Havanski sindrom je bio „stvaran i ozbiljan“, primetio je direktor CIA Vilijam Berns, dodajući da postoji „veoma velika mogućnost“ da je rezultat namernih radnji.
Američke diplomate i bezbednosni zvaničnici, koji pate od niza neobjašnjivih zdravstvenih problema bili su žrtve ruskog mikrotalasnog oružja, ponavljano nam je iznova i iznova.
Ali sada CIA priznaje da Moskva zapravo, nije stajala iza „Havanskog sindroma“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Priča se uklapa u uznemirujuće poznat obrazac dezinformacija.
Sa svakom nedeljom koja prolazi, lista diskreditovanih optužbi na račun Rusije raste i raste.
Iznova i iznova, zapadne vlade i mediji su krenuli u akciju, da nas obaveste o nekoj novoj zloj zaveri, da bi kasnije odustali, kada je postalo jasno da, od toga nema ništa.
Uzmimo, na primer, višegodišnju sagu “Russiagate”, koja je bila izgrađena na ideji, da je Donald Tramp ruski agent.
I dalje ima nekih vernika ali ljudi su uglavnom izgubili interesovanje, kada je postalo jasno da je to gomila gluposti i da „Stilov dosije”, koji je to izazvao, nije vredan papira na kome je napisan.
Zatim su se pojavile tvrdnje da je Rusija naoružavala talibane, da je ubacila malver u električnu mrežu Vermonta, da je finansirala Bregzit preko britanskog biznismena Arona Benksa itd.
Sada su svi diskreditovani. Ipak, optužbe i dalje stižu.
Primer za to je priča o Havanskom sindromu, koja je ove nedelje ponovo bila u vestima.
Za one od vas kojima je to promaklo, Havanski sindrom je naziv za misteriozne simptome, koje su iskusile stotine američkih diplomata i agenata CIA širom sveta, uključujući „glavobolje, umor, gubitak sluha i vida, teška i iscrpljujuća kognitivna oštećenja, tinitus, magla u mozgu, vrtoglavica i gubitak kontrole motoričkih funkcija.
Tako širok skup simptoma odmah dovodi u sumnju da li postoji, samo jedan uzrok.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ipak, ubrzo su se proširile spekulacije da su svi oni primeri jednog „sindroma“ i da su američke diplomate bile na meti neke vrste nepoznatog mikrotalasnog emitera, dizajniranog da prži mozgove ljudi.
Nakon ispitivanja četiri moguća uzroka Havanskog sindroma – infekcija, hemikalije, psihološki faktori i mikrotalasna energija – u izveštaju američke vlade je zaključeno da se „energija usmerenog impulsa RF [radio frekvencije…“ čini najverovatnijim mehanizmom.
Havanski sindrom je bio „stvaran i ozbiljan“, primetio je direktor CIA Vilijam Berns, dodajući da postoji „veoma velika mogućnost“ da je rezultat namernih radnji.
Ko bi mogao da radi tako nešto?
U javnosti su zvaničnici američke vlade izbegavali da imenuju imena priznajući, da im nedostaju dokazi za to.
Privatno, međutim, prst je čvrsto uperen u Rusku Federaciju, optužba koju su međunarodni mediji ubrzano pojačavali.
Tako je Njujork tajms objavio da su zvaničnici „upoznati sa gore navedenim izveštajem“ rekli, da je zemlja koja stoji iza „napada“, Rusija.
Veteran CIA-e Luis Regenštajn tvrdio je da su se rusko-sovjetski napadi ove vrste dešavali od 1950-ih, napisavši članak za Vašington tajms pod naslovom „68 godina nekažnjenih ruskih napada mikrotalasnim zračenjem, na Amerikance“.
„Rusi koriste ’tajno mikrotalasno oružje’ da gađaju američke špijune širom sveta“, tvrdi The Sun. I tako dalje. Mediji su se odlučili – Rusija je kriva.
