Borba Info Vesti
Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica, čija gradnja traje više od jednog veka.
Saobraćajni institut CIP po narudžbini Rio Tinta radi projekat izmeštanja dela pruge Valjevo – Loznica koja je prvobitno trebalo da prođe preko rudne žile jadarita, iako još nije doneta odluka o eksploataciji te rude, a o tome tek treba da se izjasne građani na referendumu, saznaje BIRN.
Draginac – jedno od lozničkih sela koje se nalazi na rudnom nalazištu jadarita, rude koja sadrži litijum.
O Dragincu se pričalo i pre desetak dana kada ga je nakon obilnih kiša poplavio Jadar nakon čega su udruženja koja se protive otvaranju rudnika još jednom upozorila na moguće probleme jer su tom prilikom bile poplavljene i neke od istražnih bušotina.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Draginac je, prema informacijama do kojih je došao BIRN, i mesto od kog kompanija Rio Tinto nastoji da skrene prugu Valjevo-Loznica sa njene prvobitne trase, kako ne bi prelazila preko rudne žile jadarita, koji ta kompanija namerava da eksploatiše.
Da bi ostvarilo svoj naum, preduzeće Rio Tinto je od Saobraćajnog instituta CIP naručilo izradu tehničke dokumentacije za izmenu trase na delu pruge Valjevo – Loznica, čija gradnja traje više od jednog veka.
Da zbog litijuma Rio Tinto već pomera pruge po Srbiji, za BIRN je potvrdio direktor CIP-a Milutin Ignjatović koji kaže da izradu tehničke dokumentacije finansira Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda, srpski ogranak Rio Tinta, dok će Infrastruktura železnice finansirati izgradnju same pruge.
„Saobraćajni institut CIP d.o.o. za naručioca – kompaniju Rio Sava Exploration d.o.o. iz Beograda radi tehničku dokumentaciju železničke pruge Valjevo – Loznica, deonica Draginac – priključenje na postojeću prugu Šabac – Loznica”, kaže Ignjatović za BIRN.
On navodi da CIP radi na izradi “Idejnog rešenja, Idejnog projekta sa Studijom opravdanosti, Projekta za građevinsku dozvolu i Studije o proceni uticaja na životnu sredinu za železničku prugu”.
Nešto slično je, kada je reč o saobraćajnicama, nedavno za Tanjugovu televiziju K1 potvrdio v.d. direktora Puteva Srbije Zoran Drobnjak.
On je rekao da je to javno preduzeće dalo saglasnost Rio Tintu da pribavlja tehničku dokumentaciju za gradnju obilaznice oko Loznice.
Ustvrdio je i da u tome nema ničeg neobičnog.
Kako je moguće da se infrastrukturni objekti grade i menjaju po željama jedne privatne kompanije u trenutku kada je, bar zvanično, Srbija još daleko od konačne odluke o eksploataciji litijuma u dolini reke Jadar?
Naime, dozvola za eksploataciju još uvek nije izdata, jer još nije završena ni studija o proceni uticaja na životnu sredinu, a prema najavama koje stižu iz vlasti, očekuje nas i referndum po tom pitanju.
Ko je Infrastrukturi Železnice, CIP-u i Rio Tintu dao odobrenje da radi projekat za izmeštanje dela pruge Valjevo – Loznica?
Da li je to odobrenje dalo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture? Po kom osnovu je dozvoljeno Rio Tintu da naruči izradu tehničke dokumentacije?
Da li je u vezi sa tim Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ili neka druga nadležna institucija države Srbije potpisala ugovor sa Rio Tintom, ako jeste kada i šta je bio osnov za potpisivanje tog ugovora? Šta su obaveze države Srbije po tom ugovoru?
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Sva ta pitanja postavili smo nadležnima u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ali do objavljivanja ovog teksta, odgovore nismo dobili.
Pruga Valjevo – Loznica
Razdaljina između Valjeva i Loznice, koje bi trebalo da spoji pruga, dugačka je oko 68 kilometara. Nastojanja da se ta pruga izgradi, duga su više od jednog veka, a više takvih pokušaja prekidali su ratovi.
Poslednji put radovi su započeti uoči bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine, kada su obavljeni radovi na najtežoj deonici pruge – od Valjeva do Osečine, na kojoj se nalazi 20 tunela.
Nakon bombardovanja radovi nisu nastavljeni.
Ova pruga koja ide dolinom Jadra ima više stanica, a jedna od njih je u mestu Draginac, odakle će sada, zbog jadarita, ići drugom trasom do mesta na kom se priključuje postojećoj pruzi Ruma – Šabac – Loznica – Zvornik (državna granica sa BiH).
