Borba Info Vesti
Novonajavljeni sporazum, kojim bi Vašington mogao da snabdeva Ukrajinu smrtonosnim oružjem, mogao bi dodatno zapaliti krvavi građanski sukob u zemlji i otežati trajni mirovni sporazum, upozorio je ruski ambasador u SAD.
U saopštenju objavljenom u četvrtak, Anatolij Antonov je rekao, da je „Dokument o strateškom partnerstvu“, koji su potpisale američke i ukrajinske diplomate samo „skup slogana – štetnih“.
Prema njegovim rečima, „skoro u svakoj liniji postoji geopolitičko oruđe za suprotstavljanje Rusiji“.
Antonov je dalje rekao da će „planovi isporuke oružja režimu u Kijevu samo pogoršati situaciju na jugoistoku Ukrajine.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Verujemo da je propuštena još jedna prilika da se Kijev ohrabri da zaustavi rat.
Pakt, koji su ranije tog dana potpisali američki državni sekretar Antoni Blinken i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, ponovo je obavezao Vašington na politiku priznavanja teritorijalnih pretenzija Kijeva na sporno poluostrvo Krim i objavio nameru da „produbi naše strateško partnerstvo širenjem bilateralne saradnje u političkoj, bezbednosnoj, odbrambenoj, razvojnoj, ekonomskoj, energetskoj, naučnoj, obrazovnoj, kulturnoj i humanitarnoj sferi.”
Pored toga, u tekstu sporazuma se navodi da će obe zemlje primeniti „niz suštinskih mera za sprečavanje spoljne direktne i hibridne agresije na Ukrajinu“, uz obavezu da će Rusiju smatrati odgovornom za oružani sukob u Donbasu.
Moskva poriče da podstiče tenzije u ratom razorenom regionu i insistira na tome da Kijev odbija, da se pridržava sporazuma iz Minska, koji je imao za cilj da okonča borbe.
Formulacija se takođe u velikoj meri fokusira na ideju da je svako partnerstvo između dve zemlje „temeljeno na zajedničkim demokratskim vrednostima, poštovanju ljudskih prava i vladavine prava i posvećenosti ukrajinskom sprovođenju dubokih i sveobuhvatnih reformi neophodnih za punu integraciju u Evropske i evroatlantske institucije“.
Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE
Kijev se poslednjih nedelja našao na udaru kritike UN-a, nakon što je pokrenuo akciju protiv brojnih popularnih kanala na ruskom jeziku, koji se emituju iz zemlje.
Misija međunarodne organizacije osudila je Kijev zbog zatvaranja medijskih kuća bez sudskog postupka, rekavši da je „zabrinuta što ove odluke nisu u skladu sa međunarodnim standardima o pravu na slobodu izražavanja, jer ih nije donela nezavisna vlast i nisu uspeli da pokažu neophodnost i proporcionalnost ovih ograničenja.”
Pre nekoliko meseci zabranjena je Strana, treći najpopularniji sajt za vesti u zemlji, koji kritikuje vladu predsednika Volodimira Zelenskog.
U međuvremenu, ove nedelje, list za dijasporu na engleskom The Kiiv Post, zatvoren je zbog optužbi, o pritisku vlasti.
U avgustu je tadašnja estonska predsednica Kersti Kaljulaid izazvala kontroverzu nakon što je insistirala da je Ukrajina daleko od sprovođenja reformi, koje se smatraju neophodnim za pridruživanje EU, što je dugogodišnja ambicija promajdanskih političara.
„Prvo morate izgraditi sopstvenu ekonomiju, demokratiju i slobodno društvo – tek onda možete početi da se pitate o tome.
Ali dok se to ne uradi, ne možete ni da postavljate to pitanje“, rekla je ona.
Borba.Info
