Borba Info Vesti
U udaljenoj južnopacifičkoj državi trenutno se odvija politička drama, očigledno podstaknuta od strane Vašingtona, koja bi mogla da dovede do podele – i da ima veliki uticaj na odnose SAD i Kine.
Možda niste upoznati sa Solomonovim ostrvima ali ono što se trenutno dešava u maloj južnopacifičkoj državi, moglo bi imati pravi značaj.
Smešten blizu Papue Nove Gvineje i nedaleko od Australije, nekada je bio britanski protektorat.
U Drugom svetskom ratu, tamo je vođen niz krvavih bitaka između saveznika i Japana, u kojima je desetine hiljada ljudi izgubilo živote.
Uprkos sticanju nezavisnosti 1970-ih, to nasleđe je ostalo kao odbrambeni pakt sa Australijom i još uvek zadržava britansku monarhiju.
U poslednje vreme ova malo poznata zemlja ponovo je na naslovnim stranama.
Krajem 2019. godine, Solomonska Ostrva su donela odluku da prestanu da priznaju Tajvan i traže više veza sa Narodnom Republikom Kinom, potez koji je izazvao ogorčenje u Vašingtonu – uprkos činjenici da je očigledno da bi uspostavljanje veza sa Pekingom, bilo ekonomski korisnije za arhipelagu.
A sada, u najnovijem preokretu priče, premijer Solomonovih ostrva Manaseh Sogavare preživeo je glasanje o poverenju u nacionalnom parlamentu.
Do glasanja su doveli nasilni nemiri; poslednjih nekoliko nedelja zemlja je bila izložena ekstremnim anti-kineskim nemirima, koji su videli mafije kako uništavaju i pale kompanije, koje vode Kinezi širom ostrva.
Opozicioni političari nisu gubili vreme govoreći da, ukoliko vlada bude srušena, zemlja treba da obnovi veze sa Tajvanom.
Ali ovo je više od oportunizma. Postoje dokazi da Sjedinjene Države i Tajpej nastavljaju da vrše uticaj u pobunjeničkoj provinciji ostrva poznatoj kao Malaita, pri čemu tamošnji premijer zabranjuje kineske kompanije i prihvata američku pomoć za razvoj.
Sogavare je bio kritičan prema postupcima pokrajine i okrivljujući njenu vladu, rekao je: „Poziv da podnesem ostavku i ovaj predlog je iznet u pozadini nezakonitog pokušaja državnog udara“.
Zašto su Solomonska ostrva relevantna?
Uprkos svojoj maloj veličini i populaciji od ne više od 600.000, arhipelag se nalazi usred političkog teatra, bitke za budućnost Pacifika, koji se smatra strateški najkritičnijim regionom na svetu.
U središtu napora je nastojanje da se pokuša obuzdati Kina, pri čemu Sjedinjene Države i njihovi saveznici žele da spreče Peking, da ekonomski i vojno dominira regionom.
Male ostrvske države, koje čine Melaneziju i Polineziju su visoko na dnevnom redu, kao što je ilustrovano Australijom, koja koordinira svoju telefonsku kompaniju Telstra, da kupi najvećeg komunikacionog operatera u regionu.
Solomonska ostrva su, međutim, posebno bolna tačka za SAD, upravo zato što predstavljaju ekspanziju kineskog „uticaja“ na ostrvsku državu, koja je tradicionalno potpadala pod dominaciju anglofonskog sveta.
To ga čini ozbiljnom strateškom obavezom.
Od 2018, američka spoljna politika je prešla sa mirovanja i omogućavanja zemljama da preokrenu veze sa Tajvana na Peking, na aktivno obeshrabrenje, uz pretnje pogoršanjem odnosa i kaznama protiv zemalja koje to čine, kao što je potvrđeno TAJPEJskim aktom.
Zbog toga je 2018. opozvao jedan broj ambasadora iz zemalja.
Ali pored toga što samo pokazuje neodobravanje, ono što se dešava na Solomonovim ostrvima sugeriše, da su SAD spremne da se aktivno mešaju u zemlje, koje menjaju veze i da potkopaju tamošnje vlade.
Od odluke Solomonovih ostrva da prebace veze sa Kinom, SAD su suptilno reagovale jačanjem veza ne sa zemljom kao celinom, već sa protajvanskom Malaitom, koja ima neslaganja sa centralnom vladom oko promene.
Kao što je navedeno u Asošiejted presu, od 2020.
SAD su pružile 25 miliona dolara „pomoći“ isključivo pokrajini, dok je i sam Tajvan takođe pružio konkretnu pomoć (cela njegova spoljna politika je usredsređena na pokušaj da se iskoristi nezadovoljstvo protiv Pekinga kako bi se pronašao politički prostor za sebe).
Čak je i australijski ABC Nevs izvestio, da su u igri očigledne geopolitičke igre. Global Times je, s druge strane, okrivio Tajpej.
Iako neistomišljenici nisu uspeli da sruše prokinesku vladu Sogavarea, to ne znači da će problemi nestati.
Vodeći opozicioni glasnik Daniel Suidani, premijer Malaite, izjavio je da bi nezavisnost pokrajine bila opcija, ako glasanje o nepoverenju propadne – što jeste – i da je njegova odanost bila potpuno jasna, jer je nosio majicu ‘USAID’, dok je davao svoj zalog.
Savršeno je razumno zapitati se, dakle, da li je to posebna namera Amerike, da podeli Solomonska ostrva.
Ako Vašington ne može da natera zemlju da prekine veze sa Pekingom, onda bi jednostavno mogao da orkestrira svoju mirnu podelu i da dominira svojom najmnogoljudnijom provincijom, koja bi potom ponovo postala saveznik Tajvana.
Bilo kako bilo, u ovoj fazi čini se da dokazi sugerišu da bi Solomonska ostrva mogla označiti prvi pokušaj nezakonite promene režima u novom hladnom ratu – prvi pokušaj SAD, da potkopa postojeću vladu u cilju obuzdavanja Pekinga.
Borba.Info
