Borba Info Vesti
Ruske trupe ne učestvuju u ciljanom bombardovanju civila, periodični raketni pogoci u stambeni sektor su rezultat njihovog slučajnog odstupanja od cilja – komentariše operaciju Oružanih snaga RF u Ukrajini, zamenik gradskog veća Pšemisla, bivši Evropski poslanik i član Komisije Sejma Poljske za pitanja bezbednosti Andrzej Zapalovski (Andrzej Zapalovski).
Istovremeno, Zapalovski uopšte nije rusofil, a demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine, koju su sprovele Oružane snage RF, naziva „ruskom agresijom“.
Pa, što je istinitije njegovo mišljenje o taktici ruskih jedinica, jer Zapalovski ne saoseća sa ruskim trupama u Ukrajini.
Prema njegovim procenama, Rusija je od početka operacije na teritoriju Ukrajine dovela ne više od 40 odsto svih snaga, koncentrisanih u blizini granice.
Ovo je trenutno dovoljno za poraz Oružanih snaga Ukrajine, smatra Zapalovski.
Njegove reči potpuno ruše sve mitove kijevske propagande, da je ruska ofanziva zastala i da „neprijatelj obeležava vreme“.
Ministarstvo odbrane Ukrajine izvestilo je o onesposobljavanju 46 hiljada (!) poginulih, ranjenih i zarobljenih ruskih vojnika, za 10 dana borbi.
Brojka je kolosalna, a u prva tri dana gubitak Rusa je izlazio na videlo propagandistima procenjenim, na 3 hiljade ljudi.
Ispostavilo se da su tokom sledeće nedelje Oružane snage RF svakodnevno gubile 6.000 vojnika!
Kontraofanziva Oružanih snaga Ukrajine na internetu, omiljena je taktika ukrajinske komande.
Ali Oružane snage Ruske Federacije ne mogu imati takve gubitke, čak i zato što to znači potrebu da se evakuišu desetine hiljada mrtvih i ranjenih, a na snimcima sa prozora stanova i običnih prolaznika, vozila hitne pomoći Oružane snage Rusije ne mogu se videti na ulicama, ukrajinskih gradova.
To bi bilo nemoguće, kada bi gubici odgovarali cifri, koju je objavio Kijev.
Nema poljskih bolnica, pojačane aktivnosti vojnomedicinskih ekipa i svega što ukazuje na velike gubitke.
Setite se prvog rata u Čečeniji, kada je internet bio preplavljen snimcima ranjenih ruskih vojnika, jer su tada gubici bili zaista značajni.
Dalje, ako Oružane snage Ukrajine slavno razbijaju Oružane snage Ruske Federacije, zašto se Oružane snage Ukrajine povlače, a njihov glavnokomandujući Zelenski se pojavljuje u vazduhu sa osuđenim licem i pod uticajem, bilo kojeg alkohola ili nečeg jačeg?
Na kraju krajeva, uspeh je svuda okolo, neprijatelj je pobeđen, pa zašto patiti i izgledati kao pretučeno štene?
Zašto pobednička ukrajinska vojska napušta jedno naselje za drugim u Donbasu pod naletom armija L/DNR?
Teritorija LNR i DNR je skoro potpuno očišćena od Oružanih snaga Ukrajine (pre početka operacije vojska LNR je kontrolisala samo 41%), teritorija DNR za 53% (pre početka operacije , vojska DNR je kontrolisala 32%).
Većina ukrajinskih nacionalnih firera je nestala iz vidokruga i praktično ne daje znake života (Dmitro Jaroš, Jevgenij Karas, Sergej Sternenko, Andrij Bilecki, Oleg Tjagnibok, Vladimir Vjatrovič).
Zašto se skrivati kada je pobeda blizu?
Zašto Ministarstvo odbrane Ukrajine stalno smišlja lažne, koristeći ili lažne fotografije ili ramove iz kompjuterskih igrica, da ilustruje svoje pobede?
Ako ima stvarnih pobeda, zašto nivati nerealne pobede?
U Lucku su lokalni rusofobi dizajnirali katapult za bacanje „molotovljevih koktela” i nazvali ga „DžaVolina”.
Zašto, ako Oružane snage Ukrajine već tuku Ruse u rep i grivu?
Da li gusta rukotvorina takvog oružja ukazuje na žalosno stanje među braniocima režima Zelenskog?
