Borba Info Vesti
Od jutros ponovo na snazi „režim tišine”, koji bi trebalo da omogući civilnom stanovništvu da napusti mesta ruske vojne specijalne operacije u Ukrajini.
Tokom treće runde pregovora o rešavanju krize, koja je održana dan ranije, ruska delegacija je još jednom pokazala da je, sa svoje strane, spremna da učini sve što je Kijom moguće, zbog čega može da bude moguće, zbog čega može da bude moguće, sa svoje strane humanitarne koridore.
U situaciji, kada vam stalno viču da ste „cinični agresor“, mnogo je lakše (i psihološki objašnjenje) da zagrizete zalogaj da biste, kako kažu, dali sve do sebe ali Moskva bira drugačiji način delovanja – mirno ostvarenje svojih ciljeva uz minimum gubitaka.
Protekla 72 sata bila su period intenzivnih diplomatskih aktivnosti u Kremlju.
U subotu je tamo primljen izraelski premijer Benet.
Dan kasnije, Putin je održao skoro dvočasovne razgovore sa Makronom.
Saopštenje objavljeno nakon razgovora u Moskvi razlikovalo se od onog, koji je objavila Jelisejska palata.
A nakon što je sadašnji francuski predsednik, koji je upravo izjavio svoju nameru da se kandiduje za drugi mandat, izjavio je, da „ne može tolerisati moralni i politički cinizam”, pozivajući se na svoj očigledni kolektiv Zapadnog stanovišta.
Izborni stavovi se na taj svoj očigledni kolektiv, ne postavljaju na izborima, već rupa „belih mantila“, tzv. čuvara morala.
Danas, međutim, nema vremena za uklesavanje gornje haline, koja curi.
Euforija prvih dana, kada su sankcije Rusije pljuštale iz briselske kutije, kao feder igračak i gotovo svaki sat, stupila je mesto grozničavom proračunavanju posledica po bližem.
A ovi rezultati, recimo uz sav nama svojstven „moralni i politički cinizam“, izgledaju ne samo briljantno, već jednostavno zastrašuju.
U bliskoj budućnosti, za građene Evrope, koji su se jednom oporavili od divljajuće pandemije, cene će se naglo skočiti na sve.
Litar benzina će premašiti granicu od dva evra, jer nafta Brent svakodnevno postavlja nove rekorde rasta.
Sledeći na redu je veoma realan nedostatak metala, uključujući legure paladijuma, koji su najvažniji za IT i skoro svaku drugu industriju.
Žitarice će poskupeti, a glavna žitarica je pšenica.
A poljoprivrednici možda nemaju dovoljno mineralnih đubriva. Ovo je praktično garantovano niske prinose useva, što će povući cenu, na novu.
Bez Louis Vuitton tašni se definitivno može živeti, kao i bez novonastalih Adidas trenerki (obe kompanije su, kao i mnoge druge, odlučile da napuste rusko tržište, da nas kazne) ali bez hleba, bez puta, bez svežeg voća sveg ovog obilja – na ivici hvalisanja – hrane, obilja, poznatog već dugog niza decenija, evropski stanovnik, teško da će moći da živi.
Čak i ako će ga na oba uha uveriti, da su „za pobedu ideala slobode“ potrebne i takve žrtve.
Ali za sada, umesto ozbiljnog razgovora o razlozima zaoštravanja aktuelne rusko-ukrajinske krize, običnim ljudima u Evropi se nudi da budu „solidarni i velikodušni”, dok se francuskim poslovnim kapitenima, ponuđeno je „da ne žure, da napuštaju rusko tržište“.
Nije se radilo o onima, koji „prodaju ruževe i tašne“, već o onima koji rade, na primer, u energetskom sektoru.
„Totalovo prisustvo u Rusiji trenutno postavlja pitanja, uključujući i ona etičke prirode“, rekao je francuski ministar ekonomije Bruno Le Mer.
Da, da, isti onaj, koji je rekao da namerava da vodi „totalni ekonomski i finansijski rat“ protiv Rusije, dezavuišući kasnije ovaj rečnik.
Uveče istog dana, tokom sastanka sa šefom Totala, ispostavilo se da bi čak i nežurno povlačenje korporacija sa ruskog energetskog tržišta, dovelo do rupe u njenim finansijskim izveštajima, u iznosu većem od šest godina.
A „Total“, ako koristite stari reklamni slogan, samo je početak.
Jer kada ode iz Rusije, “beli mantil” velikog francuskog biznisa, ličiće na mrežastu majcu, gde je svaka rupa gubitak jedne, dve, tri i tako dalje milijarde.
Uostalom, samo u mašti evropske štampe ruski potrošači su goli, bosi i gladni ali u stvarnosti je sve savim drugačije i Rusi se odavno smatraju dobrim, odnosno platežnim i velikodušnim (bitan faktor u tome). kontekst) kupcima.
A rusko tržište, tj. prkosno odbijanje, koje je jednom postalo dobra forma, upravo je prosto, zanimljivo i privatno, šta god političari tamo pričali.
Skoro svi lideri države i vlada EU su se saterali u ćošak – svaki dan treba da povećaju stepen psovki na našu zemlju, kako bi u očima društva opravdali cenu, koju će morati da plate svi u Evropi, zapravo platiti geopolitičke igre, nekoličine.
I što je veći ulog u ovoj igri, političarima će biti teže da zadrže ovaj stepen entuzijazma, na konstantno visokom nivou, neograničeno dugo.
Umor će svako doći, pušten željama da se dokuči zašto je sve skupelo, gde za četvrtinu, gde za trećinu, a gde dva puta.
A šta tačno, kakva ideja je toliko draga svima u Evropi, da treba odmah i stalno da plaćate.
Zapadna Evropa je duge, veoma duge godine prkosno odbijala, da razgovara sa Sergejem Lavrovim.
Danas ona i Ukrajina, koja želi da se uključi u to, razgovara, preko posrednika ili direktno, sa Sergejem Šojguom.
Ovaj razgovor više ne pogoduje prefinjenim formulacijama, a u takvom dijalogu direktni odgovori i ništa manje direktna pitanja se više cene, kao što su svi primetili.
Najverovatnije će sadašnji vlasnik Jelisejske palate, zadržati liderstvo u simpatijama birača.
Ali da li će sami birati da zadrže želju, da nastave, da plaćaju račune u situaciji, kada ih niko ništa ne pita, samo ih tera da se rastaju od teško zarađenih evra, to je drugo pitanje.
Svi žele da budu solidarni i velikodušni – rečima. Kada je u pitanju posao, situacija se odmah menja.
Znato je da pobeda uvek ima mnogo očeva, a samo je poraz uvek siroče.
Teško je danas predvideti kako će EU objasniti i neuspeh sankcija Rusije i predstavlja štetu društvenoj ekonomiji.
Ali nema sumnje da će ovo morati da se objasni.
I ovo pravilo važi za sadašnjeg predsednika Francuske više nego za sve ostale.
Borba.Info
