Borba Info Vesti
Mediji su izdvojili pet potencijalnih kandidata da zameni odlazećeg Jensa Stoltenberga.
Generalni sekretar Jens Stoltenberg, koji je na čelu NATO-a od 2014. godine, napustiće svoj posao u septembru 2022.
Iako nekoliko meseci od sada, nekoliko političara se već proglašavaju, kao njegovi naslednici.
Uz velike tenzije između vojnog saveza i Rusije, izbor rukovodstva NATO-a dobija još veći značaj.
Evo kratkog pogleda na svaku ličnost, zajedno sa nekim pretpostavkama o tome šta bi nameravao da NATO pošalje, ako bi izabrao datog kandidata.
Tereza Mej
Ako bude imenovana za Stoltenbergovog naslednika, Mej, koja je bila premijerka Britanije od 2016. do 2019. godine, postala bi prva žena na čelu NATO-a – što bi samo poslalo važnu poruku svetu.
Prema nekim medijskim izveštajima, Britanija je nestrpljiva da se više afirmiše, kao evropski i transatlantski igrač, pa bi izbor Mej, mogao da pomogne Londonu da učvrsti svoju poziciju, kao takvu.
Međutim, Francuska možda ne želi nužno da vidi Britanca na vrhu NATO-a.
Američki konzervativni istraživački centar Heritidž fondacija objavila je prošlog meseca članak, u kojem autori pretpostavljaju da bi Pariz mogao da ode toliko daleko, da obori britansku kandidaturu u znak odmazde za sporazum sa AUKUS-om, zbog čega je Francuska izašla iz desetine milijardi -dolarski ugovor o podmornici sa Australijom.
I dok su planove Pariza poremetili uglavnom Vašington i Kanbera, značajnu ulogu je odigrala i Britanija.
Na kraju ali ne i najmanje važno, Mejine pregovaračke veštine tokom Bregzita, koje mnogi ismevaju i u zemlji i u inostranstvu, mogle bi da natera mnoge da se zapitaju, da li je dorasla tom poslu.
Mark Rut
Rute je aktuelni premijer Holandije, koji je na toj funkciji od 2010.
Njegova kandidatura može izgledati logična, jer je zemlja, koju on predstavlja članica osnivač NATO-a.
On je takođe bio u potpunosti u skladu sa zapadnim elitama u vezi sa sankcijama Rusiji u slučaju da ona napadne Ukrajinu, kao i sa isporukom „odbrambenog oružja“ Kijevu.
Pa ipak, nakon što je sredinom decembra nakon teških koalicionih pregovora obezbedio četvrti mandat holandskog premijera, Rute možda neće biti baš u iskušenju da promeni svoju kancelariju za funkciju generalnog sekretara NATO-a, nakon pola godine.
Kaja Kalas
Kalas, koja je već godinu dana premijerka Estonije, još je jedna žena koja se našla na listi.
Kalas je poznata po svom oštrom stavu prema Rusiji, kritikujući svoje kolege evropske saveznike zbog oslanjanja na rusku energiju.
Prema rečima estonskog premijera, gasovod Severni tok 2 nikada nije bio ekonomski, već geopolitički projekat.
Estonija je takođe označila sve prave kutije kao zemlja, jer je među nacijama koje troše 2% ili više svog BDP-a na odbranu – cilj NATO-a, koji je samo nekoliko država članica uspelo da ispuni.
Osim toga, Estonija je bivša sovjetska republika u istočnoj Evropi, u neposrednoj blizini Rusije, tako da bi se neko iz te zemlje na vrhu NATO-a moglo protumačiti, kao znak da je vojna alijansa ozbiljna u pogledu svoje ekspanzije na istok.
Osim Kalasa, bivša predsednica Estonije Kersti Kaljulaid takođe je reklamirana u medijima kao mogući Stoltenbergov naslednik.
Federika Mogerini
Još jedna žena na listi, italijanska političarka stekla je ime na međunarodnoj sceni kao šefica spoljne politike EU, na toj funkciji do 2019.
Da Italija preuzme vođstvo NATO-a, izgledalo bi logično.
Na kraju krajeva, zemlja je samo jednom imala svog čoveka na čelu NATO-a.
Međutim, Mogerinijev pomirljivi stav prema Kini, kao što su sugerisali brojni mediji ranije prošle godine, mogao bi učiniti njenu kandidaturu malo verovatnom.
Klaus Johanis
Johanis, aktuelni predsednik Rumunije, takođe ima nekoliko asova u rukavu.
Prvo, njegova zemlja je među najboljima u NATO-u u pogledu vojne potrošnje, plus Rumunija je takođe u istočnoj Evropi.
Međutim, nije jasno kako bi Rusija reagovala da neko iz Rumunije bude izabran za generalnog sekretara NATO-a.
Uostalom, Moskva je prošlog meseca posegnula za vojnom alijansom, pozivajući na povlačenje stranih trupa i opreme NATO-a upravo iz te zemlje.
Borba.Info
