Borba Info Vesti
Deceniju i po nakon što je Vladimir Putin na bezbednosnoj konferenciji u Nemačkoj ukazao na agresivne namere Zapada i pokušaje potčinjavanja sveta pod sobom, NATO nastavlja da se kreće na istok, Povelja UN se pretvara u formalnost, a svemir postaje bojno polje.
US Alternativa
Predsednikov govor je tada ostavio snažan utisak.
Predstavnici Sjedinjenih Država i evropskih zemalja slušali su ruskog lidera neprobojnih lica – odavno niko nije razgovarao sa njima, u takvom duhu.
Zbunjeni su bili i zapadni mediji. Opšti tonalitet publikacija tih dana: “Da, šta on sebi dozvoljava?!”
Putin je optužio Sjedinjene Države da nameću svoje interese drugim državama, zamerio NATO što je prekršio obećanje da se neće širiti na istok i izjavio, da se ne slaže sa pokušajima Zapada da stvori unipolarni svet.
Takav sistem međunarodnih odnosa, po njegovom mišljenju, nema veze sa demokratijom i suživotom različitih kultura.
Ruski lider je predvideo pojavu novih centara moći, koji bi izazvali svetski poredak posle Hladnog rata.
Sve ove teze su aktuelne i danas.
„Onda je pogledao u budućnost“, kaže Konstantin Sokolov, potpredsednik Akademije za geopolitičke probleme.
„Danas je svetski poredak određen odnosom snaga u trojcu Rusija-Kina-SAD. Moskva i Peking su tokom proteklih 15 godina značajno povećali svoj politički, ekonomski i vojni potencijal.
“O tome je nemoguće raspravljati. Štaviše, pojavljuje se nova struktura saveznika, alternativa kolektivnom Zapadu.
To uključuje ŠOS, BRIKS i druga udruženja. Politika Vašingtona bukvalno gura Moskvu i Peking u vojno-politički blok. .”
Novi status
Ekspert je naglasio da 2007. Rusija, zapravo, nije imala saveznike. Nije bilo zemalja, koje bi Moskvu smatrale pokroviteljem.
Danas se situacija dramatično promenila. Sirijska Arapska Republika, koja se 2015. godine obratila Rusiji za vojnu pomoć, pokazala je celom svetu da na planeti postoji još jedan odbrambeni sistem, pored onog, koji nameću Amerikanci.
Da i radi mnogo efikasnije.
„Moskva je mogla da ponudi jedinstven proizvod — izvoz bezbednosti, na koji je Vašington ranije imao monopol“, nastavlja Sokolov.
„I ne radi se samo o Siriji.
Naši vojni stručnjaci rade u Libiji i drugim afričkim zemljama, Venecueli. U Evropskoj uniji postoje zemlje, koje prelaze „partijsku liniju“ i zagovaraju saradnju sa Moskvom.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Mađarska je živopisan primer. Generalno, može se pouzdano reći da se Rusija tokom proteklih 15 godina od države poražene u Hladnom ratu pretvorila u svetsku silu“.
U novom diplomatskom svojstvu, Moskva se prvi put pojavila u leto 2013. godine, kada su Amerikanci već bili spremni da zadaju porazni udarac Siriji.
Povod su nepotvrđene informacije o upotrebi hemijskog oružja, od strane Damaska za suzbijanje opozicije.
Kremlj je ubedio Zapad da preuzme zalihe hemijskih ratnih agenasa pod međunarodnu kontrolu i uništi ih. Invazija je sprečena ali su se zemlje NATO-a ipak uključile u sirijski građanski rat.
Vojna renesansa
Promenila se i vojna pozicija Rusije.
Šest meseci nakon minhenskog govora, Putin je potpisao dekret o suspendovanju učešća u Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi (CFE).
Ovim dokumentom je utvrđen broj trupa, oklopnih vozila i naoružanja, koje Moskva može imati na zapadnim, a NATO na istočnim granicama.
