U SAD su testirali tehnologiju budućnosti – poleteo je transportni avion C-130A sa eksperimentalnim bespilotnim letelicama Gremlin Ks-61A.
Rojevi dronova, prema Amerikancima, obezbediće vazdušnu nadmoć nad bilo kojim neprijateljem.
Slična dešavanja postoje i u Rusiji.
Za i protiv takve taktike – u materijalu RIA Novosti.
Posebna uloga
Bespilotne letelice, kako pokazuju nedavni sukobi, ubrzano zamenjuju avione sa posadom: vrše izviđanje, upućuju na mete, napadaju i deluju kao komunikacioni centri.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Prednosti su očigledne: jeftinije je i ništa ne ugrožava život pilota.
Ali većina savremenih vojnih dronova ima mali domet, ovo je taktička avijacija (izuzetak je američki RK-4 Global Havk sa dometom, od oko hiljadu kilometara).
Zbog toga se centar upravljanja dronom obično nalazi u blizini borbene zone.
Dovoljno ga je uništiti, a uređaji će se srušiti.
Pentagon pokušava da reši ovaj problem od 2014.
Uključujući i uz pomoć projekta Gremlins – jeftine bespilotne letelice srednje veličine, sa poluautonomnim sistemom upravljanja.
Glavni zahtev: bespilotne letelice moraju da budu zasnovane na avionu sa posadom i da se vrate na nosač, nakon završetka borbene misije.
Od 2018. godine, tehnologija je testirana na osnovu eksperimentalnog Ks-61A – sa promenljivim uspehom.
U novembru 2019. godine proverena je aerodinamika Gremlina – pod krilom aviona.
U januaru 2020. dron se prvi put odvojio od nosača i otišao u slobodan let.
Kako su zamislili programeri, po završetku borbenog zadatka, dron pristaje sa priključnom stanicom, koju C-130A vuče na kablu, a transportni avion ga uvlači u tovarni odeljak.
Međutim, svih devet pokušaja da se vrati u bazu bilo je neuspešno – pri sletanju je ometalo preterano drmanje. Tek sada je to bilo moguće sanirati.
Prikupljanje za pola sata
Karakteristike performansi Ks-61A Gremlina su poznate.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Reč je o dronu avionskog tipa sa debelim trupom, uskim ravnim krilom i turbomlaznim motorom. Dužina – 4,2 metra, raspon krila – oko 3,5 metara.
Uzletna težina je 680 kilograma, od čega je 66 nosivost.
Domet je 560 kilometara. Mali borbeni radijus nivelisan je mogućnošću baziranja na avionu velikog dometa – to je knov-hov projekta.
U slučaju uspeha, američko vazduhoplovstvo će dobiti potpuno nove borbene sposobnosti“, rekao je novinarima menadžer programa Gremlin Tim Kiter.
Dron prikuplja informacije, identifikuje mete i obavlja druge funkcije u opasnom području za pilote. “
Prema Kiterovim rečima, sledeća faza je probno lansiranje četiri drona odjednom. Avion onda mora da ih prikupi za pola sata.
Bez obzira na rezultate, posmatrači su već počeli da govore o taktici ratova budućnosti: upotrebi jeftinih dronova u celim rojevima.
Računica Pentagona je, po mišljenju stručnjaka, jednostavna.
U slučaju oružanog sukoba sa neprijateljem jednakim ili bliskim po snazi, Amerikanci će prvenstveno koristiti avijaciju.
U prvim redovima će biti bespilotne letelice, koje neće samo upućivati na ciljeve, pokrivati se od elektronskih protivmera, već će moći i da dopunjavaju avione sa posadom.
Moć roja
Takve tehnologije se razvijaju ne samo u SAD. Konkretno, ruska kompanija Kronštat radi na sistemu za korišćenje roja dronova na bazi veštačke inteligencije.
„Glavni akcenat je na autonomiji aviona, povećanju njihove inteligencije i informacionoj svesti dronova“, objašnjava generalni direktor preduzeća Sergej Bogatikov.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kao što se i očekivalo, perspektivno jedinjenje će samostalno distribuirati funkcije – šok, izviđanje.
Bespilotna „horda“ će u budućnosti moći autonomno da traži i pogađa dodeljene ciljeve, prenoseći informacije o njima, savezničkim snagama.
“Značajan minus”
Moguće je da će pametni rojevi i „leteći nosači aviona” postati obavezni u operacijama, koje uključuju kopnene, vazdušne i pomorske snage.
„Vojno-transportni avion je sposoban da ukrca dosta malih bespilotnih letelica i sa njima obavlja funkcije krilatog štaba“, kaže Viktor Murahovski, glavni urednik časopisa „Arsenal otadžbine“.
Na primer, „Gremlini“ se mogu koristiti, kao lutajuća municija.
Ako ne nađu dostojnu metu, vratiće se. “
Međutim, prema njegovim rečima, tehnologija ima i nedostatke. Glavna je ranjivost aviona nosača.
„Da biste potopili nosač aviona, potrebno je da probijete protivvazdušne i protivraketne linije njegove pratnje.
Za uništavanje transportnog aviona dovoljna je jedna protivvazdušna raketa“, pojašnjava Murahovski.
Na ovaj način, smatra ekspert, moguće je boriti se samo sa neprijateljem bez razvijenog sistema PVO – na primer, teroristima.
Međutim, u istom tom Avganistanu američki dronovi su malo uticali, na situaciju u celini.
Borba.Info