Narod vs. Rio Tinto
Britansko-australijska kompanija Rio Tinto prisutna je u Srbiji od 2004, kada je otkrivena ruda koja u sebi sadrži litijum.
Rio Tinto je 2011. godine potpisao Memorandum o razumevanju sa opštinom Loznica, dok je 2017. potpisao sličan dokument sa Vladom Srbije. Nakon toga je formirana i radna grupa za implementaciju projekta „Jadar“.
Zbog izostanka transparetnosti pregovora između Vlade i Rio Tinta, mogućeg pogubnog uticaja na životnu sredinu ali i zbog loše reputacije ove kompanije zbog kršenja ljudskih prava, ekoloških katastrofa i korupcije u zemljama širom sveta u kojima je radila, u Srbiji postoji snažan otpor izgradnji rudnika litijuma.
Ovaj projekat pokrenuo je u Srbiji masovni „zeleni“ otpor u kom učestvuju brojna ekološka udruženja ali i političari, akademici, stručnjaci…
Ovaj projekat izveo je ljude na ulice i to ne samo lokalno stanovništvo, a potpisuju se i peticije protiv realizacije projekta.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Suočen sa velikim otporom i ogorčenjem građana, predsednik Aleksandar Vučić je lansirao ideju o referendumskom izjašnjavanju, videći ga, verovatno, kao rešenje problema koje Vlada i Rio Tinto imaju u pokušajima da ovaj projekat realizuju.
Da sve nade polažu u referendum, govori i Predlog zakona o referendumu koji je Vlada Srbije usvojila pre šest dana, a kojim se predviđa ukidanje cenzusa za izlazak potrebnog broja glasača kao uslova za uspeh referenduma.
Da li i projekat koji CIP radi za potrebe Rio Tinta u nameri da prugu Valjevo – Loznica skloni sa rudnog nalazišta, ukazuje da je dolazak ove kompanije izvestan i da je cela stvar završena, iako do konačne odluke ima još mnogo toga da se uradi?
Samo još jedan pritisak na javnost
Marija Alimpić iz organizacije Zaštitimo Jadar i Rađevinu smatra da stvar nije završena i da je ovo vid pritiska na građane među kojima se pokušava širiti defetizam.
„Ne, ne mislimo da je to tačka na `i`.
To je samo još jedan u nizu pritisaka na javnost i pritisak na meštane u Jadru i Rađevini i način na koji uopšte rudarske kompanije funkcionišu.
Oni tako kroz medije i javnost pokušavaju da šire defetizam, odnosno da pošalju poruku ljudima kako je, eto, sve gotovo. Apsolutno ne znači da je sve gotovo, oni su daleko”, kaže Alimpićeva za BIRN.
Ona kaže da, po njihovim saznanjima, Rio Tinto još nema završen projekat u potpunosti i da imaju dosta problema sa deponijama, jalovištima, sa činjenicom da je dolina Jadra plavno područje.
“Sve je ovo jedna igra gde oni gaze đonom, a može im se jer u svemu tome imaju podršku ove izdajničke vlasti koja je okupirala institucije Republike Srbije“, kaže Alimpićeva.
Ona dodaje da cilj njene organizacije nije da se samo otera jedna kompanija, već da se zaustavi ceo projekat „Jadar“, koji je štetan kako u ekološkom, tako i u finansijskom smislu.
„Mi verujemo da će infrastruktura da se uradi na teret države, odnosno na teret građana…
Problem je u tome što da bi se uradila cela infrastruktura za sve to, država će da se zaduži kreditima, verovatno kod Svetske banke, koji ćemo vraćati svi mi da bismo izradili kompletnu infrastrukturu za jednu stranu privatnu kompaniju na maksimalnu štetu svih građana Srbije i same zemlje, same prirode“.
U vezi sa informacijom koja je dostavljena BIRN-u da će tehničku dokumentaciju za izmeštanje pruge finansirati Rio Tinto, a izgradnju same pruge Infrastruktura železnice, Alimpićeva konstatuje da država finansira ono što zapravo najviše košta.
„Oni odrade sve to što treba kada su u pitanju dokumenta, a sama infrastruktura, ono što zapravo najviše košta, to ide na teret građana.
I lepo ćemo se zadužiti i mi ćemo to isplaćivati, a ovamo će se, ukoliko bi se rudnik zaista otvorio, biti velika šteta i to je jedan začarani krug bez kraja“, zaključuje Marija Alimpić.
Birn