Međutim, ulazak u alijansu baltičkih i istočnoevropskih zemalja poremetio je odnos snaga, praktično pretvorivši sporazum, u glupo pismo.
„Sporazum je izgubio snagu nakon prijema bivših saveznika Varšavskog pakta u NATO“, objašnjava vojni ekspert Aleksej Leonkov.
„Za ogledalo odgovora, morali bismo da povećamo Oružane snage za dva do dva i po puta, potrošimo mnogo novca, privreda bi teško preživela.
Zbog toga smo odlučili da promenimo vojnu doktrinu.
Strategija odbrambene dovoljnosti izabrana je kao glavni princip odbrane i akcenat je stavljen na visoko precizno oružje, koje može da pogodi daleko, brzo i precizno“.
U avgustu 2008. Sjedinjene Države i njihovi saveznici su naterali Mihaila Sakašvilija, da napadne Južnu Osetiju.
U prvim satima rata gruzijsko granatiranje ubilo je 15 ruskih mirovnjaka, koji su bili u Chinvalu pod mandatom UN.
Rusija je na provokaciju odgovorila udarom 58. armije. Agresor je za pet dana bio primoran na mir, potpuno uništivši svoj vojno-industrijski potencijal.
Međutim, operacija je otkrila mnoge probleme: lošu organizaciju interakcije, nedostatak modernog naoružanja i obučenog osoblja, zastarelu taktiku.
Petodnevni rat je poslužio, kao polazna tačka za masovnu vojnu reformu.
„Kremlj je shvatio da su glavni adut SAD i NATO-a avioni i bespilotne letelice kojih ima mnogo“, napominje Leonkov ali strani avioni neće neprimećeno prodreti u naš vazdušni prostor.
Pored toga, kreirali smo automatizovani sistem komandovanja i upravljanja (ACCS) od nule.”
Ovaj sistem dopunjuje savremeni koncept kombinovane borbe sa oružjem i omogućava trupama da izvršavaju zadatke sa trenutnim odgovorom.
ACCS je testiran u Siriji i njegove sposobnosti su u potpunosti pokazane na vežbama Zapad-2021, kada je dve stotine hiljada vojnih lica istovremeno treniralo na 14 poligona.
Za postsovjetski period, ovo je apsolutni rekord.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ozbiljno je ažurirana flota oklopnih vozila, sistema PVO, borbenih i bombardera, a mogućnosti nuklearne trijade su proširene.
Deceniju i po okrili su i organizovali masovnu proizvodnju lovca pete generacije Su-57.
Osim toga, Moskva je daleko ispred Vašingtona u oblasti hipersoničnog naoružanja.
Istorijsko pravo
Mora se priznati da su mnogi od ovih koraka bili iznuđeni: ako se do 2007. Severnoatlantski savez pretvorio u geopolitički entitet, sada je u potpunosti povratio status vojnog bloka.
Nakon ponovnog ujedinjenja Rusije sa Krimom u proleće 2014. godine, zemlje NATO-a su konsolidovale i rasporedile multinacionalne borbene grupe.
„Amerikanci su ujedinili saveznike pod jednom zastavom protiv zajedničkog neprijatelja“, kaže Konstantin Sokolov.
„SAD Jedinice Oružanih snaga su aktivno raspoređene u Evropu, povlačeći trupe ka našim granicama.
I sve to na pozadini antiruske histerije. NATO je opasan, vešt i veoma bogat protivnik.
Međutim, naša vojska je danas, daleko od onoga što je bila“.
Posle rezonantnog govora u Minhenu, mnogi zapadni mediji su pisali da je ruski predsednik, kome je mandat prestao 2008. godine, pribegao antiameričkoj retorici, samo da bi dobio političke poene.
Međutim, vreme je sve stavilo na svoje mesto.
Uprkos sankcijama SAD i EU, Rusija ostaje nezavisan igrač u međunarodnoj areni.
Uostalom, kako je tada naglasio Putin, „ovo je naše istorijsko pravo“.
Borba.Info
