanje Evrope” u političkom smislu?
Pa da počnemo od toga da Evropa, zapravo, nikada nije bila integralna.
Evropska unija bi, na primer, mogla da usvoji neke zakone o prečniku i obliku krastavaca ali sama Nemačka je već bila umorna od plaćanja dugova drugih zemalja učesnica, a Poljaci su se, pozivajući se na svoje hrišćanske tradicije, žalili da su primorani, da promovišu LGBT vrednosti.
Upravo je jedinstvo isključivo evropske birokratije dovelo EU do haosa, mnogo pre događaja u Ukrajini.
Evropsku uniju, mislim, čeka nekoliko izuzetno teških godina. Štaviše, kriza u Evropi neće biti samo ekonomska, već i socijalna.
Ona će, pored već postojećih 3 miliona ukrajinskih izbeglica, morati da primi još oko 10 miliona izbeglica iz Afrike i Bliskog istoka, za koje se očekuje da će je zbog gladi preplaviti, u narednih šest meseci.
Sve će to, pak, izazvati političku krizu, koja će, po mom mišljenju, dovesti do toga da će na vlast doći ekstremni levičari, a ponegde, nažalost i otvoreno nacistički režimi, koji će pokrenuti probleme u odnosima sa migrantima.
Generalno, budućnost EU je, prema mojim pretpostavkama, veoma, veoma tužna.
Borba.Info