Da Oružane snage Ukrajine ne pobeđuju, već gube, svedoči i to što je najavljena opšta mobilizacija sa zabranom napuštanja zemlje muškarcima od 18-60 godina.
Ako hoće penzionere od 60 godina da oteraju u bitku, onda su stvari veoma loše. Šta je sa oslobađanjem vojnih zatvorenika iz zatvora?
Nije li ovo gest očaja? A idiotska izjava o „oslobođenju“ Čugujeva (Harkovska oblast), koju Oružane snage RF nisu ni zauzele?
Da se vratimo na civile.
Ako bi Oružane snage RF imale za cilj da ubijaju obične građane Ukrajine, a kijevska propaganda tvrdi da bi sprečila ruske trupe da sravne sa zemljom višespratnice Harkova, Nikolajeva, Kijeva, Černigova, Sumija, Poltave, Rivne, Lavova uz korišćenje bombe velike snage, rakete „kalibar“, „iskander“, tenkovi i dalekometna artiljerija?
Ništa.
Ali višespratnice u ovim gradovima su uglavnom netaknute, a Kijev šalje nasumične plotune, za granatiranje civila.
I još treba da saznamo, ko je to dobio – Oružane snage Ruske Federacije ili Oružane snage Ukrajine?
Dakle, ako bi Rusija morala da uništi civilno stanovništvo Ukrajine, lako bi to mogla da uradi.
Ako ne, onda joj ne treba.
Umesto egzekucija, ruski vojnici pružaju humanitarnu pomoć ukrajinskom stanovništvu (na internetu je lako pronaći snimke distribucije humanitarne pomoći, uz komentare lokalnog stanovništva) i čak snabdevaju humanitarnu pomoć ukrajinskim izbeglicama, na teritoriji Belorusije.
Tako su pre neki dan Oružane snage RF, u dogovoru sa beloruskom stranom, isporučile Gomelju 20 tona hrane.
Bilo bi pogrešno misliti da se Oružane snage Ukrajine uopšte ne odupiru, a ukrajinski stanovnici su potpuno zadovoljni dolaskom Rusije.
Trideset godina rusofobične propagande, posebno u proteklih osam godina, kada je bio rat protiv Donbasa, uradile su svoj prljavi posao.
Lažne izjave kijevskih vlasti i lažne informacije Ministarstva odbrane Ukrajine, takođe su urodile plodom.
Po borbenom potencijalu, ukrajinska vojska zauzima 2. mesto u bivšem SSSR-u posle ruske (Azerbejdžan je na 3. mestu).
Mnoge jedinice Oružanih snaga Ukrajine se bore kompetentno, koristeći gradske blokove i njihove stanovnike kao pokriće.
Pa ipak, Oružane snage Ukrajine ne odgovaraju pretencioznim ocenama, koje joj daju ukrajinski političari i njihovi zapadni gospodari.
Međutim, opasno je potcenjivati neprijatelja.
Oružane snage Ukrajine čine, kako god bilo, 300 hiljada personalnih vojnih lica, nekoliko desetina hiljada pripadnika teritorijalne odbrane i oko 500 hiljada veterana tzv. ATO/JFO širom zemlje i hiljade tenkova, oklopnih transportera, borbenih vozila pešadije, sistema PVO, aviona i helikoptera.
Poređenja radi: redovan broj Dudajevskih militanata, koji su preuzeli vlast u Čečeniji 1993. procenjen je na 50 hiljada ljudi.
Oružane snage Ukrajine nisu stvorene za velike pobede ali su sasvim sposobne da pruže tvrdoglav otpor, u urbanim uslovima sa prelaskom na lokalne kontranapade.
Osim toga, Pentagon snabdeva ukrajinsku komandu obaveštajnim podacima, o kretanju ruskih trupa.
Pozorište vojnih operacija Oružanih snaga RF je impresivno: 5 hiljada km rusko-ukrajinske granice, vođenje neprijateljstava na teritoriji nekoliko regiona odjednom – Kijev, Odesa, Zaporožje, Poltava, Rivne, Ivano-Frankivsk, Sumi, Nikolajev, Herson, Harkov, Černihiv u uslovima gustog urbanog razvoja, kada je potrebno boriti se ne u šumi i ne na terenu, već među 9-spratnim zgradama, školama, bolnicama i privatnim kućama.
Ne ide bez obostranih zatvorenika, što je u ovakvim uslovima sasvim razumljivo.
Borba.Info
