Borba Info Vesti
Alijansa odbija saradnju sa Rusijom i priprema se za odbranu.
Od američkih poslanika je zatraženo da promovišu novi pristup NATO-a Rusiji, koji će biti zasnovan na odvraćanju, a ne saradnji.
Ovo proizilazi iz dokumenta, koji je pripremila Istraživačka služba Kongresa.
U priručniku se podseća da će u julu ove godine alijansa ažurirati svoj strateški koncept.
S tim u vezi, od kongresmena je zatraženo da koordiniraju svoje napore, kako bi se u budućnosti odnosi NATO-Rusija gradili sa akcentom ne na saradnji, već na odbrani i odvraćanju.
Ovde se, između ostalog, radi o ponovnoj proceni „prethodne spremnosti bloka za pregovore sa Moskvom o evropskim bezbednosnim mehanizmima, uključujući kontrolu naoružanja i nuklearnu politiku alijanse“.
Pored toga, ukazuje se da NATO „dosledno odbija“ zahteve naše zemlje da zaustavi ekspanziju i nastavlja da održava politiku otvorenih vrata za zemlje, koje žele da se pridruže alijansi.
Prema mišljenju analitičara iz Kongresa, ruska specijalna operacija u Ukrajini može postati podsticaj za razgovore o obavezama prema Ukrajini i odnosima sa Gruzijom.
Osim toga, kreatori dokumenta preporučili su kongresmenima da prouče pitanja u vezi sa sposobnošću NATO-a da zaštiti članice alijanse, posebno baltičke zemlje.
Posebno, spremnost evropskih saveznika da povećaju i održe na novom nivou doprinos doktrini odvraćanja NATO-a.
„Ova pitanja mogu poslužiti kao osnova za odluke Kongresa o raspoređivanju američkih snaga u Evropi, uključujući i okvire Evropske inicijative za odvraćanje“, kažu stručnjaci.
Predlozi su zanimljivi, pre svega u svetlu nedavnih izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga , koji, kako je sam priznao, „ne vidi Rusiju kao ’neizbežnu pretnju’ bezbednosti alijanse.
I zamenica američkog državnog sekretara Viktorija Nuland, koja je u nedavnom intervjuu za TASS pokušala da nas ubedi da NATO navodno predstavlja „nultu pretnju“ Rusiji.
Da je to čisto „odbrambeni savez“ koji „ne napada osim ako i sam nije napadnut“.
Ovde bi bilo umesno da se zapitamo koji je NATO napao Beograd? A zašto su NATO avioni bombardovali Jugoslaviju dva i po meseca u proleće 1999. godine?
Ali neće odgovoriti.
Ili će smisliti još jednu laž, da je opravdaju.
Ta ista Nulandova je, inače, prilično lukavo izbegla da odgovori na direktno pitanje o priznanju SAD „crvenih linija“ Rusije i zahtevima za bezbednosne garancije, na kojima Moskva insistira.
Prema njenim rečima, SAD su „bile spremne da razgovaraju o ogromnoj većini pitanja koja je Rusija stavila na sto“.
Ali, kao što znate, ova „spremnost“ nije rezultirala pravim koracima.
U stvari, Rusija je za svoje predloge dobila ne dokumenta koja su potpisali Amerikanci i NATO, koji garantuju bezbednost naše zemlje, već direktne izgovore.
Štaviše, počeli su da nam prete nuklearnim oružjem. Prvo, Stoltenberg.
Zatim – francuski ministar spoljnih poslova Le Drian.
A šef britanskog Forin ofisa Liz Trus, koja je neko vreme ranije provela na oklopu tenka, direktno je izjavila da je spremna za rat između NATO-a i Ruske Federacije.
Dakle, izgleda da nema ništa novo u priručniku za obuku američkih kongresmena.
NATO se ovim „obuzdavanjem“ bavi od svog formiranja 1949. godine.
Istina, tada je Sovjetski Savez bio njihov neprijatelj, a sada je to Rusija. Oni to imaju u svojim doktrinarnim dokumentima.
„Jasno je da Sjedinjene Države pokušavaju da konsoliduju Zapad“, komentariše Konstantin Blohin, vodeći istraživač Centra za bezbednosne studije Ruske akademije nauka.
– Već se vode direktni razgovori da takve zemlje kao što su Švedska i Finska mogu da postanu članice NATO-a.
Zemlje koje su se i za vreme Hladnog rata držale principijelnog stava i imale neutralan status. Sada čak i oni žele da budu uvučeni u vojni blok.
Što se tiče predstavljenog dokumenta, čini mi se da je sastavljen pre početka naše specijalne operacije u Ukrajini.
Jer ne mogu da zamislim kakve obaveze NATO može da ima prema Ukrajini. I šta će oni tamo da raspravljaju.
Članstvo Ukrajine?
Naše akcije su učinile članstvo Ukrajine u NATO nemogućim. Naši glavni ciljevi su denacifikacija i demilitarizacija ovog prostora.
Odnosno smena tamošnjeg političkog režima i uspostavljanje prijateljske Rusije. A kako će Amerikanci raditi sa Ukrajinom u ovoj zoni proruskog uticaja, da bi ih još nekako uvukli u svoju orbitu, ne mogu da zamislim.
