Zatišje u Donbasu trajalo je 18 dana. Predstavnici samoproglašene LNR su 15. februara objavili smrt milicionera, usled snajperske vatre Oružanih snaga Ukrajine.
Kao odgovor na to, Narodna milicija Republike otvorila je vatru na neprijateljske položaje.
Dok se na jugoistoku Ukrajine vode okršaji, na svetskoj sceni se rešava pitanje mirnog rešavanja sukoba.
U Luganskoj Narodnoj Republici otvorili su vatru na položaje Oružanih snaga Ukrajine (APU), kao odgovor na pogibiju milicije.
Službenik Narodne milicije LNR poginuo je tokom snajperske vatre u 15:00 (poklopi se po moskovskom vremenu).
Granatiranje je izvedeno iz pravca Orehova, saopštilo je predstavništvo LNR u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju režima prekida vatre (ZCCC).
Snajperisti su pucali „u pravcu naselja Golubovskoje“, koje kontroliše LNR.
Uzvratna vatra je otvorena da bi se zaštitili civili i izbegli dalji gubici u Narodnoj miliciji.
„Precizni podaci o gubicima neprijatelja se utvrđuju“, rekao je portparol odeljenja Anton Mikužis.
Narodna milicija smatra da se neprijatelj „usredsredio na izvođenje provokacija na liniji dodira” i da je zbog toga rasporedio „snajperske grupe”.
Obaveštajci samoproglašene Donjecke Narodne Republike (DNR) tvrde, da je na jugoistoku Ukrajine koncentrisano oko 150.000 vojnika, navodi se na sajtu Narodne milicije LNR.
Prema rečima šefa DNR Denisa Pušilina, situacija je na liniji dodira eskalira svakim danom.
Iako je ranije saopšteno da ukrajinski vojnici nisu otvarali vatru na milicije od 28. januara.
U Donbasu veruju da su Oružane snage Ukrajine već „pripremile plan invazije“ na teritoriju, koju ne kontroliše Kijev, rekao je zamenik načelnika Odeljenja za odbranu DNR, Eduard Basurin.
On je dodao, da bi strategiju trebalo da odobri Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.
Predstavništvo DPR-a u JCCC apelovalo je 15. januara na ratne dopisnike i blogere sa zahtevom, da ne eskaliraju situaciju oko unutarukrajinskog sukoba.
Građani su zamoljeni da ostanu mirni, uz uveravanje da je „situacija potpuno pod kontrolom rukovodstva i branilaca republike“.
O situaciji u Donbasu
2014. godine u Ukrajini se usled državnog udara deo Donbasa otcepio, proglasivši se republikama.
Ali Kijev je bio protiv toga. Kao rezultat toga, izbila su neprijateljstva, koja su trajala skoro osam godina.
U Minsku je 2015. godine održan sastanak na kome su lideri Normandijske četvorke (Rusija, Ukrajina, Nemačka, Francuska) dogovorili paket sporazuma između Ukrajine i samoproglašenih republika.
Kada Kijev ispuni svoje obaveze, konfrontacija mora da prestane.
Rusija je više puta ukazivala na nepoznavanje Minskih sporazuma, od strane ukrajinskih vlasti.
Ruski predsednik Vladimir Putin je 15. februara, posle sastanka sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, podsetio da „nema napretka u fundamentalnim tačkama“.
Među njima je naveo ustavnu reformu, amnestiju, lokalne izbore (u Donbasu), pravne aspekte posebnog statusa LNR i DNR (njihove autonomije).
Prema njegovim rečima, na jugoistoku Ukrajine se dešava genocid.
„Do sada je formula bivšeg ministra spoljnih poslova SR Nemačke, danas predsednika SR Nemačke, gospodina Štajnmajera, koju je predložio kao kompromis o primeni Minskih sporazuma u ključnim oblastima, još nije upisan u ukrajinsko zakonodavstvo.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Nažalost, to još nije sprovedeno“, rekao je Putin.
Štajnmajerova formula je postupak za dodeljivanje specijalnog statusa DNR i LNR.
Prvo, biće uspostavljen privremeno – na dan izbora u lokalne opštinske organe.
Zatim, kada OEBS/ODIHR objavi izveštaj, kojim se potvrđuje legitimnost rezultata glasanja, specijalni status republika će stupiti na punu pravnu snagu.
Ali za održavanje izbora potrebno je povući sve trupe sa linije dodira i obezbediti bezbednost na teritoriji republika.
Ukrajinski lider je to već pokušao da uradi 2019.
Ali nakon što su dogovoreni datumi za primenu prvih tačaka „formule“, talas protesta je zahvatio Ukrajinu.
Sada političari (i ne samo ruski) sve upornije podsećaju Ukrajinu na neophodnost preduzimanja koraka, u cilju mirnog rešavanja sukoba.
„Dobro je što je predsednik Zelenski juče čvrsto obećao, da će se u okviru trilateralne kontakt grupe… vrlo brzo razgovarati o svim predviđenim predlozima zakona o statusu istočne Ukrajine, o promeni ustava, o pripremi izbora, dobar potez“, rekao je Šolc 15. februara posle sastanaka sa Zelenskim i Putinom.