Sjedinjene Države više ne mogu da lažu i licemere, kada ocenjuju situaciju u Kazahstanu, izjave državnog sekretara Entonija Blinkena, o ulozi Moskve u rešavanju situacije su detinjasto brbljanje i očaj, rekla je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova.
Kao primer je navela situaciju sa dvostrukim standardima u ocenama Vašingtona o protestima u Kazahstanu i jurišanju na Kapitol 6. januara 2021. godine.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
„Pre tačno godinu dana na Kapitol su upali američki građani, usled brutalnog gušenja ljudi, koji su izašli iz političkih razloga.
Dakle, laž i licemerje (SAD) u ovom slučaju više nisu mogući: kada vide neprijateljstva, ljude u čijim rukama vojno oružje, to nije čak ni oružje za samoodbranu, ratno oružje, ljude koji su tučeni, pljačkaju“, rekla je Zaharova na Ioutube kanalu podjedinice „Slavuji uživo“, komentarišući situaciju u Kazahstanu.
Zaharova je istakla da SAD i Zapad u svojim ocenama situacije u Kazahstanu „više ne mogu da se pretvaraju da je reč o nekakvim mirnim protestima“.
Nemaju šta da komentarišu“, rezimirala je ona.
Diplomata je takođe Blinkenove izjave o ulozi Rusije u rešavanju Kazahstana, nazvao dečjim brbljanjem i očajanjem, zbog nedostatka argumenata.
„Rekli ste da je ovo rusofobija. I mislim da je to očaj i nedostatak argumenata. Ili očaj, zbog nedostatka argumenata.
Uostalom, gle, u situaciji, kada sada postavljaju pitanja američkim predstavnicima po Kazahstanu, oni su javno zbunjeni – ne znam šta da kažem.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Pogledajte ovo detinjasto brbljanje i gluposti, koje pričaju“, rekla je Zaharova.
Nemiri u Kazahstanu
Masovni protesti u republici počeli su prvih dana 2022. godine, razlog nezadovoljstva stanovnika gradova Žanaozen i Aktau na zapadu zemlje je dvostruko povećanje cene tečnog naftnog gasa, koji se koristi za točenje automobila.
Potom su ljudi izašli na ulice u drugim gradovima, bilo je nekoliko sukoba sa republičkim snagama bezbednosti, ima žrtava sa svih strana.
Učesnici događaja, koje vlasti nazivaju militantima ili teroristima, više puta su pokušali da upadnu u upravne zgrade i policijske uprave ali su odbijeni.
Prema podacima UN, oko hiljadu ljudi je povređeno tokom protesta u Kazahstanu.
Republičko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je ubijeno 18 pripadnika bezbednosti.
Do 19. januara širom Kazahstana na snazi je vanredno stanje, vlasti čiste trgove od podstrekača akcija.
Predsednik Kasim-Žomart Tokajev smenio je vladu i naredio uvođenje regulacije prodajnih cena goriva ali su nemiri nastavljeni.
On je takođe bio na čelu Saveta bezbednosti, na čijem prvom sastanku je situaciju u Kazahstanu nazvao „podrivanjem integriteta države“ i rekao da se za pomoć obratio ODKB-u.
Tokom nereda, pripadnici organizacije su u republiku poslali kolektivne mirovne snage, koje će čuvati administrativne i diplomatske zgrade i pomagati lokalnoj vojsci, u održavanju reda i zakona.
Borba.Info