SP: Zašto? Tamo tiho rade od 1991…
– Zato što su države, a i ceo Zapad, šokirani onim što se dogodilo. Od ruskih oružanih snaga nisu očekivali takvu odlučnost i efikasnost.
I – da, tamo blisko sarađuju na svim nivoima još od 90-ih. Uloženo. Stvorili su sopstvenu vojnu infrastrukturu.
Zajedno sa njima smo gradili Anti-Rusiju. A Rusija je došla i bukvalno za nekoliko dana poništila svu njihovu stratešku imovinu.
Ukrajina u sadašnjim geografskim granicama više neće postojati – to je nesporna činjenica. Donbas je nezavisna država. Krim je deo Rusije.
Odnosno, kako će je uvući u NATO? Ovo više nije moguće. Pokazali smo im da smo spremni da zaštitimo svoju bezbednost i svoje interese, na bilo koji način.
„SP”: – Ali za odmazdu mogu brzo da zauzmu Gruziju ili istu Finsku, koja je i naš najbliži sused…
„Oni mogu da vode diskusiju koju žele. Da li će to uzeti ili ne, veliko je pitanje. Samo postojanje diskusije je određena poluga pritiska.
Setite se koliko se pričalo o integraciji Turske u EU – oni su kandidati od 1999. godine, a svi stoje na „prijemu”. I niko ne zna koliko će to trajati.
A Gruzija, da podsetim, nije ni počela da se pridružuje sankcijama protiv nas.
Stoga su svi ovi zaključci i saveti kongresne službe prilično simbolični gestovi. Politika obuzdavanja, na koju će navodno preći u odnosima sa Rusijom, već traje.
Nema tu ništa novo.
Ono što je novo ovde je da nismo samo u konfrontaciji. Nalazimo se u stanju novog hladnog rata i o tome moramo otvoreno da govorimo.
Iako su mnogi naši liberali pre dve-tri godine tvrdili da se svet promenio i da ne može biti novog hladnog rata.
Nisu hteli da priznaju da se ni tada vodio pravi hladni rat sa Zapadom.
Sada je sve postalo jasno – maske su spuštene.
„SP”: – A kakva je prognoza?
– Naravno, naši odnosi sa Zapadom neće biti kao ranije. Ekonomske veze i komunikacije su pokidane. Zapad pokušava da nam nametne linije podele.
A retorika Evrope, pazite, posebno je agresivna – Države su uzdržanije.
Kakve izjave, obratite pažnju, daju nemački političari! Nemci će snabdevati Ukrajinu oružjem – ko je mogao da zamisli da će se to ponoviti.
Očigledno, sa Zapadom je to ozbiljno i dugo. Stoga je naš prioritet, naravno, skretanje ka istoku. Izgradnja dugoročnih odnosa sa istom Kinom, koja, inače, ima svoju „Ukrajinu“ jeste Tajvan.
Sa Indijom. Rusija nije sama. Nije ceo svet, kako ti isti liberali pokušavaju da predstave, protiv nas. Protiv nas je takozvani kolektivni Zapad.
A Zapad nije ceo svet.
Ukrajinsko pitanje je, u svakom slučaju, moralo da se reši. Jednostavno nismo imali izbora.
A izjava Zelenskog o njegovoj želji da postane vlasnik nuklearne bombe samo je ubrzala proces.
„SP“: – Ali šta smo toliko čekali?
– Jasno je da je Ukrajina u sferi uticaja NATO-a, to je sama po sebi „crvena linija“.
A, zapravo, sve je trebalo uraditi ranije, 2014. godine. Samo što je naša elita bila talac dve iluzije.
Činjenica je da smo posle Krima želeli da normalizujemo odnose sa Zapadom.
Zapad nam nije izašao u susret, već je samo pojačao pritisak. Drugo, mnogi „specijalisti“ u Ukrajini verovali su da će se tamo sve rešiti samo od sebe.
Ili će se tamošnji režim srušiti ili će Zapad odbiti da ga podrži.
Ali nije se desilo ni prvo ni drugo. Odnosno, Zapad nam nije izašao u susret na pola puta. A problem Ukrajine nije rešen. Dakle, više nema izbora.
U najmanju ruku, Rusija je učinila sve do kraja da zadrži mir u Ukrajini – razvila je ove sporazume iz Minska i sedam godina se borila da obezbedi da Kijev počne da ih primenjuje.
Ali ukrajinske vlasti su, uz odobrenje svojih zapadnih pokrovitelja, htele da pljuju na sve ovo.
Samo SAD i NATO se neće boriti za Ukrajinu. Njihov jedini instrument pritiska na Rusiju je poluga sankcija.
A onda, skoro svi su već aktivirani. Ostaje nam da ono što smo započeli privedemo logičnom kraju. Iskoreniti nacističko zlo u Ukrajini.
Ovo je sada glavni prioritet. Ne postoji ništa važnije od ovog pitanja.
Što se tiče NATO-a, on ima takvu prirodu – to je vojno-politički savez.
Severnoatlantski savez je stvoren da obuzda SSSR, a danas „sputava“ Rusiju.
S njim je, dakle, sve jasno.
Borba.Info
