Borba Info Vesti
Zvaničnici kažu da su neophodne mere za obuzdavanje Moskve.
Estonija je spremna i sposobna da ugosti kontingent od do 5.000 vojnika iz snaga NATO-a za brzo reagovanje, ako dobije naređenje za njihovo raspoređivanje, rekao je Talin, uprkos zabrinutosti Rusije u vezi sa snagama bloka predvođenog SAD, u blizini svoje granice.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Obraćajući se u ponedeljak državnoj televiziji ERR, stalni sekretar estonskog Ministarstva odbrane Kusti Salm, saopštio je da je baltička nacija spremna da prihvati odred vojnika u vojnoj bazi na severoistoku zemlje, oko 110 km (69 milja) od granica sa Rusijom.
„Estonija ima sve spremno za slučaj da stignu snage NATO-a za brzo reagovanje do 5.000 vojnika“, rekao je visoki zvaničnik.
„U Tapi postoji oblast za prijem saveznika, gde se oprema i oružje mogu skladištiti i distribuirati jedinicama, kako bi snage odatle mogle da se kreću.
Prema njegovim rečima, Talin je voljan da smesti vojnike u specijalne kontejnere i šatore ako za njih nema dovoljno mesta u postojećim vojnim konacima.
„Saveznici neće putovati kod nas da spavaju u kasarnama, ako se od njih traži da dođu ovde, kako bi ojačali vojnu moć“, rekao je Salm, dodajući da će, ako trupe NATO-a moraju da ostanu u Estoniji u dugoj misiji, biti izgrađene nove kasarne, za njih.
On je insistirao da „u smislu politike obuzdavanja, baltički region treba ojačati.
Postoje jasni planovi kako to učiniti, ako je potrebno.
Salmove izjave dolaze usred zategnutih odnosa između vojnog bloka predvođenog SAD i Rusije.
Prošle nedelje, predstavnici NATO-a i ruske diplomate sastali su se da razgovaraju o nizu predloženih garancija dizajniranih da zaštite bezbednost na evropskom kontinentu, nakon razgovora između zvaničnika iz Vašingtona i Moskve.
Prošlog meseca Rusija je predala dva nacrta sporazuma – jedan Vašingtonu, a drugi vojnom bloku – koji je uključivao zahtev za uveravanja od NATO-a, u vezi sa kretanjem vojnog osoblja i hardvera, kao i pozive toj organizaciji da se uzdrži od daljeg proširenja, blizu granica Rusije.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Predloženi sporazum takođe uključuje obećanje da sve potpisnice neće postavljati svoje snage na evropske države, koje nisu bile članice NATO-a 1997. godine, što znači da će zapadnim trupama biti zabranjen pristup bivšim sovjetskim republikama kao što je Estonija, koja se pridružila 2004. godine.
Generalni sekretar NATO-a, Jens Stoltenberg, rekao je da bi stvaranje „dvostepenog“ sistema članstva, koji ograničava njegove aktivnosti u bivšim državama Varšavskog pakta, bilo neprihvatljivo.
Govoreći za Rojters prošle srede, premijerka zemlje Kaja Kalas rekla je, da je Estonija, pored Letonije i Litvanije, započela razgovore o pojačavanju prisustva vojnika NATO-a na svojim teritorijama, zbog percipirane ruske pretnje.
Kalas je primetio da „ako pogledate mapu, baltičke države su poluostrvo NATO-a i zato imamo svoje brige“.
NATO je prvobitno povećao svoje prisustvo trupa u Litvaniji, Letoniji, Estoniji i Poljskoj 2014. godine, nakon što je Rusija ponovo apsorbovala Krim.
Borba.Info
