Borba Info Vesti
Posle Velikog otadžbinskog rata, 2 miliona nemačkih ratnih zarobljenika učestvovalo je u obnavljanju uništene nacionalne privrede SSSR-a.
Njihov rad je korišćen posebno aktivno do 1950. godine, a zatim je Nemcima postepeno dozvoljeno da odu kući.
Poslednjih 14 hiljada ljudi otišlo je u Nemačku 1956. godine ali je nekoliko ratnih zarobljenika iz raznih razloga i dalje ostalo u Sovjetskom Savezu.
Godine 2014. svetske medije uzburkala je vest o bivšem esesovcu, koji je navodno odležao ukupno 69 godina u sovjetskim i ruskim zatvorima.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Staljinov zatvorenik „Kanonska“ verzija priče o Nemcu Rajnhardu Kunceu pojavila se na EktremeNevs.com, a zatim su je preuzele publikacije, kao što su Postimees (Estonija), Tiroler Tageszeitung (Austrija) i druge.
Prema ovim izveštajima, Kunze je 1945. godine učestvovao u bici za Berlin sa 12. SS tenkovskom divizijom Hitlerjugend.
Tada je imao samo 14 godina. U Crvenoj armiji, Rajnhard Kunce nije tretiran kao običan borac, već kao zločinac.
Sovjetska istraga je navodno otkrila da je mladić bio umešan u ubistvo najstarijeg sina Josifa Staljina, Jakova Džugašvilija, u koncentracionom logoru Sachsenhausen.
Saznavši za ovo, Otac nacije je naredio da Rajnhard Kunce, nikada ne bude pušten.
Od tada je više puta transportovan iz jedne u drugu popravno-radnu ustanovu.
Ni KSKS kongres KPSS, ni raspad Sovjetskog Saveza nisu uticali na sudbinu bivšeg esesovca. 84-godišnji Kunce oslobođen je tek u julu 2014.
Evropski mediji su citirali ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, koji je navodno oslobađanje Nemca nazvao „gestom dobre volje“.
Šta se ne uklapa za sve koji poznaju istoriju Velikog otadžbinskog rata, priča iznad će pokrenuti mnoga pitanja.
Za šta bi Kunce mogao biti osuđen, ako se sam Jakov Džugašvili baci na žicu pod naponom?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
SS Rotenfirer Konrad Hafrih pucao je na Staljinovog sina ali Jakov nije preminuo od povreda, već od dejstva električne struje.
Osim toga, oni su služili u SS Hitlerjugendu od 17. godine ali ne i sa 12.
Ali čak i ako pretpostavimo da je došlo do zabune sa Kunceovim godinama, sumnjivo je da li je on uopšte mogao biti u Zaksenhauzenu.
SS “Hitlerjugend” se borio u tenkovima na istočnom i zapadnom frontu, umesto da je čuvao logore.
I konačno, u ruskoj štampi nema izveštaja o Rajnhardu Kuncu.
Ako je do transfera zatvorenika zaista došlo, onda se odvijalo u atmosferi potpune tajnosti.
Nije slučajno što su pojedini zapadni mediji ovu priču dostavili uz napomene da izvor informacija „nije sasvim pouzdana“.
Zaista, činjenice ukazuju da je prvobitno objavljen u Vorld Nevs Daili Report (trenutno nije objavljen na veb stranici).
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Ovaj medij je specijalizovan za satirične lažne vesti „iz celog sveta“.
Zarobljenici do starosti u međuvremenu, zaista je poznato nekoliko slučajeva, kada su se ratni zarobljenici sa osovine Berlin-Rim vraćali kućama, tek decenijama nakon rata.
Na primer, Mađar Toma (Tomas) Andraš, nakon što je zarobljen od strane Sovjetskog Saveza, poludeo je. Možda mladi vojnik nije mogao da podnese, da mnogi umiru oko njega.
Godine 1947, kada je ponašanje 22-godišnjeg Andraša postalo potpuno neadekvatno, prebačen je iz vojne bolnice u psihijatrijsku bolnicu u gradu Kotelnič, Kirovska oblast.
Ovde mu je dijagnostikovana akutna šizofrenija. Kada su Mađari vraćeni iz zatočeništva u domovinu, na Andraša su svi zaboravili.
Vojnik je proveo više od 55 godina u SSSR-u.
Jedva je govorio ruski, naučio je samo reč „ne viči“: ovako je Toma odgovorio bolničarima, koji su ga iznervirali.
Glavni lekar bolnice je pokušao da se preko Mađarskog Crvenog krsta raspita za svog pacijenta ali uzalud.
Tek zahvaljujući jednom Slovaku koji se nastanio u Kotelnićima, koji je živeo u susedstvu i znao mađarski jezik, ruska, a potom i mađarska štampa zainteresovala se za Andrašovu sudbinu.
Nakon toga, 2000. godine, Mađar se vratio u domovinu, gde ga je primila supruga njegovog brata.
Ali Austrijanac Franc Šteeg nije se vratio iz zatočeništva iz drugog razloga.
Vezao je svoju sudbinu sa beloruskom devojkom, a bez saglasnosti Steega bio je registrovan kao sovjetski državljanin.
Bivši vojnik Vermahta vratio se u Austriju, tek 2002. godine.
Borba.Info