Zašto ruske tajne službe to rade nikada nije objašnjeno, a neki stručnjaci spekulišu da je Havanski sindrom rezultat namernih napada, a drugi veruju da je šteta za ljude bila neželjeni neželjeni efekat neke mašine za skeniranje, dizajnirane da izvuče obaveštajne podatke iz elektronskih uređaja diplomata.
U svakom slučaju, Rusi su bili odgovorni, iako nikada nije javno predstavljen ni najmanji dokaz, u prilog ovoj tezi.
Međutim, nije trebalo mnogo vremena da skeptici smisle druge teorije.
Jedna je bila da je sindrom izazvan glasnom bukom cvrčaka.
Podrška ovoj teoriji je kasnije došla u izveštaju, koji je naručio američki Stejt department, u kojem se zaključuje da su cvrčci najverovatniji krivci u 21 zabeleženom slučaju.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Krajem prošle godine pojavila se još jedna teorija. Havanski sindrom je bio „masovna psihogena bolest“, zaključila je grupa američkih naučnika.
To je, rekli su, primer „nocebo efekta“, suprotan placebo efektu.
U ovom slučaju, očekivanje da će se nešto negativno dogoditi nečijem zdravlju uzrokuje, da se dogodi nešto negativno.
Nakon prvobitnog incidenta na Kubi, američkim diplomatama je rečeno da paze na probleme sa „anomalnim zdravljem“ i kao rezultat toga su počeli da ih osećaju.
U stvari, sve je bilo u njihovim glavama.
Šta god da je istina, priča o ruskom mikrotalasnom oružju nastavila je da dobija na popularnosti.
Ali sada se čini da čak i CIA sumnja. Prema izveštajima ovog četvrtka…
„U novoj obaveštajnoj proceni, CIA je isključila da su misteriozni simptomi poznati kao Havanski sindrom, rezultat neprekidne globalne kampanje neprijateljske sile, usmerene na stotine američkih diplomata i špijuna, izjavilo je za NBC njuz, šest ljudi obaveštenih o tome…
U oko dve desetina slučajeva, agencija ne može isključiti strano učešće, uključujući mnoge slučajeve, koji su nastali u ambasadi SAD u Havani počevši od 2016.
Druga grupa slučajeva se smatra nerešenom. Ali u stotinama drugih slučajeva mogućih simptoma, agencija je pronašla uverljiva alternativna objašnjenja, rekli su izvori.
Zamisao da je rasprostranjene simptome povrede mozga izazvala Rusija ili neka druga strana sila, koja cilja Amerikance širom sveta, bilo da im naudi ili da prikupi obaveštajne podatke, smatra se neosnovanom, rekli su izvori.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Oh, Bože! Kako neprijatno. Zasigurno, još uvek postoji nekoliko slučajeva, u kojima je uzrok bolesti ostao nepoznat, pa se učešće stranih lica „ne može isključiti“.
Ali to teško da je dokaz za donošenje odluke. Ova najnovija procena ruši narativ „Rusija je to uradila“, za svih šestoro.
Ukratko, još jednom smo otkrili da smo hranjeni tkivom laži.
Do sada, teško da bi trebalo da budemo iznenađeni ali cela ova afera govori o lakovernosti velikog dela našeg političkog i medijskog establišmenta, kao i o potrebi za mnogo opreznijim i na dokazima zasnovanim pristupom navodima o nedelima.
Danas je uobičajeno žaliti se na nedostatak poverenja javnosti u tradicionalne političke i medijske institucije.
Jedan od razloga za to je što su ljudi postali skeptični prema starim „čuvarima” istine, zbog njihove sklonosti da viču “eno vuka”, u svakoj prilici.
Ako ljudi veruju da dezinformacije dolaze iz novijih izvora, to je zato što su postali razočarani dezinformacijama, koje dolaze iz starih.
Ovi drugi su ugroženi ali su krivi samo za sebe.
Borba.Info