Borba Info Vesti
Dok se Kongres sprema za još jednu borbu oko gornje granice duga, takozvani „datum Ks“, kada Sjedinjene Države više nisu u stanju da izmiruju svoje dužničke obaveze na vreme, najverovatnije će pasti između 21. decembra 2021. i 28. januara, 2022, -projekti Centra za dvopartijsku politiku.
Ova nova projekcija je uži prozor od prethodne procene grupe, kada će rizik dramatično eskalirati, a to je bilo od sredine decembra, do početka februara.
Sekretarka finansija Dženet Jelen rekla je senatskom komitetu za bankarstvo ranije ove nedelje da je uverena da će SAD moći da ispune svoje obaveze do 15. decembra ali postoje scenariji, u kojima vlada možda neće moći da plati svoje račune nakon tog datuma, ako poslanici ne učine da se podigne plafon duga.
Ona je upozorila da bi neuspeh podizanja limita duga, „ugušio” ekonomski oporavak.
Vremenski okvir Bipartisan Polici Center čini transfer od 118 milijardi dolara u Trust Fund za autoputeve, za koji je Ministarstvo finansija potvrdilo da će biti završeno do 15. decembra.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Tromesečni prihodi od korporativnog poreza dospevaju tog dana.
Ako budu slabi, to bi moglo ostaviti Odeljenje trezora, sa opasno niskim stanjem gotovine, upozorila je organizacija.
„Oni koji veruju da se granica duga može bezbedno gurnuti u pozadinu decembarskog zakonodavnog gomilanja, pogrešno su informisani“, rekao je Šai Akabas, direktor ekonomske politike za centar.
„Kongres bi koketirao sa finansijskom katastrofom, ako ode na prazničnu pauzu bez rešavanja ograničenja duga.
Neizvesnost doprinosi i nepredvidivosti novčanih tokova američke vlade tokom pandemije COVID-19, prihodi su bili neobično promenljivi, a potrošnja na određene programe vezane za pandemiju neujednačena.
Neplaćanje računa zemlje na vreme moglo bi da ima talasajući efekat na privredu, posebno u vreme ekonomskog oporavka i rastućih pitanja u vezi sa novom varijantom COVID-19, saopštio je Bipartisan politički centar.
Čak i neizvesnost da će SAD ispuniti svoje obaveze ima svoje troškove.
SAD bi se mogle suočiti sa smanjenjem kreditnog rejtinga, kao što je to bilo 2011.
Kamatne stope na neke kratkoročne hartije od vrednosti trezora su već porasle.
„Nikada ne prestaje da iznenađuje, da najveća privreda na svetu, rutinski dolazi na naplatu u roku od nekoliko dana, nakon potencijalno izostanka plaćanja svojim građanima, preduzećima i poveriocima“, rekao je Akabas.
„Mora postojati bolji način i zapravo postoji, sada kada je uveden predlog zakona o reformi granice duga uz dvopartijsku podršku.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
I lider senatorske većine Čak Šumer i vođa senatske manjine Mekonel bili su nepokolebljivi da SAD neće platiti svoj dug i u toku su razgovori za rešavanje tog problema.
Izneto je nekoliko predloga kao načini za rešavanje ograničenja duga, kako se SAD ne bi kretale ka neplaćanju svakih nekoliko meseci.
Neki su predložili podizanje granice duga na ogroman iznos. Drugi su zajedno pozvali na ukidanje gornje granice duga.
Novi dvopartijski zakon, Zakon o odgovornom budžetiranju, koji podržavaju stručnjaci Bipartisan Polici Center, takođe će uskoro biti predstavljen od strane predstavnika Skota Pitersa iz Kalifornije i Džodi Aringtona iz Teksasa.
„Svaki ekonomista, od najkonzervativnijih do najliberalnijih, priznaje da put kojim se nalazimo nije održiv ali postoji vrlo malo konsenzusa o tome, kada nešto učiniti po tom pitanju“, rekao je Peters.
„Da budem iskren, mislim da su obe strane bile u nedostatku u ovome i mislim da pokušavamo da se pozabavimo time, na odgovoran način.
Predlog zakona predviđa dve opcije za privremeno suspendovanje limita duga.
Ako Kongres usvoji istovremenu rezoluciju o budžetu, koja smanjuje dug po BDP-u za najmanje 5% tokom 10 godina, to bi automatski generisalo odvojeno zakonodavstvo za suspendovanje ograničenja duga do kraja sledeće fiskalne godine.
Ako Kongres nije reagovao na rezoluciju o budžetu ili ako je granica duga blizu prekoračenja, predsednik bi mogao da zatraži suspenziju tokom sledeće fiskalne godine, koja bi stupila na snagu, osim ako Kongres ne usvoji rezoluciju o neodobravanju.
Da bi se to uradilo, predsednikov zahtev Kongresu bi morao da bude propraćen predlogom za smanjenje duga, o kome bi i Dom i Senat morali da glasaju.
„Već imamo veliko interesovanje sa obe strane i pretpostavljam da bi ovo mogla da bude opcija, koju bismo jednog dana mogli da stavimo na sto sa rukovodstvom, kao bolji i održiviji put“, rekao je Arington.
Borba.Info
